Прилози

Данас обележавамо Дан примирја у Првом светском рату. Дан када је Немачка 1918. потписала капитулацију, у Србији се поново слави од 2012. године.

Сада је и званично државни празник док се у Краљевини Југославији само обележавао као дан кад је склопљено примирје и тиме отворен пут коначном крају рата и потписивању Версајског мира крајем јуна 1919.године.

Неки историчари сматрају да, у држави која је ујединила победнике и оне који су били са друге стране, није било пожељно славити победнички пут српске војске па тако ни овај дан.

После Другог светског рата, Дан примирја избрисан је из календара важних догађаја и празника. Величале су се неке друге победе, људи и датуми, али, као и све остало на овим нашим просторима, и то се релативно брзо променило, распадом земље чије стварање је слављено!

Док су остале новонастале државе брзо заборављале заједничку и стварале своју историју, у Србији је годинама трајао вакуум. Химна "Хеј Словени", чије је интонирање на стадионима изазивало бурне реакције и салве звиждука, отишла је у историју тек 2006. када је нова-стара химна "Боже правде" постала један од симбола српске државности.

Више од 10 година после крвавог распада СФРЈ у Србији се, као државни празник, обележавао дан кад је 1943. године у Јајцу ударен темељ Титове Југославије. Иако је деловало збуњујуће и потпуно ирационално, тај празник је укинут тек 2002.

Србија је баш те године, коначно, као Дан своје државности установила Сретење. Нешто касније, уочи стогодишњице Великог рата, 2012. и Дан примирја постаје државни празник, а ове године су Србија и Република Српска 15. септембра први пут заједно обележиле Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Ове године Србија ће по стопи раста БДП-а бити најбоља у Европи, изјавио је после седнице Владе Србије председник Александар Вучић. Премијерка Ана Брнабић ћутала је као заливена. И то њено ћутање најречитије говори о карактеру власти, која је најмањи пад прекрстила у „највећи раст“.

Вучић је отишао и корак даље, обећавајући још светлију будућност. Његовој математици овога пута нема се шта приговорити, јер је базирана на пројекцијама ММФ-а. Ако се оне остваре (дакле, ако), у 2022. БДП Србије биће за 10,2 одсто већи него лане, док ће укупни раст у осталим земљама из региона бити много нижи, од 0,7 одсто у Хрватској до 4,3 одсто у Северној Македонији, док ће у Црној Гори бити најгори - минус 3,3 одсто.

Проблем са прогнозама у периодима велике неизвесности је што лако постају рачуница без крчмара. А шта смо, што би рекли кафанским речником, имали до сада? Зашто нико од званичника не помиње оно што се може измерити и што је већ урађено од 2012., када је на власт дошла коалиција СНС-а и СПС-а, до краја 2019? Докле ће нама бити важно само оно што се планира, а не и оно што се већ десило? Мада, руку на срце, лепше звучи када од председника чујете да ће Србија наредне три године бити најбоља у Европи, него да је у претходних седам била предзадња у региону! Узгред, ако власт то упорно прећуткује, ко ће уопште и знати да су за седам година овдашњи „шампиони раста“ успели да све оно што се створи у једној држави повећају за 17,3 одсто, док су сви остали, осим Хрватске, били бољи од нас – у БиХ је у том периоду БДП повећан за 20, у Албанији за 21, Северној Македонији и Бугарској 22, Црној Гори 24, док је у Румунији укупни раст био више него дупло већи, чак 38,5 одсто.

На ранг листи сајта „Ер вижуал” наш град је јуче око 10 сати заузео прво место међу градовима са најпрљавијим ваздухом

Око 6.000 људи у Србији годишње умре због компликација изазваних загађењем ваздуха, податак је Светске здравствене организације објављен пре неколико година на сајту Министарства за заштиту животне средине уз вест да се трећег новембра обележава Светски дан чистог ваздуха. Јуче се, међутим, тај празник готово и није помињао.

A иронично, вест о којој се највише причало била је да је Београд поново светски рекордер по загађењу, бар судећи по сајту „Ер вижуал”. На њиховој ранг листи градова са најпрљавијим ваздухом наш град око 10 сати заузео је прво место.

И колико год домаћи стручњаци доводили у питање поузданост података који се објављују на овом порталу, али и њихову методологију, да разлога за забринутост има било је јасно и онима који нису ни видели ове податке јер уместо тога, видели су ваздух, који по дефиницији никако не би смели да виде. Да не дишемо здраво, међутим, упозориле су и домаће институције.

Сајт Градског завода за јавно здравље око поднева је показивао наранџастог човечуљка који у рукама држи таблу са ознаком да је ваздух у трећој категорији, дакле ни одличан, па чак ни добар, него само прихватљив. Као такав, упозорава ова здравствена установа, може изазвати здравствене тегобе код осетљивих група, као што су деца, стари, кардиоваскуларни и плућни болесници.

Апликација СЕПА, Агенције за заштиту животне средине, у то време дала је оцене квалитета ваздуха за неколико мерних места у Београду. „Прихватљив” је био на Старом граду и око Мостарске петље, док је на Новом Београду и Врачару био у црвеној категорији и означен као „загађен”.

„Руке су му топле! Враћала сам се ноћас поново да узмем благослов”, каже Слободанка Грдинић, новинарка Радија Светигора. Огромне шаке морачког косача, у потпуном нескладу са старцем у сандуку, држе крст и изгледају као да су надживеле смрт. То чворновато клупко писало је о Светом Григорију Палами, генијалном тражитељу светлости, једном од највећих мистика православља. Руке Амфилохија Радовића изгледају као лозови чокот.

Кад се родио, његов отац Ћиро засадио је лозу у порти манастира Морача, и тако за сваког сина - по чокот. Данас је то мали виноград на тераси окруженој суровим литицама над реком Морачом. Рађа у дворишту задужбине Стефана Немањића, унука Симеона Немање. Културни и духовни модел великих остварења обликовао је свет горштака, па Ћиро Радовић пева и саставља десетерце о Косовском боју као да су га он и његови сељаци својим очима гледали или били његови учесници. Из тог духовног чокота - из пустиње - отишао је у свет теологије, науке, књижевности, поезије, високог друштва, политике Ристо Амфилохије Радовић, потомак војводе Мине Радовића, потомак војводе Богића Морачанина Мрњавчевића. Отишао је и вратио се као победник. Тврди и неодступни сведок јеванђеља у земљи борбеног атеизма засновао је своју животну и духовну снагу на три тачке: Косову, Ловћену и Јасеновцу. Кад год је било тешко и кад год му је било тешко, он се склањао тамо и „бежао” у проблем. Тражи народно јеванђеље и налази га у косовском завету.

Ратне 1999. године силази у пусту Метохију, која гори, голим рукама скупља лешеве и преузима улогу етнарха јер је анархија захватила сваки сегмент српског живота. Одједном постаје све у народном животу, као и Макарије Соколовић, обновитељ цркве и државе светих Немањића.

"Признајем да нисам способан да употребим благу реч, некад из мене избије Динарац и човек, али знам која је мера људског понашања", рекао је једном приликом митрополит Амфилохије.

Рођен је на Божић 1938. као Ристо Радовић у Барама Радовића у близини Манастира Мораче. Потомак је војводе Мине Радовића који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Амфилохије је често говорио - васпитаван сам уз гусле и приповедања о чојству и јунаштву.

Важио је за једног од најобразованијих владика у Српској православној цркви, а написао је и превео више од 20 књига. Говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски, а у научном раду користио се старогрчким, латинским и црквенословенским.

Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године, упоредо је студирао и на Филозофском. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму, где је магистрирао, а у Атини је докторирао. Професор на Богословском факултету у Београду постао је седамдесетих година, а у два наврата ће бити и декан. 

Епископ Банатски постаје 1985. и у Банату ће бити до 1990. када се враћа у Црну Гору. Kада је дошао на Цетиње причао је - тада је мало ко овде знао ко је Свети Петар Цетињски, али сви су у кућама имали слике Јосипа Броза. Често је говорио да људи на овим просторима болују од најопакије болести која се зове брозомора.

Критике за бављење политиком 

Његови следбеници говорили су да је за последњих 30 година, колико је  митрополит, у Црној Гори обновљено или саграђено више православних храмова него у време Немањића.

Са два гласа против и једним уздржаним чланови Председништва Српске напредне странке прихватили су јуче предлоге кандидата за састав нове владе.

Међутим, овим се сага о влади није завршила јер нису позната сва имена министара. О кандидату за министра просвете из редова Социјалистичке партије Србије социјалисти би требало да разговарају данас, а очекује се још једно име неког од напредњака за место министра без портфеља, као и имена потпредседника владе.

Влада би требало да има 21 ресор и у њој ће готово половину чинити жене, а половина чланова су они који до сада нису били министри.

Објављена имена министара углавном нису изненађење, јер су медији данима уназад спекулисали о томе ко ће преузети који ресор. Али се може рећи да је потврда да ће досадашњи министри унутрашњих послова и одбране Небојша Стефановић и Александар Вулин ротирати функције изазвала највећу пажњу јавности, као и то да ће министарка у напредњачкој влади бити Гордана Чомић, некадашња чланица ДС која је на изборе изашла на листи УДС.

Док из Странке слободе и правде поручују да их влада и њен састав не занимају, лидер Двери Бошко Обрадовић за наш лист каже да је за њега највеће изненађење у саставу владе то што заслужена места у њој нису добили Шешељ, Чанак и Чедомир Јовановић.

- Али очекујем да ће и у њихово име говорити Гордана Ћомић. Ипак, бирам да је највећа срамота избор Вулина за министра полиције, а Небојше Стефановића за министра одбране. Часни професионалци у српским службама никада нису били овако понижени - сматра Обрадовић.

Удружење композитора Србије доделило је Награду „Дарко Краљић" за музичко стваралаштво/животно дело у домену популарне музике за 2019. годину, композитору Момчилу Бајагићу.

Стручни жири у саставу Радослав Граић, председник и композитори Војкан Борисављевић, Зоран Лесендрић, Срђан Марјановић и Александра Милутиновић једногласно је донео одлуку о додели награде Бајаги. 

У Образложењу се наводи да је Момчило Бајагић, српски рок музичар, композитор, текстописац, гитариста, вокални солиста и фронтмен групе „Бајага и инструктори", рођен 1960.године у Бјеловару, неко иза кога стоји „богата дискографија и велики број хитова који га смештају у врх рок сцене у Србији и екс Југославији. И данас његови концерти окупљају бројну публику, како у Србији тако и у региону".

„Посебно успешна била је серија концерата са Симфонијским оркестром и хором РТС-а, децембра 2019. године у Сава центру, којима је обележио 35 година свог уметничког рада.

Његови највећи хитови су песме: Са друге стране јастука, Плави сафир, Зажмури, Тамара, Моји су другови, Музика на струју, 442 до Београда, Добро јутро џезери, Што не може нико можеш ти, Двадесети век...

Каријеру је започео као средњошколац у групи ТНТ, а 1978.године придружује се групи „Рибља чорба", са којом је свирао до 1984.године.

Тада су настале и прве Бајагине композиције, од којих је најуспешнија била „Кад ходаш", а упоредо је писао и песме за друге певаче, Здравка Чолића, Слађану Милошевић и друге.

Владимир Гајић, бранилац Александра Обрадовића, упутио је Фондацији Клуни свеобухватан извештај о истрази која се води против узбуњивача из фабрике оружја Крушик, пише БИРН.

"Фондацију Клуни данас сам информисао о свим најважнијим стварима у вези са случајем Александра Обрадовића, узбуњивача из Крушика, од хапшења до најновијих проблема које имамо у поступку", каже за БИРН Обрадовићев бранилац Владимир Гајић.

Гајића је 14. октобра контактирала Фондација Клуни са жељом да помогне Александру Обрадовићу. Фондација Клуни је специјализиована за међународно право и заштиту људских права, а воде је адвокатица Амал Клуни и њен супруг, глумац Џорџ Клуни. Гајић за БИРН каже да је фондацији доставио и информације о правосудном оквиру у Србији и објаснио најважније чињенице за примену процесног закона и материјалног права, како би они могли да анализирају случај.

Међу најпознатијим клијентима Фондације Клуни су Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, бивша премијерка Украјине Јулија Тимошенко, египатско-канадски новинар Мухамед Фахми, један од новинара Ал Џазире који је више од годину дана провео у затворима у Египту и Надиа Мурат, ирачка активисткиња за људска права и добитница Нобелове награде за мир.

Гајић објашњава да Фондација Клуни не учествује у поступцима у фази истраге, већ тек уколико у конкретном случају дође до подизања оптужнице. "Тада они, на органима Фондације, доносе одлуку о мониторингу судског поступка током ког, из неутралне позиције, утврђују да ли је током процеса дошло до било какве врсте незаконитости", објашњава Гајић. 

Да се у Обреновцу тешко дише, житељима ове београдске општине не треба доказ јер знају како им је и без „званичне потврде”. Ипак, многи документи указују на то да Обреновчани удишу прилично нездрав ваздух, а познато је да томе увелико „кумују” Термоелектране „Никола Тесла”. У најновијем извештају Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (CREA) и организације „Гринпис” ово постројење заузима девето место на листи највећих загађивача сумпор-диоксидом на свету!

Две прилично утицајне међународне еколошке организације објавиле су извештај у коме се Србија на листи земаља које су у току протекле године емитовале највише сумпор-диоксида нашла на осамнаестом, а Термоелектране „Никола Тесла” (ТЕНТ) на деветом месту на планети. У извештају се наводи и да електране у којима се спаљује угаљ да би се добила струја највише загађења изазивају у Индији, Кини, Јужној Африци, Турској, Сједињеним Америчким Државама, Казахстану, Украјини, Аустралији, Русији, Србији и Бугарској. Ниједна држава Европске уније није изнад Србије, а од земаља чланица међу „првопласираних” 25 једино се појављује Бугарска. Осам постројења која су, према овом извештају, жешћи загађивачи од ТЕНТ-а налазе се у свега три светске државе - у Јужној Африци, Индији и Турској.

Мирко Поповић, програмски директор Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), невладине организације основане ради реализације циљева у области заштите, очувања и унапређења животне средине и одрживог коришћења природних ресурса, каже да овакви резултати кад је реч о ТЕНТ-у нису изненађујући.

Више од 50 милиона креативаца ради на Јутјубу, Инстаграму, Твичу, Тиктоку и другим платформама. Два милиона њих ради пуно радно време и зарађују шестоцифрене плате стварањем садржаја на дневном или недељном нивоу. То значи да 90 одсто видео, аудио, фото и текстуалног садржаја коју генерација З свакодневно гута - стварају појединци, а не корпорације.

По процени магазина Форбс то је огромна културна промена. Ово су само неке од цртица које је у извештају о “економији креатора” поменула Јуанлинг Јуан, сарадник инвестиционе фирме СигналФајер.

“Број тих инфлуенсера/твораца аматера ће експлодирати. Наши подаци показују да ће та цифра скочити са 50 на 100 милиона, а можда и више. А највећи део тог раста покренуће генерација З”, рекла је Јуан.

Захваљујући генерацији З (они који су рођени од средине 90-их до 2010), која је екстремно индивидуалистичка и више брине о себи него о уклапању у друштво, цео екосистем брзо расте, каже Јуан.

“У последњих 10 година, са отварањем платформи попут Јутјуба, Снепчета, Инстаграма… сведоци смо рађања новог става ‘ја контролишем сопствену судбину и радим за себе. И не желим да седим у канцеларији'”, каже Јуан.

Са таквим ставом аматери са неколико хиљада пратилаца постају професионалци, а резултат су милионске суме за прављење спотова, игара, песама, лајвстримова…

С обзиром на брзину којом се развијају друштвене платформе, то може да се догоди јако брзо. Добар пример је ТикТок звезда Чарли, 16-годишњакиња која има 90 милиона пратилаца које забавља смешним плесом.

Друштвене платформе су израсле у толико велико тржиште, да су покренуле нов талас софтера и алата, па је ту осам милијарди долара обрта.