То су профили локалних шерифа који замишљају да су власници туђих живота, до којих рука правде не може да стигне. Ако су политички кротки. Па суштински и када стигне - Милутин Јеличић Јутка је управо изашао са одслужења тромесечне казне затвора због полног узнемиравања Марије Лукић - то је само минимална сатисфакција за вишегодишње патње и понижења Марије Лукић.

А изван сваке правде остају друге жртве у Брусу које су о сексуалном узнемиравању ћутале, али и све оне жене које су социјално уцењене, да сачувају кору хлеба, под морањем или радном обавезом излазиле да подржавају насилника. То је матрица која се препознаје и у Јагодини. Оптужба Маринике Тепић да је Драган Марковић Палма организовао забаве на којима је подводио малолетнице политичарима и бизнисменима у хотелима Јагодине тек треба да се докаже, али је муњевита, истовремена контратужба четиристо жена скренула пажњу на размере и мреже условљености које су се у овом граду годинама плеле. Пред нашим очима. Јер није нам непознато да Палма дели новац сиротињи, решава проблеме грађана пред камерама, води ђаке, не зна се о чијем трошку, на екскурзије, лекаре на наградна летовања у Египат, студенте у Грчку, укида плаћање градског превоза, запошљава, промовише, забавља друштво на бунга-бунга журкама где се љубе мушкарци са женама и жене са женама али не могу мушкарци са мушкарцима, доводи естрадне звезде, дочекује руске мотоциклисте из удружења „Ноћни вукови“, угошћава политичаре, организује играње кола у плићаку у Паралији, ангажује хостесе за забаве које приређује, прави ноћне журке на базену, газдује Јагодином деценију и по као спахија сиротињом рајом. И никоме то до сада није засметало. То, наравно, говори о Драгану Марковићу Палми. Али и о нама као друштву које је потпуно вредносно анестезирано и погубљено. Биће истраге и биће можда и суђења. Недавно је, тако, и доношење првостепене пресуде против Драгољуба Симоновића, градоначелника Гроцке, у случају паљења куће Милана Јовановића, на тренутак унело трачак наде да се могу зауставити локални моћници. Кратко је трајала та нада. Испунила се претња паликуће са последњег рочишта када је савесном тужиоцу запретио да може да му се деси да више уопште не ради као јавни тужилац. Одлуком републичке јавне тужитељке Загорке Доловац, заменик јавног тужиоца Предраг Миловановић „ослобођен је вршења дужности заменика јавног тужиоца“ и тако онемогућен да заступа и брани ову оптужницу до краја.

То је изгледа тај пут. Правда као варљива нада. Живот као хорор филм. Уз много огорчености и беса.

НиН, Весна Малишић