Прилози

Данас је Страшни суд за Бога; суди му човечанство. Данас човек оцењује Бога; оцењује га са 30 сребрника! Зар је то последња цена?

Никада није било мање Бога у човеку, драга браћо, него данас; Никада мање Бога на земљи него данас. Данас се ђаво оваплотио у човека, да би разоваплотио Богочовека. Данас се све зло уселило у тело човека, да би Бога истерало из тела. Данас се сав пакао преселио на земљу. Да ли се ико сећа да је земља икада била рај?

Данашњи пад човеков је неизмерно већи од првог пада; онда је човек отпао од Бога, а данас је распео Бога, убио Бога. Човече, како ти је име ако не ђаво?

Но, шта ја говорим? То је увреда за ђавола. Ђаво никада није био тако зао, тако уметнички зао као човек. Господ Христос је и у пакао сишао, али Га тамо распели нису. А ми смо Га распели.

Зар људи нису гори од ђавола; зар земља није пакленија од пакла? Из пакла нису протерали Христа; а људи су Га данас протерали са земље, протерали из тела свог, из душе, из града свог.

У зеницу душе моје, браћо упило се као змија злобно питање, и злурадо ме пита: Зар је човек икада био добар кад је могао Христа распети?

Ти верујеш у човека; хвалиш се њиме; оптимист си? Ох, погледај човека, погледај човечанство са зенита Великог петка, погледај човека како убија Богочовека и реци: Јеси ли сада оптимист? Не стидиш ли се што си човек? Не видиш ли да је човек гори од ђавола?

Заборавите све дане пре и све дане после Великог петка; сведите човека у границе Великог петка - није ли он зеница свију зала, тркалиште свију искушења, стециште свих гадости? Није ли данас земља полудела у човеку? Није ли данас човек, убијајући Богочовека, доказао да је он заиста - лудило земље?

Није нама непознато да Палма газдује Јагодином деценију и по као спахија сиротињом рајом. И никоме то није сметало. То, наравно, говори о Палми. Али и о нама као друштву које је потпуно вредносно анестезирано и погубљено

Живимо као у хорор филму. Све монструозности које могу да се замисле, нама се дешавају. Свакодневно. И то више њих одједном. Од толике бруталности, можда више нисмо у стању да разаберемо шта је нормално а шта није. Јер предуго живимо у окружењу и сликама страве и ужаса. Председник државе нам приказује искасапљене лешеве, проналазе се тајне собе за убиства и транжирања људи, машине за млевење људског меса, злостављања постају масовна појава, политичари и полицајци су на везама са криминалцима, претње убиством су готово фолклор, сваког дана се откривају нови силоватељи, а сада се указују обриси могуће индустрије подвођења и елитне проституције у организацији локалне власти... 

Наравно, злочини и криминал дешавају се и другде, рећи ће они који у релативизацији траже мир. Свет је саткан више од зла него од доброг. Али, сасвим сигурно, оволика поплава и концентрација поремећености и зла, којима смо у претећем убрзању изложени, парадоксално стварају осећање беспомоћности и очаја јер живот без насиља више уопште није замислив. Или си жртва или си насилник. Па си и насилник зато што си жртва. У школи, у судници, у кафани, у полицијској станици, у локалној заједници, на друштвеним мрежама, у медијима, у Скупштини и тако редом од локалне средине све до врха државе. Пример може бити Брус или Гроцка или Јагодина... Или било који од оних двадесет других градова Србије, о којима је НИН својевремено писао, чији су председници општина у свој минули рад уписали хапшење због примања мита, преваре, посредовања у проституцији, привођење због претњи или насиља, пресуде због тешких крађа или фалсификовања исправа, напад на службена лица, претње или малтретирање новинара... 

Свечаности је присуствовала Миланова породица, супруга Британи, деца Валентина, Николина и Милан јуниором који су на јакнама имали пришивене српске и канадске заставице

Ватрени из Калгарија, у својој „Скотибенк Седлдом арени” уочи утакмице са Сенаторима, приредили су свечаност нашем Милану Лучићу поводом његов фантастичног јубилеја - 1.000 утакмицу у NHL каравану.

Једини Србин у најквалитетнијој хокејашкој лиги на свету постао је тек 355. играч који је прешао ову границу снова 13. априла на мечу са Мејпл Ливсима у Торонту. Распоред је био такав да су Флејмси тек у понедељак увече били од тада први пут домаћини и то је била прилика за указивање почасти. Као награду за велико достигнуће Милан је на поклон добио - сребрни штап!

- Поприлично је тежак - насмејао се Лучић. - Имам посебно место у кући на коме чувам гомилу трофеја међу којима су свакако најважнији Стенли и Меморијал куп, али, мислим да ћу морати да пронађем посебно место за овај штап јер он није нешто што само тако могу да окачим на зид. Сигуран сам да ћу, чим га донесем кући, наћи одлично место. На све добре ствари у животу морате да чекате и због тога су толико драгоцене.

Свечаности је присуствовала Миланова породица, супруга Британи, деца Валентина, Николина и Милан јуниором који су на јакнама имали пришивене српске и канадске заставице. Генерални директор Флејмса Бред Треливинг на црвеном тепиху уручио је поклона од NHL организације, клуба и саиграча - тек 355. сребрни штап икад начињен.

На дан сећања на жртве Холокауста, у Историјском музеју Србије отворена је изложба "Свети великомученици јасеновачки у светлости Васкрсења". Изложени су радови монахиње Марије из манастира у Јасеновцу. Отварању су присуствовали патријарх Порфирије и председник Александар Вучић и српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

Патријарх српски Порфирије рекао је да су тамо неки људи који, "усуђујем се по ономе што су чинили да кажем не припадају ниједном народу, не припадају људима, јер то што су они чинили, то су зверства којих би се стиделе и бесловесне звери".

"Ти који су чинили такве ствари где год, а данас се нарочито опомињемо Јасеновца, су се исписали из сваког народа, исписали су се из људи", казао је патријарх српски Порфирије. Патријарх је поручио да је увек ствар личног избора како ће неко живети без обзира на повољне или неповољне околности.

"Јасеновац је надалеко познат не само у Србији већ у читавом свету, нажалост, са једне стране не само по злу него по најекстремнијем могућем злу које може да домисли људски ум", рекао је патријарх. Истакао је да су у Јасеновцу не само сртадали невини људи, већ су стадали на најмонструозније могуће начине.

"Све је увек лично и свако лично, без обзира на околности, одлучује како ће се понасати и живети. И како ће се поставити у односу на повољне и неповољне околности", поручио је патријарх.

Патријарх Порфирије је рекао да је отворена изложба слика сестре Марије из манастира Јасеновац, која је била инспирисана оним што се збивало у Јасеновцу.

Осам година од Бриселског споразума, потписаног уз посредство ЕУ, навршава се данас, а Срби на КИМ нису дочекали Заједницу српских општина (ЗСО), која је требало да им гарантује овлашћења у образовању, здравству, економском развоју, урбаном и руралном планирању.

И поред константног инсистирања председника Александра Вучића и осталих највиших званичника Србије у разговорима са свим европским и светским политичарима, 2.920 дана касније кључна тачка документа је и даље мртво слово на папиру.

Представници Београда и Приштине су тог 19. априла 2013. године након шест месеци разговора и 10 рунди преговора потписали споразум у 15 тачака, од којих се шест односи на ЗСО, која је била „кичма” тог документа, представљаног и као велики успех европске дипломатије.

Остале тачке Бриселског споразума односиле су се, између осталог, на полицију, правосуђе, локалне изборе и енергетику, а оне чије је спровођење зависило од Београда, спроведене су.

Споразум чији су детаљи усаглашени 2015. потписали су, уз посредовање тадашње шефица дипломатије ЕУ Кетрин Ештон, тада главни преговарачи Ивица Дачић и Хашим Тачи, који је чак нагласио да документ представља „почетак нове ере - ере помирења”.

Тог 19. априла 2013. две стране ставиле су параф на нешто што је Србима на КиМ требало да донесе заједницу 10 општина са српском већином јужно и северно од Ибра.

ЗСО је требало да има и свог председника и потпредседника, скупштину, статут, званичне симболе - грб и заставу, и да обухвати Лепосавић, Звечан, северни део Косовске Митровице, Зубин Поток, Партеш, Ранилуг, Ново Брдо, Грачаницу, Штрпце и Клокот, а и Кетрин Ештон је имала је велика очекивања од постигнутог договора.

Судија Апелационог суда Миодраг Мајић оценио је да је већи проблем од тога што су га посланици владајуће већине вређали у Народној скупштини тај што се то по последњи пут десило током избора за највише правосудне функције, у присуству одлазећег председника Врховног касационог суда и представника Високог савета судства (ВСС). Он је, гостујући у 'Утиску недеље', навео да ти представници правосудне власти морали да бране своје колеге судије, а да је то "показатељ да су институције потпуно разорене". Као додатни проблем наводи што је тада требала да се води парламентарна дискусија о новој председници Врховног касационог суда Јасмини Васовић, због чега је јавност остала ускраћена за релевантне информације о највишој представници правосуђа.

"Јавност о њој (због тога) не зна ништа... Ја бих био јако љут да су ме тако изабрали, да се спомиње избор за мис и (критикују) колеге судије", рекао је Мајић, алудирајући на речи њеног претходника и председника ВСС-а Драгомира Милојевића, који је рекао и да "лепотицу света бирамо између кандидата који су се пријавили".

Мајић је оценио и да председник Србије Александар Вучић крши уставна овлашћења своје функције, која се састоји у "изражавању државног јединства".

"То значи да он треба да оличава све грађане, и оне који се с њим не слажу. Не да гони криминалца, да објављује резултате полиграфа, то све никад не би смео да ради. Он шаље поруку да постоје грађани другог реда и да је према нама све дозвољено", казао је Мајић.

Поводом навода власти да је председник Вучић прислушкиван, Мајић је оценио да је тужилаштво морало да јавности представи тачност тих оптужби. 

9. април 2021. године

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. 

У Нишу је данас на 22. годишњицу почетка битке на караули Кошаре откривена спомен плоча посвећена јунацима ових борби у којима је погинуло 108 припадника тадашње Војске Југославије (ВЈ), а један нишки булевар добио је име Јунака са Кошара.

„Пре 22 године на данашњи дан отпочела је битка којом се и данас поносимо. Ударио је Голијат на Давида. Давид је узвратио и победио. Србија је победила, а наши хероји уписали су се у историју за сва времена. Отпор који су пружили наши војници и сви они који су штитили овај народ остаће упамћен као пример велике жртве и несебичне борбе за своју отаџбину. Откривањем ове спомен плоче и овим булеваром чувамо наше хероје од заборава”, рекла је овом приликом градоначелница Ниша Драгана Сотировски. Она је истакла да се тог 9. априла 1999. године нико од хероја са Кошара није питао да ли су на погрешном месту, него су сви били борци за слободу и будућност своје отаџбине.

Тадашњи командант Приштинског корпуса Треће армије ВЈ, генерал Владимир Лазаревић, истакао је да је на данашни дан пре 22 године почео „други Косовски бој” за одбрану Космета, Србије и Савезне републике Југославије од нових Османлија - НАТО агресора.

„Био је то 17. дан злочиначке агресије без преседана у историји ратовања која је имала монструозне геноцидне циљеве, да за 96 сати уништи главне снаге Војске Југославије, да неутралише живот у Србији и примора је на капитулацију и окупацију, и да за та четири дану убије преко 20.000 припадника Приштинског корпуса”, рекао је генерал Лазаревић. Он је додао да наша истина о „другом Косовском боју” остаје за навек, уз непрекидно питање: Зашто је НАТО извршио најгоре злочине против српског народа у последњој години 20. века?

Пре тачно 80 година на данашњи дан нацистичка Немачка је бомбардовала Београд. На подручју Краљевине Југославије почео је Други светски рат, а у бомбардовању које је трајало данима, страдао је велики број људи, док је престоница готово била уништена.

Тог 6. априла 1941. становници Београда нису чули сирене упозорења. У томе су их предухитриле ненајављене бомбе, које су немачки окупатори почели да избацују у недељу рано ујутру. У бомбардовању које је трајало данима, град је готово потпуно био уништен.

„Чини ми се да ми свих ових 80 година уопште нисмо свесни који је ово злочин, дакле, да је ово највећи појединачни ратни злочин над културним наслеђем почињен на територији читаве Европе у читавом раздобљу Другог светског рата“, објашњава историчар Дејан Ристић.

У највећем ратном злочину над Београдом, бомбе су падале на насељене четврти, болнице, главну пошту, железничку станицу. Много људи је страдало, међутим, тачан број никада није утврђен. Процењује се да је погинуло између 2.500 и 4.000 људи.

„Треба нагасити да је непосредни повод за убрзане припреме за напад било оно што се догодило 27. марта те исте године, велике величанствене антифашистичке демонстрације, када су Срби јавно себе декларисали као антифашисти и фактички Хитлеру залепили један добар шамар пред очима читаве Европе и тиме постали једини европски народ који је Хитлеру јавно, акламатавно рекао не“, рекао је Ристић.

На темама о независном Косову

Косовски Албанци добијали су докторске дисертације на Унивезитету у Крагујевцу, а да, према незваничним подацима МУП-а, у то време нису ни боравили у централној Србији. "Крагујевачки студенти", данас су на функцијама на Косову и Метохији.

Све ове докторске дисертације, сада пронађене, штампане су током 2016. године и директно упућују на бахатог ректора Небојшу Арсенијевића. На до сада пронађеним дипломама је потпис Арсенијевића.

Додатно срамотан и погубан део афере "дипломе" је чињеница да је део "албанских студената" са КиМ докторирао у Крагујевцу баш на темама које се односе на Косово као независну државу. Теме које су "полагали" између осталих су "Управљање процесом интеграције Косова у ЕУ - економски, политички и социолошки аспекти придруживања ЕУ", али и за Србе посебно болна тема "Улога јавног тужиоца у кривичним поступцима на Косову". Један од њих добио је и орден што је 1990. године потписао "декларацију о независности Косова".

Косовски Албанци су код Арсенијевића постајали доктори наука економије, права...

"Блиц" објављује диплому, а на којој је Институт за безбедност на Бањици вештачио потпис. Утврђено је да је то веродостојан потпис Арсенијевића. Заштитили смо име "доктора" јер ће ова диплома бити коришћена током истраге. Оно што је за сада познато, овај "студент", никада није уписао ниједан акредитован програм на Универзитету у Крагујевцу. Никада није био уписан ни на докторске академске студије економске науке. Такође, ни на студије које су, како на његовој дипломи стоји, заједно изводили Европски центар за мир и развој (ЕЦПД) и Универзитет у Крагујевцу. Такве студије никад нису ни биле дозвољене нити акредитоване. Како је саопштио Крагујевачки универзитет ЕЦПД није у Србији имао дозволу.