Пре тачно 80 година на данашњи дан нацистичка Немачка је бомбардовала Београд. На подручју Краљевине Југославије почео је Други светски рат, а у бомбардовању које је трајало данима, страдао је велики број људи, док је престоница готово била уништена.
Тог 6. априла 1941. становници Београда нису чули сирене упозорења. У томе су их предухитриле ненајављене бомбе, које су немачки окупатори почели да избацују у недељу рано ујутру. У бомбардовању које је трајало данима, град је готово потпуно био уништен.
„Чини ми се да ми свих ових 80 година уопште нисмо свесни који је ово злочин, дакле, да је ово највећи појединачни ратни злочин над културним наслеђем почињен на територији читаве Европе у читавом раздобљу Другог светског рата“, објашњава историчар Дејан Ристић.
У највећем ратном злочину над Београдом, бомбе су падале на насељене четврти, болнице, главну пошту, железничку станицу. Много људи је страдало, међутим, тачан број никада није утврђен. Процењује се да је погинуло између 2.500 и 4.000 људи.
„Треба нагасити да је непосредни повод за убрзане припреме за напад било оно што се догодило 27. марта те исте године, велике величанствене антифашистичке демонстрације, када су Срби јавно себе декларисали као антифашисти и фактички Хитлеру залепили један добар шамар пред очима читаве Европе и тиме постали једини европски народ који је Хитлеру јавно, акламатавно рекао не“, рекао је Ристић.
Главни град изгубио највећу националну ризницу књига и списа
Због ратног потеза нацистичке Немачке, главни град је изгубио и највећу националну ризницу књига и списа - Народну библиотеку. Једино здање које још није обновљено и даље стоји на Косанчићевом венцу, као незванични споменик дану када је Београд горео.
„Никаквих индиција није било и никоме ко је здраве памети не би пало напамет да једна Национална библиотека, односно једна установа културе, може да буде плански гађана, односно да може да буде легитимни ратни циљ, планови за евакуацију су били веома скромни, фактични Народна библиотека Србије је примарно страдала због нацистичког бомбардовања, секундарно због континуиране небриге тадашњих југословенских власти за национални библиотички фонд“, рекао је Ристић.
У Вазнесењској цркви, која је такође била бомбардована, представици градске власти су положили венце у знак сећања на погинуле. Помоћник градоначелника Андреја Младеновић поручио је да је 6. април један од најтужнијих датума у историји Београда.
„Црни датум и заиста сећање на све оне који су страдали у таквом једном дивљачком чину сила Осовине и Немачке, све оно што је уследило после 6. априла, окупација Београда, окупација Краљевине Југославије, велика страдања српског народа и наравно ослобођење које ми прослављамо више година уназад, све то показује да је Београд издржао све оно што се у историји дешавало“, рекао је Младеновић.
Бранећи београдско небо, погинуло је 11 пилота шестог ловачког пука, којима се град одужио тек 1997. откривањем споменика на Земунском кеју.
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
- Како па шта?! Сада не знам шта сам завршио.
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026