Прилози

Одлуке о стављању ван снаге Устава Српских православних епархија у САД и укидању новоформираних корпорација на америчком континенту надлежни архијереји у САД треба да спроведу по изричитим упутствима и налозима Светог архијерејског синода, и то у року од два месеца.

Свети архијерејски синод, црквено тело којем председава српски патријарх, приступио је извршењу обавезујућих одлука Светог архијерејског сабора, највишег црквеног тела, које се односе на новоформиране корпорације у САД, Православни богословски факултет Светог Саве у Либертивилу и Црквено-школску општину Светог Саве у Њујорку, саопштено је јуче из српске цркве. У тродневном раду Синода учествовали су и епископи са америчког континента, владике источноамерички Иринеј, западноамерички Максим и новограчанички Лонгин, којима је наложено да саборске одлуке спроведу по упутствима Синода, као и канадски Митрофан и буеносајрески Кирило.

Како се подсећа у јучерашњем саопштењу из канцеларије Синода, Сабор је на последњем заседању у мају ове године донео једногласну одлуку којом су Устав, Општа правила и Уредбе, Једнообразна правила и уредбе за парохије у црквено-школским општинама српских православних епархија у САД стављене ван снаге, са обавезом да се новоформиране корпорације и друге новоформиране структуре црквене управе епархија СПЦ на тлу америчког континента врате на стање пре 2017. када је донет Устав, а Синод је са надлежним архијерејима дужан да ову одлуку спроведе.

У конфузији савременог света многи људи се пренеражено питају: „Како је могуће да се дојучерашње вишедеценијске демократије преко ноћи претварају у диктатуре и тираније?“ Много је разлога за то, од чисто економских, преко идеолошких, до психо(пато)лошких, па је и мноштво могућих одговора. Они, сем тога, зависе и од тога у којој мери се овај несумњиви и муњевити процес посматра као превасходно диригован или, пак, као углавном спонтан. Не улазећи у неку сложену анализу, непристрасни посматрач ипак може да издвоји два важна узрока за ову злоћудну трансформацију друштва и држава, махом оних Западног типа.

Први је тај што се демократија изнутра искварила. Оно што се периодично не поправља и редовно не одржава - квари се и пропада. То се односи на све: од личног здравственог стања (физичке форме, имунитета итд), преко апарата и кућа, до државних и верских институција. Конформизам, комодитет и, просто речено, лењост на личном или колективном нивоу главни су узрок деградације било које од набројаних (и још сијасет непоменутих) ствари. Христос је апостоле у Гетсиманском врту замолио да бдију, а тај позив има универзално и трајно важење: ако не будете будни, десиће се нешто јако лоше. И десило се. Заглибљени у материјално изобиље, опијени хедонизмом, обузети потрошачким менталитетом, људи су постали успавани и одсутни, па нису приметили кварове и обољења система који им је све то пружао (на пример у Француској - промену пословника рада Парламента, која одједном омогућује да се закони доносе већином без икаквог кворума, у присуству 50-ак посланика од изабраних 600!). Сем тога, у игри је још један, нимало случајан и прилично перверзан елемент, који је уљуљкао житеље западних демократија: уместо да се оно што се показало ваљаним одржава, масама је у очи бацан привид некаквог „побољшавања“. 

А Милановић све релативизира

Фрањо Туђман, први председник Хрватске учесника у убиству Александре Зец је узео у лично обезбеђење, други хрватски председник Стипе Месић га је помиловао, а данашњи председник Хрватске Зоран Милановић тврди да званични Загреб нема ништа са случајем убиства породице Зец. Милановић се још пита шта хрватска држава још треба да учини за породицу Зец.

Овај пример најбоље илуструје однос Хрватске према страшном злочину који се десио у децембру 1991. године.

„Породица Зец је била позвана у владу, да сам био премијер, ја бих их позвао прве. Добили су одштету. Што још треба? Сад вас морам директно питати, што још треба?" запитао се  председник Републике Хрватске Зоран Милановић.

На конференцији за новинаре пошто је уручио одликовање некадашњој премијерки Јадранки Косор, Милановић је одговарао на питања новинара и приметио да је његове изјаве о породици Зец можда звуче грубо, али ће, каже, ипак поновити.

"За оне који то не знају јер су били мали, за оне који су били млади, па нису довољно упућени, и за оне који имају довољно година и који ово слушају, и толико су цинични да ће, без обзира на то што ја рекао, они даље по своме, говориће као што је ЦМС, јуче рекао да је прешао на страну зла на којој су Младић, Туђман, Млаћо - све су они то ускупусали заједно...", рекао је Милановић и додао:

„Случај Зец пре тачно 30 година је случај мучког, кукавичког убиства једног загребачког месара, Србина по националности, богатог човека, о којем се причало свашта, што ме овде уопште не занима. Дакле, жртва број 1 је Михајло Зец, загребачки месар из центра града с кућом на Трешњевци, човек са доста новца, са породицом, са троје деце, човек који је многима позајмљивао новац".

Посланик у хрватском сабору Милорад Пуповац коментарисао је данас изјаве председника Зорана Милановића о Сребреници, убијеној српској породици Зец и увреде изречене на његов рачун и поручио да шеф државе олако пљује по људима и олако одликује људе, таквог нема нико, нити је, каже, имао икада ико, ни у Европи, а ни шире. О Милановићевој изјави да је прљави Хрват, Пуповац каже:

“Знамо ми што то значи. Ту прљавштину нећемо дирати. Она је као нека ствар кад је такнете”.

О изјави председника о породици Зец, Пуповац је рекао да је та изјава могла да буде изречена само од некога ко је, како је казао, изузетно "изузетно бешћутан или изузетно манипулативан са циљем да се допадне људима који немају никакву свест шта се догађало људима као што је породица Зец".

Не би, истиче, чудило да Зоран Милановић одлучи да додели још неко одликовање онима који су убили породицу Зец или можда председничке пензије.

Пуповац каже да је Милановић досад показао да је штошта кадар рећи, али и учинити.

“Његов однос према злочинима и злочинцима досад је показао да је то у стању да утиче.

На питање да ли је неко из редова владајуће странке требало да буде на комеморацији за породицу Зец, Пуповац каже:

“Треба. И требао је. Има разних места, ово је симболички једно од најснажнијих. Породица Зец није једина која је страдала на овакав начин. Ја се надам да ће бити прилике да се о томе не само говори него да се комеморише. Ја бих волео на пример да смо, ово је нека врста одговора врховном команданту, ја бих волео када бисмо 13. када већ нисмо могли доћи у Шкабрњу, доћи у Воћину где су припадници Белих орлова преко 30 и нешто недужних цивила хрватске националности. Нећемо моћи, али доћи ћемо 18. када су на исто месту и из истог ума, само од другог починитеља убијено више од 40 цивила српске националности. И да то разумемо као наше жртве, жртве наше земље. Волео бих када би представници државе били на таквим местима заједно са нама, представницима Срба”.

Никад није касно да се крене путем нове уносне каријере, а за становнике Онтарија никада није било бољег времена за то него сада, док покрајинска влада помаже финансирање таквих амбиција кроз свој програм под називом "Друга каријера". Они који испуњавају услове за програм, могу да добију до 28.000 долара од Онтарија да плате своје образовање и трошкове живота, уз додатну подршку за бригу о деци, трошкове везане за инвалидитет и смештај, док иду на обуку за почетак нове каријере.

Раније, у оквиру верзије програма "Друга каријера" која је дебитовала у децембру 2020. усред блокада КОВИД-а, ови грантови су били доступни само онима који су отпуштени и нису радили, или су били отпуштени и радили су „привремени посао само да би покривање трошкова“.

Сада се програм проширује како би укључио већи број људи у очигледном (и неопходном) напору да се изгради квалификована радна снага Онтарија. 

„Обзиром да се све више отварају нове  компаније самим тим и радна места у Онтариу, желимо да осигурамо да су наши радници обучени да имају вештине потребне за све ове послове у будућности“, рекао је премијер Даг Форд када је најавио проширење програма и предложено проширење пореза на обуку за запошљавање у Онтарију.

„Улажемо у наше раднике док градимо Онтарио који никога не оставља иза себе.

Премијерка је у саопштењу навела да ће програм бити проширен како би „омогућио већем броју људи, који примају социјалну помоћ, оних који су селф-еммплоyед, музичарима, младима, новодошлима као и другима којима је потребна помоћ“.

Право на достојан испраћај и сахрану покојника, као и на гроб, у свим цивилизованим друштвима одувек је било основно људско право. Сахранити покојника, макар он био доказани злочинац, без обзира на различита осећања које можда изазива тај чин, не би смело да се доводи у питање. Шта, међутим, кад појединци или удружења, по сопственом тумачењу историје, помисле да поред натписа с именом и презименом, годином рођења и смрти, на нечијем почивалишту треба да стоји и „пригодна” реч хвале? И то реч која не само да превазилази одмереност девизе „о покојницима све најбоље”, већ се коси са свим цивилизацијским принципима. Шта кад неко пожели да обележи и велича усташку војску? У Хрватској се, рецимо, његов предлог онда нађе на дневном реду парламента...

Тако се на седници Одбора за ратне ветеране Хрватског сабора, одржаној пре два дана, на дневном реду нашао и Закључак о уређењу „гробља хрватских војника 1941–1945.” на централном загребачком гробљу Мирогој. Реч је о пројекту којим се омогућава обнова меморијалног усташког гробља, вредном нешто више од триста хиљада евра. Предлог су послала удружења „Хрватско жртвословно друштво”, „Хрватски домобран” и „Хрватски обредни здруг Јазовка”. Сва три су отворено декларисана као усташка удружења и често истичу да је Фрањо Туђман имао став да је НДХ „била и израз тежњи хрватског народа за властитом државом”. У закључку одбора наведено је и да на би предњој страни средишњег споменика стајао натпис „Вечни спомен и слава погинулим и умрлим овде сахрањеним припадницима хрватске војске 1941-1945. уз незаборавно сећање, јер с нама су!”.

„За мене патриотизам никада није изгубио цену, нити ће. Патриотизам је нешто што се носи у себи, нешто што ти даје породица кроз васпитање. Играћу за Србију док сам јој потребан и док ме зове селектор. Нисам никада бројао дане, недеље и месеце у дресу Србије, али кад се осврнем, могла би да се сабере читава година припрема и такмичења у том периоду”, рекао је капитен кошаркаша Србије Милош Теодосић (34) у интервјуу за „Политику” пре пет година, што је својим примером потврдио и ових дана, када се прикључио националном тиму уочи квалификација за Светско првенство 2023. у Јапану, Индонезији и на Филипинима.

У најосетљивијем тренутку, кад селектор Светислав Пешић нема превише избора - имајући у виду преклапање календара клубова и репрезентација - Теодосић му се ставио на располагање. Тренери најбоље знају колико је важно добро започети једно такмичење, а сутрашња утакмица против непријатне Летоније у дворани „Александар Николић” изузетно је значајна за нашу репрезентацију.

- Сви који су позвани су на тренингу, сем оних који играју Евролигу - рекао је Пешић прексиноћ на тренингу, када је и саопштио добру вест да капитен стиже из Виртуса из Болоње. - Сви раде, свима дајемо шансу, да видимо колико могу да помогну екипи. Теодосић је у путу, долази. Имао је здравствени проблем у породици, али на велико задовољство свих нас, то је превазиђено.

Не треба посебно објашњавати колико је Теодосић важан у овом тренутку (али и иначе), кад репрезентација не може да рачуна на играче из НБА и Евролиге. Један податак у вези с њим ће многе изненадити, а то је да је он кошаркаш који је најдуже провео у дресу репрезентације у њеној историји! 

Скоро 20 мегатона златне руде

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ставило је на рани јавни увид радну верзију просторног плана подручја посебне намене за експлоатацију злата на истражном простору Потај чука-Тисница. План, који је израдио Институт за архитектуру и урбанизам Србије, наручила је фирма Avala Resources doo Beograd, која послује у саставу канадске компаније Dundee Precious Metals из Торонта.

Лежишта злата будућег рудника "Потај чука-Тисница" налазе се у југоисточном делу општине Жагубица, а истражни простор обухвата и југозападни део општине Мајданпек, наводи се у плану, пише Екапија. Конкретно, просторни план обухвата делове жагубичке катастарске општине Лазница село, Лазница Селиште и Жагубица, а у Мајданпеку Јасиково и Лесково). Укупна површина обухваћена планом износи око 292 км2.

Експлоатација лежишта ће трајати седам година. Предвиђено је да се руда злата експлоатише путем површинских копова, а прерада оксидне руде, ради добијања злата вршиће се методом лужења.

После истека седмогодишњег периода експлоатације, годину дана ће трајати затварање рудника и рекултивација.

Комплекс рудника ће садржати, поред копова и постројења за лужење на гомили, постројења за дробљење и агломерацију, АДР постројење, одлагалишта јаловине из копова, интерну и јавну инфраструктуру и друге пратеће објекте. 
Како се подсећа у плану, Авала Ресоурцес има одобрење за геолошка истраживања на истражном простору Потај чука–Тисница, на основу кога су у периоду од 2010. до 2017. године обављена обимна геолошка истраживања овог простора.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да данашња "Колона сећања" у Вуковару у суштини представља величање усташтва, а не истинско сјећање на жртве. Линта је у саопштењу за јавност истакао да се у "Колони сјећања" годинама носе црне заставе са натписом "За дом спремни", барјаци са усташким грбом са првим пољем беле боје, као и они на којима поред усташког поздрава пише и Јасеновац.

- У тој колони шетају људи у црним униформама и сличном усташком иконографијом. Потпуно је јасно да су идоли велике већине учесника у "Колони сећања" поглавник Анте Павелић, командант по злу чувене "Црне легије" Јуре Францетић, командант фабрике смрти Јасеновац Макс Лубурић и њихови наследници из деведесетих Фрањо Туђман, Анте Готовина и други ратни злочници - навео је Линта. Он је нагласио да хрватски државни врх, на челу са председником Зораном Милановићем, председником Хрватског сабора Горданом Јандроковићем и премијером Андрејом Пленковићем, ни ове године није осудио промоцију усташког режима, који је починио геноцид над српским народом у злогласној НДХ.

- Да се Хрватска није суочила са својом усташком прошлошћу доказује "Колона сећања". Трагична је чињеница да је овој манифестацији усташтва и ове године учествовао потпредсједник Владе Хрватске из Самосталне демократске српске странке Борис Милошевић - оценио је Линта. Он је истакао да је током лета и јесени 1991. године у Вуковару, само пре почетка ратних сукоба, убијено или нестало више од 120 Срба.

- Хрватска умањује и негира српске жртве да се не би демаскирала најбезочнија измишљотина да су рат у Вуковару тобоже започели Срби и ЈНА. Хрватска зато одбија сваку помисао да подигне споменик убијеним српским цивилима у Вуковару и да се суочи са својом злочиначком прошлошћу - тврди Линта. 

Градоначелница Сарајева Бењамина Карић данас је на Казанима, јами подно Требевића, заједно са (не)легитимним високим представником Кристијаном Шмитом и потпредседником Федерације БиХ Миланом Думовићем, открила спомен-обележје „посвећено грађанима Сарајева убијеним на том локалитету током 1992. и 1993 године”. Тиме је реализовала своју замисао да на једном од највећих стратишта сарајевских Срба подигне споменик који неће сведочити о томе ко су стварне жртве, а ко џелати.

„Заувек ћемо се са тугом и поштовањем сећати наших убијених суграђана”, уклесано је на спомен-обележју, постављеном на месту на које су током рата припадници муслиманске Армије БиХ доводили Србе, убијали их, а затим бацали у јаму. Иако никада није званично утврђено колико их је на тај начин завршило живот, Карићева је одлучила да на споменику, од 29 до сада идентификованих, буду наведена имена само 17 жртава, углавном Срба.

У намери да и на овакав начин сакрије истину и представи Сарајево као „мултиетнички” град који „поштује све жртве”, Карићеву нису омеле ни негативне реакције српске стране, а још мање поруке потомака убијених Срба да је споменик по њеној замисли „омаловажавање њихових сродника”, који су брутално убијени само зато што су били припадници једног народа.

Историчар и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић сматра да је подизање споменика на Казанима у таквом облику, са једне стране покушај прања савести за злочине почињене над Србима, а са друге жеља да се јавности представи како Сарајево води рачуна о жртвама свих националности.