Прилози

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године саопштила је да нема намеру да мења податке у коначном извештају који је саставила и да је неосновано оно што је у вези са тим недавно објављено у израелској штампи.

- Председник Комисије Гидеон Грајф није дао израелској штампи никакву званичну изјаву, тако да је оно што је ове седмице објављено у израелској штампи неосновано - навели су из Комисије, преноси Радио Телевизија Републике Српске (РТРС).

Из Комисије је, у вези са недавно објављеним чланком у израелској штампи, саопштено да су до података дошли након годину и по мукотрпног рада, те да су они једногласно прихваћени од свих чланова.

- Уколико убудуће стигну нови научни подаци, историјски и чињенично засновани, Комисија ће их испитати са свом потребном озбиљношћу - наводи се у саопштењу.

Када је реч о личним нападима усмереним против председника Комисије, ово тело наводи да су појединци Грајфа назвали "негатором геноцида".

- Чак се инсинуирало да би професор Грајф лагао о геноциду као резултат корупције. Овакве неосноване, бруталне и злобне оптужбе немају за циљ само уништавање личне репутације и интегритета Грајфа, већ додатно и његове борбе против антисемитизма и пет деценија његовог научног рада о Холокаусту и документовања неописивих патњи жртава Холокауста - истакли су из Комисије.

Комисија сматра да су њен председник, као и сви чланови, без изузетка, деловали лојално према истини, са интегритетом и праведношћу, без утицаја било каквих нерелевантних разматрања.

На данашњи дан пре 18 година решењем санитарног инспектора забрањена је вода из градског водовода у Зрењанину за пиће и за припрему хране. Проблем с пијаћом водом у том граду постоји деценијама, а забрана је издата 20. јануара 2004, због недозвољене количине арсена. Говорило се тада да су вредности арсена остале исте као и пре 10, 20, или 50 година, али да су критеријуми од тада пооштрени, а да тај проблем може да се реши једино изградњом нове фабрике за прераду воде.

Прво пилот-постројење за добијање здраве пијаће воде у Зрењанину поставила је фирма „Соп” из словеначког места Кршка, још 1979. Словеначки „Соп” је те године дао техничко решење које није добило сагласност ревизионе комисије због великог утрошка хемикалија и високих трошкова технолошког процеса.

Следећи покушај био је 1980. и 1981. године када је француски „Дегремон” радио анализу воде и поставио пилот-постројење чије је резултате прихватио Грађевински факултет Универзитета у Београду, као оптималан и по технологији и по економским показатељима. Била је ангажована и радна организација у оснивању „Фабрика воде”, али је  угашена 1989, с образложењем да финансијска ситуација није стабилна и да није време за крупне инвестиције.

Од тада су технолошка решења за пречишћавање воде постављали и испробавали амерички „Универзал аква технолоџик”, немачко-мађарски „Ватерлинк”, италијански „Калиген”, канадско-мађарски „Зенон”, словачки „Енергоконтролс”, мађарски „Хидропхил - КФТ”, немачки „Линде”, уз два домаћа „пилота” - београдских Института за општу и физичку хемију и „Слапа”.

Светски океани су све топлији, а њихове температуре настављају да расту, показује најновије истраживање објављено у Колораду.

Прошле године су забележене највише температуре океана у историји мерења, што је шеста година заредом како се обара овај рекорд. Научници наводе да је главни разлог глобално загревање, односно климатске промене. „Температуре океана неумољиво расту на глобалном нивоу, што је примарни показатељ климатских промена узрокованих људским деловањем”, рекао је климатолог Кевин Тренберт из Националног центра за атмосферска истраживања у Колораду.

Топлије океанске воде утичу на стварање снажнијих олуја, урагана и екстремних падавина, а то повећава ризик од појаве јаких поплава. Загрејана океанска вода се шири према северу и југу те разара гренландске и антарктичке ледене плоче, што утиче на пораст нивоа мора.

Океани апсорбују око трећине угљен-диоксида насталог због људских активности, због чега долази до њиховог закисељавања. Овај процес уништава коралне гребене, који су дом четвртини светске морске популације и извор хране за више од 500 милиона људи, пише „Гардијан”.

Како се свет загрева због сагоревања фосилних горива, крчења шума и других активности, океани преузимају највећи терет додатне топлоте. Они су тако апсорбовали више од 90 одсто топлоте произведене током последњих 50 година, привремено на тај начин штитећи флору и фауну на копну од изразито високих температура.

Количина топлоте коју упијају океани је огромна. Прошле године је горњих 2.000 метара океана, где се догађа највећи део загревања, апсорбовало 14 зетаџула топлоте више него 2020.

Шампион слободе у земљи терора, 

Побиједио западњачке шибицаре 

И прије него је изашао на терен Ноле их је поразио, њихово лицемјерје, њихову надменост без покрића, они, западњаци, надљуди вакцинирани са боостер дозама не могу побиједити једног Србина, Балканца који се није цијепио. Класично је то западњачко шибицарење. Американци га избацили са турнира јер је случајно линијску суткињу погодио лоптицом. Аустралци га не пуштају у земљу јер није примио вакцину.

Већ десетљећима запад тоне, пропада, али... та се пропаст са сваком годином убрзава. Сад су већ посве видљиви знакови потпуног распада, мртвачког смрада, а печат над безданом ће ускоро бити ударен! 

У једној епизоди серије "Звјездане стазе" главни ликови су се мало занијели, па као забављају се и желе надмудрити свога колегу и онда, пазите, супериорни западњаци који лете свемиром да простиш као говно зраком (ваздухом), иду преварити колегу - шибицарењем! Окрећу три шалице и скривају куглицу као некад Роми под ноктом на одморишту Нова Градишка. Ово показује истински дух западњака - дух шибицара, биједних ниских превараната и лажова, који се иначе воле китити туђим перјем и називати себе "племенитима".

Ту сам њихову племенитост упознао још као дијете кад сам играо ногомет са Британцем Тхомасом који је љетовао у Ријеци. Током игре пробио је лопту, а то је нама у улици била једина лопта. Коштала је у данашњој куповној моћи неких десетак еура. Томас нам је неколико дана уз покварени осмијех говорио да ће лопту купити у понедјељак, а кад је понедјељак дошао и кад смо му покуцали на врата, открили смо да је још у недјељу отпутовао назад у Енглеску.

Канада има преко сто имиграционих програма у којима свако може да пронађе своју шансу за досељавање. Препорука је да се поред свих услова предвиђених овим програмима, пре поласка добро проуче и услови за улазак у земљу, који могу да се мењају у складу са тренутном епидемијском ситуацијом. Од 15. јануара већина путника из иностранства мораће, уз обавезан PCR тест, да буде вакцинисана, и то неком од признатих вакцина.

На сајту канадске владе ОВДЕ, могу се пронаћи све релевантне званичне информације о томе.

Express Entry

Најважнији програм за усељавање је Express Entry, којим су обухваћена три економска имиграциона програма: Canadian Experience Class, https://www.canadavisa.com/canadian-experience-class.html, Federal Skilled Worker Program, https://www.canadavisa.com/federal-skilled-worker-program-fswp.html, и Federal Skilled Trades Program.

Уколико испуњавате услове за неки од ових програма, постоји могућност и да се пријавите и за Provincial Nominee Program, PNP. Неке провинције имају своје посебне системе пријаве, па може да се догоди и да они више одговарају особама које не испуњавају услове за Express Entry.

Овај програм, заснован је на бодовању. У зависности од година старости, знања језика, нивоа образовања, радног искуства, сакупљају се бодови, али се додатно цене, између осталог, и знање француског језика, брат или сестра који су већ у Канади, или конкретна понуда за посао.

Српска православна црква и њени верници за два дана прославиће Божић који се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа због чега представља пре свега празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства - очинства и материнства

Божић, један од два највећа хришћанска празника, празнује се три дана, а прослава почиње пре свитања звонима на православним храмовима.

Сви обичаји и обреди везани за прослављање Божића који се обележава по јулијанском календару имају један основни смисао и своде се на један циљ, а то је замолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина, што је изражено и у краткој народној здравици и молитви за Божић: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!”.

Божићу претходи шестонедељни пост, као и празници Туциндан који се прославља два дана пред Божић и Бадњи дан уочи самог Божића.

Према старим обичајима, на Туциндан се коље и реди, односно припрема печеница за Божић, која се некада „тукла” - убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, да би се касније убијено прасе или јагње клало и спремало.

Због тог обичаја, овај дан је и назван Туциндан, а према народном веровању, децу данас „не ваља” тући јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева. 
Обичај везан за клање печенице, како се претпоставља, остао је из многобожачких времена и везан је за жртвоприношење, а хришћанска Црква га је прихватила и благословила јер после Божићног поста, који траје шест недеља, добро дође јача храна. 

Прође, ето, још једна година. Бомбардовани свакодневним тужбалицама власти како је за све што не ваља крив бивши режим - као да је смењен прошлог, а не лета господњег 2012. - мало ко је и приметио да већ десету годину испраћамо у режији СНС-а и СПС-а. А дочек 11. Нове године организују на трговима, у кафанама, ресторанима, зимским центрима, уз музику и весеље, као да су још једном победили корону која поново хвата залет. Али, кога брига? 

Скоро колико и та (не)свест брине ме што је година на измаку била и најбоља у ери СНС-а. Уосталом, сваки час од Александра Вучића, Ане Брнабић и Синише Малог чујемо да ће 2021. Србија бити европски шампион по стопи привредног раста. Једино се тиме не хвали министарка привреде, ако уопште знате како се зове. 

Него, ако је 2021. била боља од претходних 10 година, каква ли ће бити наредна? Чему се онда радујемо? Зар већ сви нису схватили да у овој земљи жеље не испуњава Деда Мраз већ Александар Вучић? Једино је његова врећа без дна, а и ако мало зафали, позајмиће Мали. Доктор је он за то, иако му је Сенат Универзитета поништио докторат. Зато Вучић и ових дана капом и шаком поклања нове путеве, гасоводе, мостове, пруге, школе, болнице, хидроелектране… Чини ми се да би нам и нуклеарку „увалио“, али нека, хвала. А неће моћи да каже да су и за нуклеарку, као и за Рио Тинто, пут утабали бивши. „Најбољи студент права“ морао би да зна да је већ деценијама овде забрањена њихова градња. Зато ће власт, ако је то наумила, морати прво да промени закон. Као што је покушала да промени и Закон о експропријацији, али је наишла на тврд отпор грађана, који су, сада сити (свега) па могу да закерају и траже преко ’леба погачу - чист ваздух, воду и земљу. 

И користи је кад му је потребна

Патријарх српски наводи да је положај Срба у Хрватској широка, слојевита тема, наглашавајући да је његов дубоки утисак да страх код многих Срба у Хрватској постоји

Поглавар Српске православне цркве патријарх Порфирије рекао је да је био тужан оне вечери кад су на улицама Србије избиле блокаде и када је дошло до инцидената и насиља.

„Нисам био ни повређен нити љут реакцијом, али морам да кажем да је иста врста реакције дошла и са леве и са десне стране, и из оних кругова који себе сматрају да су опозиција али и из неких крајњих, искључивих кругова који сматрају да подржавају власт, али то је ипак један мањи круг људи јер сам исте вечери добио много више порука подршке и захвалности”, нагласио је патријарх српски Порфирије у интервјуу за РТС.

Ту постоји, напоменуо је, и један принципијални проблем - што многи људи не разумеју да црква покрива целину, обраћа се целини свога народа, чак не ни само целини свога народа него свим људима уопште.

„Обухвата и природу и читаву творевину и да је најозбиљнија издаја духа цркве упоређивање са било којом страном и странком. Реч црква значи сабор, која обухвата све, а парс, партија је део. Проблем је у томе што многи људи не слушају целовиту реч Христову, реч јеванђеља и понекад би хтели да цркву употребе у контексту својих појединачних циљева, макар они били и легитимни”, истакао је поглавар Српске православне цркве.

Цркву, истиче, нико не може да држи у џепу, као ни Бога, и да је извлачи из џепа као џокера кад му је црква потребна.

Добрица Ћосић је дуго био јако утицајан човек на различите начине и то ствара злу крв код других људи. То је терет који таква позиција са собом носи и мислим да ће како време буде одмицало то све више да гасне. Њему је књижевност, као и свима који се њоме баве, била важнија од свега осталог, а књижевност ће преживети, рекао је Владимир Кецмановић на трибини одржаној поводом 100 година од рођења великог књижевника.

Добрица Ћосић рођен је 29. децембра 1921. године, а на трибини пре два дана у књижари Делфи СКЦ, поред Кецмановића, говорили су и редитељ Александар Мандић, писац Марко Крстић, као и глумац и продуцент Горан Шушљик, коме припадају велике заслуге за актуелизацију пишчевог дела кроз екранизовање „Корена“ и „Времена зла“.

Мандић, дугогодишњи пишчев близак пријатељ, издвојио је нешто што сматра изузетно важним за разумевање положаја Добрице Ћосића и за време његовог живота и сада.

- Он је био предмет мржње, и то се није прекинуло. Постоје велика уздржаност и устручавање да се о њему каже лепа реч. Такозвана "друга Србија" је упутила много увреда и најгорих речи на његов рачун. Вероватно нема оклеветанијег човека у своје време, и то се некако продужило и данас. И дан-данас постоје многи људи који се не устручавају да кажу лепу реч о њему јер се боје реакције, што ме чини бесним. Сам Добрица је током живота то подносио невероватно, никада није реаговао и потпуно се уздао у своје дело. Рекао је да је важно да његово дело преживи, јер ће онда и он бити жив.

Као пример односа према Добрици навео је ироничну песму Данила Киша "Песник револуције на председничком броду" поводом путовања бродом на које је Ћосић кренуо са Титом.

Србија и српско здравство на прелазу из 19. у 20. век остали су осујећени за апсолутни размах једне бриљантне докторке, интелектуалке и жене која би, да је живела у социокултуролошки отворенијој средини, на далеко ширем и дубљем плану унапредила целокупно јавно здравље своје отаџбине Драга Љочић

Судбина жене на Балкану мучна је и пуна страдања, трагедија у више чинова, баш као и историја земаља и народа. Жене су биле и остале заборављене хероине свих ратова и погибељи. А понекад би одржање живота, његово спасавање и неговање био већи подвиг од подношења жртве „за краља и отаџбину”. Приче о женском херојству нису, нажалост, погодне за добар сценарио о чојству и јунаштву. Чак ни ако сте Милунка Савић, јер на крају ипак завршите као чистачица у Хипотекарној банци. С Легијом части на грудима. Оне пак које се дрзну да дирну у „мушка посла” и струку, пробијајући границе општеприхваћеног мишљења, прођу специјалан третман. Како за живота, тако и након њега. И бивају често заборављене јер је заборав освета малих умова, уског духа и безначајних људи. Пошто се у туђој величини најоштрије види сопствена мањкавост.

Једна од таквих величина је Драгиња (Драга) Љочић, прва жена у Србији са докторатом из медицине, прва српска лекарка и четврта жена у Европи која је одбранила докторат из медицинских наука. Рођена је у Шапцу 1855. године у имућној цинцарској породици. Осиромашење фамилије, стицајем несрећних околности једног судског процеса, из корена је променило живот ове жене. Оскудица и губитак богатства нису, међутим, осујетили њен интелектуални пут. Захваљујући учитељици Персиди Пинтеровић, која је, запазивши њен необичан интелект, узима себи у Београд, Драга завршава Вишу женску школу.