Марко Крстић је истакао да је врло важно што се десила трибина "јер је ово важан јубилеј и за српску књижевност и за српску културу".

- Не можете Добрицу посматрати само као писца или само као политичара. То су испреплетене ствари, али када зађете дубоко у његово детињство, открићете да је њега ипак једна врста потребе за изразом више обликовала него потреба за политиком.

Глумац је истакао да је преко "Бајке" почео да открива опус Добрице Ћосића.

- Мислим да је та књига врло важна, не само из перспективе књижевности него и из перспективе његовог политичког деловања. Она јесте прекретница у његовом положају и заиста је невероватно да га данас оптужују да је националиста, а био је левичар цео живот, што се види и у романима и ликовима.

Поменуо је и да људи често погрешно мисле да је Добрица Ћосић био много озбиљан човек:

- Он уопште није био такав, већ ведрог духа и увек расположен за шалу. Јесте био забринут, али не зато што је мислио да буде "отац нације", него зато што је његова брига произилазила из тешког ратног искуства које је прилично обележило један део његовог емотивног корпуса.

Владимир Кецмановић је истакао да је "Време смрти" вероватно најзначајнија Ћосићева књига док су њему литерарно као писцу најбитнији "Корени".

Када је реч о анимозитетима који су постојали према Добрици, Кецмановић сматра да они јесу лоши али не и неразумљиви:

- Добрица Ћосић је дуг временски период био јако утицајан човек на различите начине и то ствара злу крв код других људи. То је терет који таква позиција са собом носи и мислим да ће како време буде одмицало то све више да гасне. Њему је књижевност, као и свима који се бави књижевношћу, била важнија од свега осталог, а књижевност ће преживети.

Узроке анимозитета који постоји према Ћосићу, Кецмановић види у својеврсном преокрету који је имао када је напустио титоистичку идеологију и прешао на страну опозиције:

- Они који су ближи оријентацији коју је имао у првом делу живота не могу да му опросте што је променио мишљење, а ови други, не могу да опросте то што је пре био. Сигуран сам да ће његово дело да опстане.

Горан Шушљик, креатор, извршни продуцент и глумац серије "Време зла" истакао је да је радећи на серији, на неки начин, поново растао уз дело Добрице Ћосића:

- Поново сам преиспитивао оно што сам тада знао и о себи и о историји у којој сам живео, о историји коју сам учио - казао је Шушљик, истакавши да су га и "интимни разлози понукали да ради на екранизацији Ћосићевог дела".

- Као што и читалац кад чита књигу нема другу амбицију сем да је прочита и доживи, емотивно осети, смести у неки контекст, тако се и мени догодило везивање за ликове, препознавање онога шта сам ја у тој историји којој нисам припадао али чије последице живим. На који начин су ти узбудљиви ликови нешто што мени даје слику света, што ме емотивно дира, што ме гура у неку врсту катарзе. Ова два романа којима сам се највише бавио на неки начин садржаје и неке моје интимне односе и према свету. Имао сам срећу да се осим као читалац бавим Ћосићевим делом из разних углова, јер оно што је написао је толико универзално и мислим да смо радећи драматизацију успели то и да покажемо.

Александар Мандић је открио да је шетајући се поред Дунава са Ћосићем, од писца сазнао много тога:

- Ранковић га је у једном тренутку позвао да га посети да би му предао неке своје папире. То је било пред Ранковићеву смрт. Добрица је морао тај сусрет да одложи. Ранковић је затим отпутовао у Дубровник и тамо умро, а тих папира више нема. Добрица није могао довољно да се накаје што их није добио. Умео је да прича како ветар растерује све, како растерује смрад, устајало и буђаво - закључио је Мандић.

Нова.рс