Прилози

Председник Уније пољопривредних произвођача Златан Ђурић саопштио је да државни врх још увек није одговорио на захтеве сточара у вези са пласманом товних свиња и оптужио Владу Србије и председника Александра Вучића да су урадили све супротно у односу на упућене захтеве.

"Уместо да пониште закључак Владе којим се преузима 15.000 товљеника од складиштара Робних резерви, већ десети дан Робне резерве шаљу налоге за испоруку товних свиња својим складиштарима, на већ постојећи вишак на тржишту од 90.000 товљеника", наводи се у Ђурићевом саопштењу за медије.

Упозорио је да је таквим поступањем државе омогућено кланичарима да не морају куповати на тржишту, већ да и даље обарају цену товљеника, а упоредо са тим дижу цене свињског меса у својим радњама. "Поред тога, увоз свињског меса из ЕУ и даље траје несмањеним темпом.

О интеревнтном откупу 30.000 товљеника нико и не помишља. Такође ни о именовању омбудсмана за храну и преиспитивању Споразума о стабилизацији придруживању са ЕУ", навео је Ђурић. Унија пољопривредних произвођача, чије је седиште у сремској Митровици, сматра да су у уништење сточног фонда укључене и поједине политичке структуре, увознички лоби и бриселски комесари, јер је још 3. марта ове године објављен Нацрт закона о уређењу тржишта, који имају све земље осим Србије.

"Тим нацртом закона о уређењу тржишта предвиђене су три мере у случају поремећаја тржишта: јавна интервенција, подршка приватним складиштарима и ванредне интервентне мере. Ова последња мера се примењује у ситуацијама као што је ова тренутна, када имамо вишкове роба и ниске откупне цене", пише у саопштењу.

Омогућавање људима да се вакцинишу против ковида најсигурнији је начин спасавања живота током текуће пандемије. Упркос томе, велики проценат људи широм света и даље оклева и сумња у вакцине понајвише због бројних теорија које круже интернетом.

Ново истраживање показало је да највећи део антивакцинашких завера које круже друштвеним мрежама долази од само 12 људи. Само 12 појединаца и њихових организација, названих „дезинформациона дванаесторка“ одговорно је за 65 одсто антивакцинашке пропаганде која се дели на Фејсбуку и Твитеру. Тај број је заснован на анализи више од 812.000 постова са ове две друштвене мреже који су циркулисали од 1. фебруара до 16. марта 2021. године, коју су спровеле непрофитне организација Центар за борбу против дигиталне мржње и Анти-вакс воч.

„Мала група појединаца који немају релевантно медицинско знање зарад сопствених интереса злоупотребљавају друштвене платформе да би лажно представљали претње и ширили дезинформације о безбедности вакцина“, истиче директор Центра за борбу против дигиталне мржње, Имран Ахмед.

Дезинформациона дванаесторка

Џозеф Меркола, Роберт Ф. Кенеди Џуниор, Тај и Чарлин Болинџер, Шери Тенпени, Риза Ислам, Рашид Бутар, Ерин Елизабет, Сејер Џи, Кели Броган, Кристиан Нортрап, Бен Тапер и Кевин Џенкинс су међу најутицајнијим антивакцинашима, а већина њих припада такозваној „дезинформационој дванаесторки“.

Са својих утицајних налога које прати велики број људи производе велике количине антивакцинашког садржаја.

Многи људи на друштвеним мрежама који деле антивакцинашке садржаје највероватније сами не прате налоге ових појединаца, али посредно због природе друштвених мрежа долазе до њих преко других људи.

Утицај ове групе варира од друштвене мреже која је у питању. На Твитеру око 17 одсто активакцинашких порука вуче порекло од поменуте „дезинформационе дванаесторке“, док на Фејсбуку чак 73 одсто постова против вакцина потичу од њих.

РТС, NPR

Високим Дечанима упише имовина

Епархија рашко-призренска упозорила је да општинске власти у Дечанима пет година одбијају да спроведу одлуку уставног суда у Приштини о власништву 24 хектара земље манастира Високи Дечани и упишу је у катастар.

У јуну 2019. године, Уставни суд се обратио манастиру Високи Дечани, пошто се манастир жалио због неизвршавања поменуте одлуке, и саопштио да су одлуке Уставног суда обавезујуће за судове, сва лица и институције на Косову и да су одлуке уставног суда објављене у Службеном гласнику.

Пошто је то учињено, подсећају из Епархије, Уставни суд наводи у свом одговору, да то обавезује све стране у процесу, и на крају писма саопштава да ће предузети све што је у његовој надлежности по уставу и законима.

Нажалост, иако се манастир у међувремену обратио и Централном катастру у Приштини, одлука није извршена. Прошле године, уз пуни надзор мисије ОЕБС-а на КиМ, поновљена је процедура захтева за упис земље по одлуци Уставног суда и пред локалним и пред Централним катастром, и у оба случаја захтев манастира је игнорисан.

У међувремену, у својим извештајима за 2019. и 2020. годину о верским правима, амерички Стејт департмент је стално помињао овај проблем, истичући да нико није одговарао пред законом због неизвршења одлуке Уставног суда.

"На основу свега овога јасно је да је реч о намерној опструкцији косовских институција и на централном и на локалном нивоу, а под утицајем формалних и неформалних центара моћи косовских Албанаца који су очигледно решени да се одлука никада не спроведе. Нажалост, сведоци смо да је локално законодавство немоћно да ишта учини, да су институције у рукама појединаца који кроје правду мимо Врховног и Уставног суда и закона и да међународни представници једноставно до сада нису нашли начина како да косовске институције принуде да поштују одлуку сопствених највиших правосудних институција и владавину права", указују из Епархије.

Извињење председника Чешке Милоша Земана за бомбардовање СРЈ 1999. године је снажна и јединствена порука која је за Србију морално охрабрење и „појачање” у разговорима које наша држава води са западним земљама по многим питањима, оцењује некадашњи дипломата Владислав Јовановић. Он, такође, изражава уверење да би искорак чешког председника могао да буде „добар путоказ” који би следили и други који су, како каже, дали легитимитет злочиначком подухвату НАТО-а.

Јовановић очекује да ће Чешка, као традиционално пријатељска земља са Србијом, бити и међу првим западним државама које ће „у перспективној будућности” повући признање независности Косова.

„Откако постојимо као државе били смо повезани и помагали смо се. Чешка се стицајем околности нашла на противничкој страни за време НАТО бомбардовања и осећала је то као историјску тежину, бар у лику њеног председника који је дочекао званичну посету председника Србије да призна да је бомбардовање била грешка и да моли српски народ за опрост”, рекао је Јовановић.

За Земаново извињење каже да је „снажна и јединствена” изјава, а потез чешког председника пореди са чином мађарског премијера Пала Талекија у Другом светском рату када је Мађарска Миклоша Хортија са Хитлером напала Југославију, а Талеки као потписник уговора о вечном пријатељству и миру између Мађарске и Краљевине Југославије извршио самоубиство „због погажене речи”.

Јовановић сматра да Земанов потез има и већи значај јер, како каже, показује да је „џемпер” НАТО-а, чврсто саткан од лажи о Србији, почео да се „пара” и верује да је питање времена када ће и друге земље почети да се суочавају са „својим ликом у огледалу” и признају своје учешће у, како каже, злочиначкој акцији НАТО-а.

Осећајући потребу да се одужи највећем уметнику икада из Кучева, група грађана је августа 2003. године упутила Иницијативу да општинска културна установа у Кучеву, Центар за културу, преименује назив из "Вељко Дугошевић" у "Ђорђе Марјановић". Не треба напомињати да је у питању светски признат уметник, како на простору бивше СФРЈ, тако и бившег СССР-а. 

Извршни одбор Скупштине општине Кучево у саставу од 9 чланова којим је председавао: председник ИО СО Бранко Јанковић, члан ИО СО Миодраг Винкић, ресор за културу је овакву иницијативу прихватио, али не само са пуким преименовањем него и са организовањем читавог низа догађаја. У част најистакнутијем и најпознатијем Кучевљанину - Ђорђу Марјановићу.

Кренуло се и у "бирократску процедуру" давања сагласности јер је Ђорђе на сву срећу, како тада тако и данас, жив. За централни догађај одређен је 30. октобар 2003. године. Дан рођења Ђорђа Марјановића. Тада је заказана и Седница Скупштине општине Кучево у оквиру чијег дневног реда је била и тачка "преименовања".

Претходно је осмишљена цела недеља обележавања овог чина, у оквиру које је из обимне Ђорђеве документације издвојен материјал како би се организовала изложба са "реликвијама" (плоче, постери, писма обожавалаца, фотографије са бина по свету...). Током тих неколико дана је изложба и отворена у холу Центра за културу, и трајала целу недељу са изузетно великом посећеношћу, и организовано је вече рок поезије и промоција книге "Аутсајдер" аутора Владице Савића из Петровца, текстописца и неких песама Рибље Чорбе.

Сам дан 30. октобар 2003. је свима остао у сећању. Ко год се тада нашао у Кучеву а посебно онима који су присуствовали КОНЦЕРТУ ЂОРЂА МАРЈАНОВИЋА у (препуној) великој сали Центра за културу.

Шта је за мене други човек? Мој узлет у висине и пад у бездан, у зависности од тога како се ја поставим према њему, па макар то био и мој непријатељ. Без другога нема радости, али он може да постане и пакао када потценимо његову важност, када помислимо да смо најважнији сами себи и да је битно само да испунимо своје прохтеве и циљеве, без обзира на друге људе и њихову добробит, навео је владика Григорије у ауторском тексту за НИН, а који преносимо у целости. 

Ови празнични дани, у којима нас обасјава свјетлост Христовог васкрсења, сваки пут нас изнова подсете на чињеницу колико је други важан за нас, то јест колико је битна наша заједница и однос постојања с другим људима.

И сами празници, било да их обележавамо и прослављамо као верници или само како бисмо поштовали традицију и обичаје, своју пуноћу добијају тек у заједници с другима. Наиме, уколико их силом прилика дочекујемо сами - осећај празнине и самоће биће толико снажан и свепрожимајући да никакав сјај, богатство или луксуз у таквим тренуцима неће моћи да надоместе одсуство оних којих нема, а ми бисмо желели да буду ту, поред нас.

Ово је свакако само један пример, али сасвим довољан да се присетимо истине колико је за нас важан други, уз којег се радост умножава, а терет туге постаје лакши и подношљивији. Баш због тога бисмо искуство живота који искључује другога могли упоредити с боравком у мрачној, хладној и пустој пећини, у којој не чујемо ништа сем празног одјека сопственог гласа, који само повећа наш страх и свест о одсуству другог људског бића.

Без другога, како видимо, нема радости сусрета и пуноће живота, али други исто тако може да постане/буде мој пакао. Када и зашто други постаје мој пакао? Одговор је једноставан - онда када потценимо улогу или важност другог човека у нашем животу. Онда када помислимо, па у складу с тим и деламо, да смо најважнији сами себи и да је битно само то да је нама добро и удобно у кожи у којој смо и у свету у којем живимо и да је важно једино то да испунимо своје прохтеве и циљеве, без обзира на друге људе и њихову добробит.

СПЦ на Косову се суочава са проблемима

Стејт Департмент и Канцеларија за међународне верске слободе у извештају о стању верских слобода у свету за 2020. годину у поглављу о Косову и Метохији наводе проблеме са којима се суочава СПЦ, нарочито неиспуњавање судске одлуке у вези са земљиштем манастира Високи Дечани, као и друге заштићене зоне, преноси „Косово онлајн”.

„Закон не предвиђа начине да верске групе стекну правни статус. Влада је у септембру одобрила амандмане који би верским групама са таквим статусом омогућили да послују у своје име и остваре одређене пореске олакшице, али парламент није започео поступак због непостојања кворум”, наводи се у извештају.

Владе тзв. Косова и Србије потписале су 4. септембра 2020. године у Белој кући листу обавеза између осталих и да се штити и промовише слобода вероисповести, обнови међуверска комуникација, заштите места која су значајна за вернике, да се спроводе судске одлуке које се односе на Српску православну цркву (СПЦ).

„Косово онлајн” преноси да је СПЦ навела да недостатак конструктивне комуникације са неким општинским властима спречава Србе православце да слободно дођу до неких храмова и гробаља СПЦ.

Влада у Приштини није у потпуности спровела Закон о специјално заштићеним зонама (СЖ) и пропустила је да спречи изградњу пута у специјално заштићеној зони манастира Високи Дечани, али је после приговора међународне заједнице влада у Приштини у августу ипак обуставила радове.

Поред тога, локалне и централне власти у Приштини наставиле су да игноришу одлуку суда из 2016. године о власништву Српске православне цркве над неколико земљишних парцела поред манастира Високи Дечани.

Зар је могуће да неко није разумео „кинеза“ Луку Кебару? Како ће онда разумети Вулина? Или судију који пре пресуде од Вучића није тражио два минута снимка са наплатне рампе у Дољевцу? Или чувара реда који гради на „дивље“. Или…

Патријарх српски Порфирије за Васкрс је са 20 бескућника ручао у црквеној народној кухињи, а после тога поделио је пакете болесним малишанима у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. Да ли је икога са ТВ Хепи било бар мало срамота што су они Васкрс славили уз Драгана Марковића Палму, који се све време понашао као да је он домаћин. Тако је, додуше, било и претходних дана, на већини приватних телевизија. С обзиром на то да су националне фреквенције јавно добро, можда власници тих телевизија грађанима дугују бар објашњење зашто је то тако. И ко је звао Палму у госте, уредници, новинари или неко ко уствари уређује све те телевизије? Бар толико нам дугују кад су већ успели да и Васкрс претворе у циркус. 

Било би лепо знати и да ли се ико у таблоиду Ало, после овог патријарховог геста, бар зацрвенео због „вести“ на свом порталу да је у јутарњем програму ТВ Хепи водитељка Јована Јеремић за Васкрс заказала „дуел Војислава Шешеља и Драгана Марковића Палме, а главно питање је - ко прави бољу журку“? Ало, бре… Зар је све морало да оде дођавола баш за Васкрс? Да нам преко Хепија тог дана у куће ушета локални шериф осумњичен за подвођење и да приде доведе и фолкера, кога полиција испитује због сумње да је продао аутомобил са лажним регистарским таблицама члану криминалне групе Веље Невоље. 

Некако у исто време, један од најутицајнијих светских филозофа Јирген Хабермас одбио је признање које носи име по шеику Мохамеду бин Заједу ал Нахјану, да не би постао „трофеј режима“ у Абу Дабију. 

Велика симулација коју је извршила НАСА показује да човечанство тренутно није у стању да се заштити од удара великог астероида и да је једино решење - евакуација становништва са места на коме ће доћи до удара.

Симулиран је удар астероида на Земљу и начин на који би могли да покушамо да се  одбранимо од њега.

Резултати теста нису охрабрујући за човечанство, јер се показало да у року од шест месеци од када је астероид откривен па до његовог удара о Земљу научници нису успели пронаћи друго решење сем евакуације становништва.

Симулација у којој је учествовало више научника трајала је четири дана, при чему су првог дана вежбе научници уочили до тада непознати астероид који су назвали "2021PDC".

Астероид је уочен 19. априла, када је НАСА израчунала да постоји могућност од око пет одсто да удари у Земљу, при чему је одређен и датум удара - 20. октобар.

Следећи дан вежбе научници су се пребацили на 2. мај када се показало да би најгора страховања могла да се остваре.

Наиме, после пажљивије анализе путање астероида, закључено је да ће готово сигурно ударити у Земљу и то негде на подручју Европе или Северне Африке.

Тада су научници почели да размишљају о начинима на који би се могли одбранити од ове свемирске опасности. Један од предлога био је слање свемирског брода који би покушао да уништи астероид или да га барем скрене са курса.

Али, закључено је да са тренутним могућностима и технологијама за тако сложену мисију једноставно нема довољно времена.

Размишљало се и о гађању астероида нуклеарним оружјем, али, како научници нису знали његове тачне димензије /подаци су показивали да би могао бити величине између 35 и 800 метара/, питање је колико би таква одбрана била ефикасна.

Оружани сукоб у граду у којем је било 211 логора није почео војним операцијама, већ убиствима која су извели криминалци које је СДА упослила и наоружала, стоји у извештају међународне комисије

Независна међународна експертска комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву за време рата, коју је формирала Влада РС, после двогодишњег рада закључила је, између осталог, да је у том граду страдало 3.000 српских цивила, што, како се наводи у експертском извештају, има елементе геноцида, али је дошла и до чињеница које бацају ново светло на почетак ратних сукоба. Како се наводи у извештају, оружани сукоб у граду у којем је било 211 логора није почео војним операцијама, већ низом атентата које су починили обични криминалци које је СДА (странка Алије Изетбеговића) упослила и наоружала. Експерти које је предводио Израелац Рафаел Израели, подсетили су на то да су се прве барикаде на путевима и контролни пунктови појавили у априлу. У извештају се наводи да су унутрашњу блокаду града поставиле „Зелене беретке” почетком маја и тада је постало немогуће напустити град. „Кривична дела постала су широко распрострањена током априла и маја, почев од убистава српских полицајаца и војника ЈНА. Српским полицајцима, укључујући резервисте, одузето је оружје и суспендовани су на свим оперативним мисијама безбедности. Промењене су значке које су служиле за приступ зградама МУП-а, а ’Зелене беретке’ су Србима забрањивале улазак.”

„Зелене беретке” су 4. и 5. априла у Полицијској станици Ново Сарајево убиле српског полицајца Перу Петровића, а на полицијској академији на Врацама убијена су два српска полицајца - Миле Лиздек (32) и Милорад Пупић (29), пише у извештају, известила је новинска агенција Срна, а преносе бањалучки медији.