Прилози

Канадска влада је објавила да је почела са осмишљањем новог закона који ће приморати технолошке гиганте да плате за новинске садржаје који се деле путем њихових платформи, као и да неће одустајати од плана чак иако се понови аустралијски сценарио.

Фејсбук је пре 4 дана блокирао све аустралијске вести због предлога закона којим се од њих и Гугла захтева да аустралијским издавачима плаћа накнаде за вести.

Министар канадске баштине Стивен Гилбо, који је задужен да направи нацрт закона сличног оном у Аустралији, осудио је Фејсбукове акције.

- Оно што ми у суштини хоћемо да урадимо, јесте да осигурамо да Гугл и Фејсбук поштено надокнаде медијима за коришћење њиховог садржаја, изјавио је Гилбо за CNN.

- Ова борба је у самом срцу демократије. Без здравих медија и новинског сектора, ми не можемо да имамо одрживе демократије, додаје Гилбо.

Прошле године, канадске медијске организације су упозориле на пропаст тржишта ако руке не умеша канадска влада. Они су рекли да би аустралијски сценарио омогућио издавачима да поврате око 620 милиона канадских долара годишње.

Канада би могла да прати и модел Француске, која захтева од Фејсбука и сличних компанија да започну преговоре са издавачима који захтевају накнаду за коришћење вести.

Према мишљењу Меган Болер, професорке на Универзитету у Торонту и специјалисте за друштвене мреже, могуће је да ћемо видети неку врсту коалиције или уједињеног фронта против ове врсте монопола, која би, додаје Меган, била веома моћна.

Прошле недеље Фејсбук је објавио да вести чине само 4 одсто садржаја са којим се корисници на платформи суочавају, али је истовремено и тврдио да је платформа помогла аустралијским издавачима да зараде око 407 милиона аустралијских долара.

Кад се све слегне, а то ће потрајати, баш као и иза одласка сваког великана, што Балашевић јесте био, биће прилике за преиспитивање и оцене не само његовог музичког дела него и друштвеног утицаја, политичког бића и вишезначне поруке коју је својим животом и карактером слао од Вардара до Триглава. Публика га је обожавала, а политичке елите - без разлике, игнорисале. Неко је тачно на мрежама приметио: "Четници и усташе су га мрзели, Срби и Хрвати волели". Отуд и поражавајућа чињеница да ни једна телевизија у Србији синоћ није могла да пусти снимак његовог концерта у последњих 10 година, одатле и подсећање на неодржане наступе, отказане јер је "одлучио неко горе" и тужна истина да су Балашевића мимоишла такозвана, друштвена признања, а о ордењу и да не говоримо.

Наравно, логично је питање шта ће орден човеку који је синоћ широм бивше Југославије одликован емоцијом, чистом и непоновљивом, одликован сваком сузом и свећом. Може бити да је одгоре видео све, свеће у Пули, Загребу, Сарајеву и Скопљу, цвеће и хорски плач у родном Новом Саду, шокирани Београд који ће вечерас одати почаст, стотине и хиљаде објава искрене туге коју познају само они који су се растајали од највољенијих. Шта ће орден човеку на чијем су реверу Васа Ладачки и Лепа протина кћи? И ко би му га могао, сем његове публике и дати? Ко би уопште други и смео да му га понуди?

Некако верујем да се стари шерет горе негде мангупски смешка, задовољан што се никада није дао “курвиним синовима” и што га се “нису сетили”.  И што ће чак и епигони мржње и нетолеранције, они којима се обратио још 1987. “Само да рата не буде”, они што све изградише на насиљу, болу и отимању, морати макар да погну главу. Биће то обарање главе због стида, а не поклоњење великану.

Мало је онога што би уљудан човек смео да напише када умре неко као Ђоле Балашевић. Посезати за речима после чаробњака коме су „речи биле играчке које се цакле у глави као они шарени стаклићци калеидоскопа” незахвална је работа. Па ипак, као ретко када у сличним приликама, осећам потребу да пренебрегнем опрез и да скрушено напишем коју реч о смрти која ме је, као ретко која друга, погодила.

Јер, Ђоле је био толики део мог и живота већине људи које још увек зовем драгим, да осећам да би ћутање било неприродније од могуће несмотрености. Поред тога, верујем да би ме, када се поново сретнемо, многи проседи исписници, проћелави рокери са којим сам заједно рабио његове стихове, испод ока погледали када и у њихово име не бих запалио барем ту једну лојаницу.

Почев од синглице са “Неким новим клинцима”, чијим тада недокучивим смислом су нас родитељи опомињали, преко новогодишњих дочека и фестивала у којима је бос и у шљампавој мајици разбијао стереотипе социјалистичког гламура, па све до каснијих година када сам се и сам хватао гитаре, његова поетика, етика и естетика субверзивно су се утискивале у нас. Тешко ми је да замислим иједан рођендан, екскурзију, иједну кафанску свирку који се у ситне сате нису завршавали „Словенском”, „Циркусом” или „Ћалетовом песмом”. Тешко ми је да се сетим иједног озбиљнијег разговора у којем неки Ђолетов цитат није проналазио своје место. Иако сам можда више волео Битлсе и Вејтса, иако сам музички сазревао уз Леб и Сол, Крусејдерсе и Тото, знам да су ми, када сам и сâм забављао друге, када сам се заљубљивао и туговао, био опрхван носталгијом или падао у дерт, баш песме Панонског морнара највише лежале и да сам се увек трудио да риф што пре довучем до њих…

Нови поглавар СПЦ Порфирије поручио је данас, после устоличења у Саборној цркви, да првенствено жели да наша света СПЦ свуда где је живи „пуним плућима”.

„Молим се Богу да ме молитвено и делатно подржите и да велики и одговорни задатак који је овим чином стављен пред мене и положен на моја нејака плећа изнесем радосно у послушању Светог Сабора, да као 46. патријарх, а 57 поглавар СПЦ, будем макар у најмањој мери скромни наследник мојих великих и светих претходника”, нагласио је патријарх.

„Првенствено желим да наша света СПЦ, свугде где јесте, живи пуним плућима, да сваки православни хришћанин живи истинску слободу у Исусу Христу и да јеванђељске вредности буду свакодневица свих људи који су православни, јер је то једини могући начин сведочења истине која треба да буде мост према свима, онима који чежњиво било да су тога свени или не трагају за њом”, рекао је патријарх Порфирије у беседи.

Нови поглавар СПЦ поручио је да Косово и Метохија за Србе није само мит већ пупчана врпца, колевка и суштина нашег идентитета.

„Највећа брига моја, али и наше цркве и даље је наше многострадално Косово и Метохија, наш духовни Јерусалим, како је говорио патријарх Иринеј. КиМ за Србе није напросто само мит, јер мит припада свету имагинације и ту можемо губити и побеђивати. Косов је за нас завет, а тај косовски завет је везан за Нови завет у чијем темељу је светост”, нагласио је Порфирије у беседи. Одатле је, истиче, Косово за нас нит и пупчана врпца која нас везује са нашом духовном и историјском колевком, са суштином нашег идентитета.

Вредност биткоина достигла је историјски висок ниво - током дана цена је износила више од 51.000 долара и не може да се предвиди колико ће још да расте. Оваква експанзија његове вредности уследила је после најаве великих компанија, попут Тесле и Мастеркарда, да ће подржати криптовалуте. Али, шта је биткоин заправо и како и ви можете њиме трговати? Ово су шест ствари које би требало да знате о биткоину.

Шта је криптовалута 

Реч је о облику дигиталне имовине која се, као и обичан папирни новац, користи као средство за размену, штедњу, инвестирање. За разлику од других облика новца, криптовалута се заснива на криптографији - шифрама, што омогућава заштиту и сигурност трансакција.

Постоји неколико хиљада криптовалута, али мали број њих је направио пробој на крипто тржишту. Поред биткоина, међу најпознатијима су и итиријум (или етеријум), доџкоин, монеро. 

Шта је биткоин

Биткоин је најстарија, најпознатија и тренутно највреднија криптовалута. Софтвер за биткоин направио је 2009. године извесни Сатоши Накамото, чији идентитет је до данас непознат. Дакле, не зна се ко стоји иза настанка биткоина, aли се зна да иза ње не стоји једна особа или централна институција, какав је на пример амерички ФЕД или Народна банка Србије. 

Реч је о децентрализованом систему и хиљадама компјутера широм света умрежених путем "блокчејнова" – међусобно повезаних ланаца независних база података (блокова) које садрже информације о дигиталним трансакцијама, слично власничким листовима и уговорима.

Преко тог система путују трансакције, што значи да на биткоин не утичу кретања на регуларном тржишту, односи валута широм света, али ни излазак једног члана мреже из система. Систем је потпуно независтан.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак. На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав - Србија на овај дан слави Дан државности.

Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, почела је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе. Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, као Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Устав

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је затим пет различитих уставних решења од 1838. до 1903. године. После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године. То је први Устав Србије након распада СРЈ, односно државне заједнице СЦГ. 

У Србији ће сутра полагањем венаца, свечаном државном церемонијом у Орашцу, као и доделом ордена у Београду бити обележен Дан државности, у знак сећања на два важна догађаја из историје Србије, која су се десила на Сретење, 15. фебруара - Први српски устанак који је избио 1804. године и проглашење Сретењског устава 1835. године.

Премијерка Србије Ана Брнабић и председница Републике Српске Жељка Цвијановић присуствоваће сутра у Орашцу у 12.00 часова свечаној државној церемонији обележавања Дана државности Србије - Сретења.

Претходно ће председник Србије Александар Вучић у згради Председништва у Београду, одликовати признањима поводом Сретења заслужне појединце и институције у више области, као што су култура, привреда, наука, медицина, спорт...

Како су пренеле Вечерње новости, вајар Александар Рукавишњиков, аутор споменика Стефану Немањи у Београду, редитељ Емир Кустурица, Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил, биће одликовани Орденом Србије на великој огрлици за истакнуте заслуге у развијању и учвршћивању пријатељских односа и сарадње.

Орденом Србије на ленти председник Србије ће одликовати потпредседника Владе Русије Јурија Борисова и бившег председника Грчке Прокописа Павлопулоса.

Орденом српске заставе првог степена одликовани су Никос Христодулидис, шеф дипломатије Кипра, као и пекиншки Институт за генетска истраживања.

Одлучио сам да о теми двоструких аршина Холивуда и филмских критичара утицајних америчких медија према филмовима “Дара из Јасеновца” и “Quo Vadis, Aida?” јавно проговорим у емисији “Велике приче и више” коју водим на руском ТВ каналу РТ на енглеском, вођен жељом да светска јавност сазна за неправду према култури сећања на све жртве стравичних злочина из прошлости, као и да пренесем поруку да политику не треба мешати у ово. Свака жртва је једнако важна и срамно је што амерички “Варајети” магазин историјске филмове гледа кроз призму дневне политике - каже за Директно.рс, Борис Малагурски, прослављени српски редитељ.

- Који ратни злочин нам дозовољава да се осећамо лоше због њега? Сви? Не, није тачно. Него само они до којих је стало Западним медијима. Тако је. Два историјска догађаја смештена у мање-више исто подневље. Један је "Дара из Јасеновца", који нас води у Други светски рат у време када је на Балкану владао фашистички режим и убио стотине хиљада Јевреја, Срба и других народа. Други филм, "Qуо вадис", Аида, смештен је у деведесете године, када је током рата убијено хиљаде људи у енклави. Дакле, који је добио печат да је одобрен у Варајатију, а који није? Ако мислите да је Варајати пролио сузу око филма о Холокаусту - грешите! Или је барем погрешан Холокауст, јер Балкан се по њима не рачуна - рекао је Малагурски у прилогу за Руссиа Тодаy (РТ), разоткривши лицемерје појединих медија, који су одлучили да два филма на исту тему - етнички мотивисан злочин - третирају потпуно различито.

- Варајати је написао оштру критику наводећи да у "Дари из Јасеновца" пратимо малу девојчицу која покушава да преживи хорор логора у Јасеновцу, највећег логора у фашистичкој марионетској НДХ - што је у ствари замаскирана српска пропаганда. Иако је филм базиран на истинитим сведочењима преживелих логораша. Варајати се проценио да је реч о анти-хрватском филму, и да изазива раскол између Србије и њених суседа. Иако је јасно да филм говори о фашистима, а не Хрватима као злочинцима. Али Варајати то не занима. 

Научници су открили могуцће узроке због којих се срушио телескоп Аресибо опсерваторије, познат и као телескоп за лов на ванземаљце. Радио телескоп у Аресибо опсерваторији у Порторику, познат нарочито из филмова “Контакт” и “Голдфингер”, срушио се у децембру, а два тима научника који независно воде истрагу сада су нашли доказе о могуцћем узроку.

Један тим фокусиран је на испитивање 12 помоћних каблова, који су, заједно са још 24 главна кабла, држали конструкцију тешку 900 тона изнад великог огледала. Тих 12 помоћних каблова додато је на конструкцију деведесетих година, када је инсталирана нова масивна висећа купола.

Први је попустио један од тих 12 каблова, тако што је испао из лежишта на једном од три торња на који је конструкција била окачена. Затим су почели да попуштају и други каблови, да би се конструкција на крају потпуно обрушила.

“Прелиминарна истрага је открила да постоји фабричка грешка у тим кабловима. Такође, процедура повезивања није урађена како треба, што је довело до пропадања структурних елемената. Али, коначни извештај тек треба да буде завршен”, рекао је Франциско Кордова, директор опсерваторије, преноси портал Спејс.

Друга истрага фокусирана је на главне каблове, постављене још приликом изградње телескопа шездесетих година 20. века. Један од тих каблова почео је да пуца у новембру, иако су стручњаци утврдили да је његово оптерећење тек 60 одсто могуће носивости.

Кордова додаје како се анализирају и други фактори који су могли да утичу на стабилност телескопа, као што су старост, али и урагани и земљотреси који су погађали околину. У овом делу Порторика забележено је чак 10.000 земљотреса од изградње опсерваторије.

Професор Филозофског факултета у Београду, византолог Влада Станковић, изјавио је данас да је оснивач српске средњевековне државе Стефан Немања са мачем у руци представљен као "паганин, татарски устаник и рушитељ".

Споменик Стефану Немањи руског вајара Александра Рукавишњикова, откривен је на Савском тргу. Рукавишњиков је претходно изјавио да је на захтев градских власти Београда морао да из Немањиних руку избаци крст и да постави мач.

Један од најцењенијих светских византолога професор Станковић је агенцији казао да се Стефан Немања не може замислити без крста.

„Овим спомеником је прекројено 800 година српске историје. Стефан Немања је био велики световни владар, али обележје његове владавине није мач него паметна политика и духовна орјентација“, рекао је Станковић.

Одлука да се крст замени мачем, додао је он, је суштинско непознавање и поништавање значаја Стефана Немање и српске средњевековне државе.

„Мач јесте симбол моћи, али пут Стефана Немање није био пут одбеглог владара него борца за праву веру који је био укључен у сам центар тадашње светске политике. Мудра политика и непосредна повезаност са Цариградом је Немању водила кроз читаву каријеру“, рекао је Станковић. Навео је да је Немања своју „прекретничку улогу“ у српској државности започео покрштавањем у византијско православље у епископској цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу.