Ове године Србија ће по стопи раста БДП-а бити најбоља у Европи, изјавио је после седнице Владе Србије председник Александар Вучић. Премијерка Ана Брнабић ћутала је као заливена. И то њено ћутање најречитије говори о карактеру власти, која је најмањи пад прекрстила у „највећи раст“.
Вучић је отишао и корак даље, обећавајући још светлију будућност. Његовој математици овога пута нема се шта приговорити, јер је базирана на пројекцијама ММФ-а. Ако се оне остваре (дакле, ако), у 2022. БДП Србије биће за 10,2 одсто већи него лане, док ће укупни раст у осталим земљама из региона бити много нижи, од 0,7 одсто у Хрватској до 4,3 одсто у Северној Македонији, док ће у Црној Гори бити најгори - минус 3,3 одсто.
Проблем са прогнозама у периодима велике неизвесности је што лако постају рачуница без крчмара. А шта смо, што би рекли кафанским речником, имали до сада? Зашто нико од званичника не помиње оно што се може измерити и што је већ урађено од 2012., када је на власт дошла коалиција СНС-а и СПС-а, до краја 2019? Докле ће нама бити важно само оно што се планира, а не и оно што се већ десило? Мада, руку на срце, лепше звучи када од председника чујете да ће Србија наредне три године бити најбоља у Европи, него да је у претходних седам била предзадња у региону! Узгред, ако власт то упорно прећуткује, ко ће уопште и знати да су за седам година овдашњи „шампиони раста“ успели да све оно што се створи у једној држави повећају за 17,3 одсто, док су сви остали, осим Хрватске, били бољи од нас – у БиХ је у том периоду БДП повећан за 20, у Албанији за 21, Северној Македонији и Бугарској 22, Црној Гори 24, док је у Румунији укупни раст био више него дупло већи, чак 38,5 одсто.
Занет будућим растом, председник је израчунао да ћемо очас посла престићи Хрватску. „Сада заостајемо за 1,3 милијарде, а до 2022. ћемо им побећи за 3,5 милијарди евра“, каже Вучић. Ко му је то израчунао? Је ли свестан да свако у бази Светске банке може да види да је 2019. БДП Хрватске био 60,4 милијарде, а Србије 51,4 милијарде долара. Чак и ако се остваре све прогнозе ММФ-а (за Србију ове године пад од 1,5 одсто, а наредне две раст од 5,5 и шест одсто, а за Хрватску ове пад од девет, а наредне две године раст од шест и 4,4 одсто), комшије ће и 2022. имати за 4,2 милијарде долара већи БДП од нас (ми 56,6 милијарди, а они 60,8 милијарди). Зар Вучићу није било довољно што ће се за три године тај заостатак преполовити? Или ми морамо да будемо „шампиони“ по сваку цену? Али ко је на овим просторима платио било какву цену за обмањивање јавности? На страну што грађане сигурно више занима када ће са 7.400 долара БДП-а по становнику стићи комшије који имају дупло више - 14.830 долара. А можда их зато, у маниру врхунског илузионисте, Вучић убеђује да су одавно по просечној нето плати прешишали Црногорце. Не би ваљда од прошлог лета понављао нешто што није истина? Не изненађује ме што му та прича пролази код његових симпатизера у Србији, али како је то „прогутао“ колега са ТВ Вијести, који вероватно зна да је у Црној Гори у августу и септембру просек био 523 и 524 евра. Или му је било непријатно да му каже оно што му нико од сарадника изгледа није смео рећи - да је у Србији у августу плата пала на 498 евра и да је после фебруара то други месец у коме је склизнула испод „границе снова“ од 500 евра.
И шта ћемо сад? Искрено, пре извињења очекујем да ће неко покушати да нам објасни да у ствари 523 евра вреде мање него 497. А можда ово буде повод да и премијерка нешто каже? Да је и ово „дехуманизација“ председника. А да ли би „дехуманизација“ била ако би неко јавно поставио питање чија је стратегија развоја „Србија 2025“, као што је 2010. у свом тексту Срећна нова 2020. у Економист магазину, који сам тада уређивао, Бориса Тадића питала новинарка Катарина Марковић: „Да ли је партијска или председничка? Ако ју је председник спремао као шеф државе, онда је користио ресурсе кабинета и нема право да је представља на страначкој свечаности. А ако је правио као шеф странке, председник државе није смео да користи ресурсе који му стоје на располагању на Андрићевом венцу“. Него, шта ако се испостави да су и „Србију 2020“ за Тадића и „Србију 2025“ за Вучића бар делом писали исти људи? Мени је тај рукопис некако одраније познат. Па шта? Срећна нова 2025.
НиН, Милан Ћулибрк
Ауторска права Радио Оаза 2026