Процењено је да има 19,2 Мт (мегатона) вероватних резерви са средњим садржајем злата од 1,07 г/т.

На основу резултата истраживања, планирана производња канадске компаније је прерада 2,5 мегатона годишње, са средњим садржајем злата од 1,07 г/т и укупним искоришћењем злата од 84,9 одсто за оксиднии 71,8 одсто за прелазни тип руде.

Прерада руде биће реализована у две фазе: 9,9 Мт у фази 1, и 9,3 Мт у фази 2, што чини укупно 19,2 Мт прерађене руде током животног века рудника од седам година, пише Екапија.

У плану се наводи и да процес лужења (испирања) укључује стварање комплекса злата и цијанида и употребу активног угљеника за везивање комплекса злата.

- Према доступним изворима, употреба цијанида у екстракцији злата и његовој преради код издвајања из руде, најчешће је примењиван метод у рудницима Европе. Објекти рудника злата који користе методу лужења цијанидом а налазе се близу или релативно близу стамбених подручја широм Европе су, нпр. рудник Фаболиден у Шведској, Пахтаваара у Финској, Омагх у Ирској, затим балкански и рудници у Турској. На глобалном нивоу, употреба цијанида у индустрији племенитих метала примењује се у 400 постројења за прераду у свету, од којих је већина рудника са применом високе технологије и налазе се већим делом у напредним земљама као што су САД, Шведска, Финска, Аустралија и Канада - наводи се у плану.

Додаје се да савремена технологија користи цијанид за производњу племенитих метала искључиво у затвореном систему, те да се читав процес екстракције континуирано и у потпуности прати дигитално.

- ЕУ овакав производни процес сматра најбољом доступном техником, са врло строгим стандардима за производни круг и постројења за лужење – стоји у документу.

Када је реч о одлагалиштима за јаловину, истакнуто је да текући радови на испитивању киселости јаловине показују да за мање од 10 одсто узоркованог материјала постоји вероватноћа за стварање киселине, пише Екапија.

- За јаловину која ствара киселину неопходна је обложена подлога, а отицање воде захтева хемијску обраду пре испуштања у околину. Одлагалиште за јаловину на Брду Бигар биће уређено тако да се у њега може сместити до 7 мегатона јаловине која ствара киселину. Постројење на Брду Бигар се може проширити како би евентуално у будућности могло да опслужује и постројење за прераду сулфидног типа руде, које није актуелно у овој фази развоја рудника. Део одлагалишта за јаловину на Брду Бигар, Коркану и Западном Коркану која немају потенцијал да стварају киселину, планирана су као конвенционална необложена постројења - каже се у нацрту просторног плана.

Иначе, у мају је Министарство донело одлуку да ће се за просторни план подручја посебне намене експлоатације злата на истражном подручју Потај Чука - Тисница радити Стратешка процена утицаја на животну средину.

Наводи се и да је експлоатација и прерада рудних резерви из лежишта Потај чука-Тисница од интереса за целокупни развој Србије, а нарочито за подручја Жагубице и Мајданпека.

До локације будућег рудника може се доћи регионалним асфалтним путевима између Бора, Жагубице, Крепољина и Злота. Ово подручје је преко Бора повезано са Зајечаром и Параћином, а преко Жагубице са Пожаревцем (и са Београдом).

Према ранијим најавама, почетна инвестиција у овај рудник износила би 136 мил УСД.

Rob Wienand, директор пројекта изградње рудника, изјавио је пре две године за еКапију да би "волео да види још један рудник у источној Србији". 
- Тражимо најбоље методе за рударење, оне које могу да оптимизују профит, а у исто време да то буде одржив пројекат од кога може профитирати и заједница - казао је тада Wienand.

Блиц