Више од 50 милиона креативаца ради на Јутјубу, Инстаграму, Твичу, Тиктоку и другим платформама. Два милиона њих ради пуно радно време и зарађују шестоцифрене плате стварањем садржаја на дневном или недељном нивоу. То значи да 90 одсто видео, аудио, фото и текстуалног садржаја коју генерација З свакодневно гута - стварају појединци, а не корпорације.
По процени магазина Форбс то је огромна културна промена. Ово су само неке од цртица које је у извештају о “економији креатора” поменула Јуанлинг Јуан, сарадник инвестиционе фирме СигналФајер.
“Број тих инфлуенсера/твораца аматера ће експлодирати. Наши подаци показују да ће та цифра скочити са 50 на 100 милиона, а можда и више. А највећи део тог раста покренуће генерација З”, рекла је Јуан.
Захваљујући генерацији З (они који су рођени од средине 90-их до 2010), која је екстремно индивидуалистичка и више брине о себи него о уклапању у друштво, цео екосистем брзо расте, каже Јуан.
“У последњих 10 година, са отварањем платформи попут Јутјуба, Снепчета, Инстаграма… сведоци смо рађања новог става ‘ја контролишем сопствену судбину и радим за себе. И не желим да седим у канцеларији'”, каже Јуан.
Са таквим ставом аматери са неколико хиљада пратилаца постају професионалци, а резултат су милионске суме за прављење спотова, игара, песама, лајвстримова…
С обзиром на брзину којом се развијају друштвене платформе, то може да се догоди јако брзо. Добар пример је ТикТок звезда Чарли, 16-годишњакиња која има 90 милиона пратилаца које забавља смешним плесом.
Друштвене платформе су израсле у толико велико тржиште, да су покренуле нов талас софтера и алата, па је ту осам милијарди долара обрта.
Јуан објашњава да је ова врста економије настајала у три фазе.
Почетак друштвених мрежа и платформи кренуо је почетком две хиљадитих са Фејсбуком, Инстаграмом, Јутјубом али и ТикТоком и Твичом. Друга целина је уновчавање, умрежавање стотина компанија, агенција, спонзора и ловаца на таленте који грабе свој део 15 милијарди долара вредног колача.
Трећи део је најинтересантнији – то је онај где креативци и инфлуенсери постају нека врста “оснивача” и где им се пружа прилика не само да стварају садржај већ и да изграде сопствени бизнис.
А шта је следеће што нас очекује?
Персонализована е-трговина, каже Јуан. За пет до 10 година, појавиће се и платформе које ће помагати креативцима да уновче своје идеје и продају робу.
Ксенија Продановић, Нова
Ауторска права Радио Оаза 2026