Прилози

Канабис активисти смислили су начин да приволе још више људи да се вакцинишу против корона вируса: даваће им „траву“ (weed у оригиналу: коров, трава, вутра - жаргон за марихуану, прим. прев.).

Група D.C. Marijuana Justice - архитекта гласачке Иницијативе 71 из 2014. године којом је легализовано поседовање и гајање марихуане планирају поделу бесплатног канабиса око места за вакцинацију у граду. Локације још нису најављене, али организација спрема волонтере да бесплатно дистрибуирају врећице марихуане око више центара за вакцинацију, како центри буду покретани.

Према речима суоснивача DCMJ, Адама Еидингера, локални узгајивачи су за сада на поклон обећали по три фунте канабиса, а организатори се надају да ће прикупити укупно и до по пет фунти док подела не почне (фунта - 0,454 грама, прим. прев.)

Еидингер се нада да ће подела привући више људи у градске центре за вакцинацију а прилику жели да искористи и у образовне сврхе.

Ставови против вакцине и даље су чести међу корисницима канабиса и јавности уопште. А неки од оних који траже вакцине можда још увек нису уверени у медицинске добробити канабиса, каже он.

„Ако верујете у науку која подржава медицински канабис, требало би да верујете и науци која подржава ефикасност вакцине, и обрнуто“, каже Еидингер.

Канабис такође има начин да окупља људе, додаје (као „РАКИЈА connecting people“ у нас, прим. прев.).

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави, први стих песме и химне, који данас одјекује широм Србије и српства. Овог јануара навршава се 181 година од прве прославе Светог Саве и од завођења школског звона, као помоћног средства у настави у школама у Србији. Симбола свих школа и свих генерација. Свети Сава прослављен је први пут 14/27. јануара, а школско звоно унето у школску зграду 28. фебруара 1840. године. Оба ова догађаја десила су се за владе кнеза Михаила Обреновића у Крагујевцу, где је била престоница и седиште првих српских виших школа. Пре тога код Срба ван Србије овај светитељ се славио као заштитник школа у неким местима у Срему.

Растко Немањић, Свети Сава је симбол служења своме народу, родољубивог служења. Он се одрекао дворских привилегија и кроз манастирску самоћу посветио се Богу и свом народу. У народ је ширио православље, сузбијао друге јереси, у жељи да створи народну веру која ће га чувати од искушења и пропасти кроз сву историју. Кроз 12 епископија организовао је српску православну цркву а кроз уједињене српске земље које је његов отац остварио увео је школе - темељ народног образовања.

Са својим братом подигао Жичу, манастир као столицу своје архиепископије. Ту је крунисан његов брат, Стефан Првовенчани, ту се држали и први државни сабори. Његов рад са братом у наредних 15 година утврдио је и веру православну у народу и државу српску.

Овај светитељ је обесмрћен и за сва времена је у народу кроз веру, цркву, школу, крсну славу, имена мушке и женске деце, а многа места, горе и воде носе његово име. Иако се верује да му је прах развејан његов дух је, упркос свему, у народу и лебди над народом. Срби су кроз историју губили и манастире и државу, али православну веру, нису никада. Она је у основи идентитета, данас подељеног и расејаног и у неким деловима бивше Југославије угроженог српства.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је као провидно лицемерје одлуку председника Хрватске Зорана Милановића да не присуствује обележавању 28 година од злочиначке војно-полицијске акције "Масленица 93" због истицања усташког поздрава "За дом спремни!".

- Милановић безуспешно покушава да пошаље поруку како је Хрватска, не само формално, већ и у пракси антифашистичка држава, иако бројне чињенице показују да је стварни темељ Хрватске усташтво и да је наследница НДХ - навео је Линта у писаној изјави. Линта истиче да је усташки поздрав "За дом спремни!" одавно легализован у Хрватској и да се користи од доласка "усташког режима Фрање Туђмана на власт 1990. године и данас". Он подсећа да је овај поздрав прва озаконила Влада Ивице Рачана 2001. године, када је Министарство управе донело одлуку да је статут "Удруге бојовника ХОС-а" са поздравом "За дом спремни!" у складу са законом о удружењима, што је постало темељ за одобравање каснијих таквих захтева.

- Влада Зорана Милановића /од краја 2011. до почетка 2016. године/ није укинула ову одлуку - указао је Линта.

Министарство управе Хрватске је 2017. године, како подсећа Линта, донело закључак да се могу и даље регистровати или пререгистровати удружења која у свом грбу и статуту имају усташки поздрав "За дом спремни!".

Линта наводи да табла са натписом "За дом спремни!" која је скоро годину дана била у Јасеновцу није уништена већ је у јесен 2017. године само премештена на спомен-обележје код Новске и има заштиту полиције. Он подсећа да је Савет за суочавање са прошлошћу Владе Хрватске 2018. године рекао да се овај усташки поздрав може користити у одређеним приликама, а Високи прекршајни суд у Загребу две године касније пресудио да "За дом спремни!" на почетку Томпсонове песме "Бојна Чавоглаве" није прекршај.

А у Оџаку споран бадњак

Већ неколико дана медији у Републици Српској брује о обележавању годишње војне акције „Муња 93”, меморијала за ратну акцију такозване Армије БиХ који је као и ранијих година уприличен у Бужиму, градићу у Федерацији БиХ (ФБиХ).

Слични помени и меморијали одржавају се повремено и с друге стране ентитетске границе - у Републици Српској, само за ратне акције Војске РС, али бањалучки медији приметили су како је у Бужиму по иконографији све асоцирало на ратни период и како су се тамо сем ратних застава с љиљанима могле видети и заставе Армије БиХ, док су се на обележавању могли чути и гласни повици „Алаху екбер”, који је узвикивала група униформисаних учесника.

Бањалучки медији известили су да прослава са ратном иконографијом долази свега неколико дана након што је српски повратник у Оџак, Дамир Ковачевић, кажњен са 100 евра зато што је трактор на којем је возио бадњак украсио – заставом Србије. „Алтернативна телевизија” известила је да је позирање уз повике и присуство чак и људи с фантомкама испраћено на друштвеним мрежама, те да је видео погледало више од сто хиљада гледалаца, али да надлежни нису реаговали.

На страници на којој је видео објављен „Удружење Нанићеви Бужимљани”, објављена је фотографија пет војних возила, која према слободној процени подсећају на теренско које се користило као санитет или интервентно возило, уз опис фотографије: „Тренутно пет регистрованих, општина Бужим”, известила је АТВ. Српским политичарима снимак, како кажу, некадашњих припадника озлоглашене 105. бужимске бригаде личи на почетак рата, а аналитичари су коментарисали да се у Бужиму величају они који су одсецали српске главе.

Глумац Марко Јанкетић, који је у историјској драми "Дара из Јасеновца" оживео лик усташког команданта и заповедника логора Макса Лубурића, рекао је да му је најтеже било да проба да схвати које је порекло те патолошке мржње према неком само на основу националне или верске припадности.

- То је нешто што мени није блиско и никада неће моћи да ми буде блиско - рекао је Јанкетић.

Јанкетић, који као филмски Лубурић углавном даје наређења за егзекуције, мирно их посматра и ужива у њима, рекао је да је тај перверзни садизам који су егзекутори имали вероватно нешто најпотресније чиме се до сада бавио.

- Редитељ није ишао у онај тотални натурализам да до детаља видимо све, али је чини ми се баш та естетика и омогућила да то у емотивном смислу буде још снажније - рекао је Јанкетић за РТС. (погледајте) 

Америчка дистрибутерска кућа "101 студио" објавила је први званични трајлер филма "Дара из Јасеновца" који је могуће погледати на каналу "Јутјуб" (погледајте), а међу кратким секвенцама у трејлеру је и сцена која приказује окрвављеног усташког злочинца Макса Лубурића, кога тумачи Јанкетић, са ножем "србосјеком" на руци.

Филм "Дара из Јасеновца" аутора Предрага Гаге Атонијевића и сценаристе Наташе Дракулић, који кроз судбину српске девојчице Даре прати страдање Срба, Јевреја и Рома у злогласном логору Јасеновац, кандидован је за награде "Златни глобус" и "Оскар".

У САД овај филм ће почети да се приказује од 5. фебруара, а у централној Србији од 22. априла.

Прва српска премијера филма одржана је 25. новембра у Грачаници на Косову и Метохији.

Танјуг

Веће су шансе да ћемо пре упознати тетку Вулинове супруге из Канаде, која му је наводно позајмила 205.000 евра за стан, него што ће нам Вучић рећи да ли је за обнову манастира давао своје или наше паре. Или како је са једном платом успео да постане велики ктитор

У понедељак увече, цела нација имала је прилику да се увери у којој мери једна посета тако светом месту као што је Хиландар, и то још у време божићних празника, може благотворно да утиче на људе да буду спремнији да праштају и да благим речима, без бахатости, одговарају и на најжешће критике политичких и сваких других противника. Могла је, али нажалост није, јер се најмоћнији човек у земљи из Хиландара вратио онакав какав је био и пре него што је тамо отишао. И буквално је после Божића наставио тамо где је у Ћирилици стао 16. новембра лета господњег 2020, на Ђурђиц, крсну славу „хепи“ домаћина Миломира Марића, када је његово гостовање три дана дословно најављивано као: „Сензација: Александар Вучић!“

Овога пута председник је, ипак, показао и спремност да прашта. Опростио је пријатељу, имењаку, министру полиције Александру Вулину, који је само вече раније, у Хит твиту - трудећи се да свим силама докаже како посета Хиландару није била само пука пропаганда - председника увалио у прилично непријатну ситуацију.

„Никаква пропаганда, та посета (Хиландару) је ствар дубоког Вучићевог уверења. Можда ће се он и наљутити на мене због овога што ћу рећи, али неколико пута од својих личних средстава или тако што је звао неке друге људе обезбедио је много средстава за обнову манастира и цркава. И о томе ћути, јер је скроман човек и зато што је то ствар његових уверења“, издекламовао је Вулин, очигледно не размишљајући о последицама својих речи. 

У Храму Светог Саве у Београду служен је помен убијеном косовском политичару Оливеру Ивановићу, који је почео тачно у 8.15, симболично у време када је пре три године у Косовској Митровици убијен, а премијерка Ана Брнабић, која је присуствовала помену, поручила је да се Влада Србије неће смирити док се не истражи тај ужасан злочин.

„Ја сам то рекла и прошле године, колико год буде потребно и трајало, ми ћемо даље истраживати, како бисмо нашли починиоце и налогодавце”, рекла је Брнабић новинарима. Она је додала да су надлежни српски органи учинили све да се истражи тај ужасан злочин и да се нађу све информације.

„Нажалост, као што сви можемо да посведочимо, на сваком кораку наишли смо на ужасне опструкције од свих у Приштини, од тога да наши надлежни органи нису могли да присуствују увиђају, до тога да нисмо могли да добијемо апсолутно ниједну информацију коју смо тражили”, додала је премијерка.

Брнабић је навела да су постојали покушаји политичких оптужница које су се, како каже, завршиле тиме да је на крају оптужена секретарица. Према њеној оцени, то говори о озбиљностри истраге у Приштини и њиховим намерама.

„Да је Приштини било у интересу да нађе починиоца и налогодавце, свакако би и данашњи епилог био другачији”, поручила је Брнабићева.

Помену су присуствовали и директор Канцеларије Владе Србије за КиМ Петар Петковић, председник Удружења убијених и киднапованиох са КиМ Симо Спасић и велики број грађана.

Танјуг

Погледајте видео из Косовске Митровице 

Вучић: Имамо коплетну слику о осумњиченима 

Помен Оливеру Ивановићу у Београду и Косовској Митровици 

Трајковић: Процес за убиство Ивановића заробљен држи Београд и Вучић

Владика Григорије због изјаве да "жели да скупи 300 људи који су спремни да се жртвују за Србију" од Божића је готово свакодневно мета, како представника власти, тако и таблоида. Међутим, када се узме у обзир колико јак утицај на српску јавност и уопште на јавно мњење има епископ диселдорфски и немачки, о чему сведочи и број прегледа божићне посланице на Јутјубу, није чудно што напади на њега не престају!

Тако је Божићна посланица Владике Григорија емитована на телевизији NewmaxAdria 6. јануара на Бањи дан на Јутјуб каналу имала 90.233 прегледа, и из дана у дан расте, док је разговор новинара и уредника Романа Болковића са митрополитом Порфиријем, емитован истог дана имао 6.631 преглед. 

Међутим, Григоријева Божићна посланица није била само гледанија од разговора са Порфиријем, већ и од Божићњег разговора са митрополитом дабробосанским г. Хризостомом, емитованим на Божић, 7. јануара, који је имао 2.283 прегледа. 

Статистика показује да је и Божићни интервју са епископом бачким др Иринејем имао свега 635 прегледа, Божићни интервју са епископом шумадијским г. Јованом 1.960 прегледа. 

Имајући у виду да је Божићна посланица владике Григорија била гледанија скоро десет пута више него ова четири интервјуа заједно, потпуно је јасан утицај епископа диселдорфског и немачког, али и заинтересованост јавности за његова гостовања. Самим тим, јасан је и страх власти од евентуалног политичког утицаја који владика Григорије може да има на српску јавност. 
Подсетимо, на Бадњи дан владика је рекао да "ако нешто може да учини за свој народ и ако то народ очекује, он жели да скупи 30, ако је могуће и 300 људи, између 30 и 60 година, који су спремни да се жртвују за Србију". Он је истакао и да је потребно направити систем у коме неће све зависити од једног човека.

На Булевару Медијана на месту несреће где је 4. јануара Немања Стаменковић (19) својим "аудијем" покосио дванаестогодишњег дечака Андреја Прекљушаја и Дејана Илића (48), окупило се око 1.000 грађана у знак протеста. Нишлије су огорчене на институције, јер сматрају да ништа не чине да заштите грађане. Они су затражили максималну казну за возача "аудија" који је, према незваничним информацијама возио 180 километара на час, када се аутомобилом попео на тротоар и ударио прво малишана, који је на место преминуо, а затим и Илића који је од задобијених повреда преминуо у нишком Клиничком центру.

- Ту се стално дивља, а нико до сада ништа није предузео. Сви смо огорчени због онога што се десило. Желимо да живимо у безбедном граду, а не да нас малтретирају бахат возачи - чуло се међу окупљеним Нишлијама.

Они су палили свеће на месту где је страдао дечак, који је био пешак, као и Илић, повереник синдиката "Слога" за југ Србије.

После мирног протеста у којем су на кратко блокирали део Булевара, окупљени су се упутили ка згради нишког СУП-а.

Овај трагичан случај пробудио је грађане Ниша и ујединио их у намери да зауставе бахате возаче и скрену пажњу надлежних да раде свој посао. Посебно су револтирани, како тврде, покушајима да се заташка кривица возача. Нишлијама је сумњиво што је министар полиције Александар Вулин долазио дан после несреће, а да то у првом тренутку нико није знао, као и чињеницом да се крило име возача.

Ипак, како је објавила Јелена Милошевић, члан Главног одбора Странке слободе и правде из Ниша, убрзо су сви сазнали ко је возач, а огромни револт Нишлија натерао је и надлежне да реагују.

Република Српска обележава 9. јануар - Дан Републике Српске, то јест датум када је пре 29 година одлуком Скупштине српског народа у БиХ проглашена Република српског народа БиХ, која је нешто касније преименована у Република Српска. Због епидемије вируса корона ове године неће бити пријема и свечане параде, који су померени за Видовдан. Званичници РС положили су јуче поводом празника венце на споменик палим борцима РС, бораца НОР-а, као и на споменик 12 бањалучких беба.

Деветог јануара 1992. основана је Република Српска, а три и по године касније, подсетимо, потписан је Дејтонски мировни споразум, којим је она међународно верификована као један од два високо децентрализoвана ентитета од којих се састоји БиХ. Но, овај датум предмет је вишегодишњих оспоравања, а у одбрану тог празника у Српској је пре четири године одржан и референдум на ком су грађани потврдили да желе празновати 9. јануар.

Бошњацима, међутим, смета прослава, јер тврде да се у симболици тог датума не проналазе други народи који живе у РС, па га стално оспоравају пред Уставним судом БиХ, тврдећи да је Српска као ентитет настала у Дејтону. У Сарајеву се 9. јануар доживљава као дан почетка „разбијања БиХ”.

Супротно виђење на дешавања са почетка деведесетих задржало се до данас. У Бањалуци и ове године подсећају да је одлука о оснивању РС уследила као одговор на прегласавање Срба и припреме муслимана и Хрвата за двонационални референдум како би се мимо воље српског народа издвојили из Југославије. Као конститутивни народ у БиХ, Срби су пак у новембру 1991. плебисцитарно одлучили да желе да остану у саставу Југославије.