Биће занимљиво власт навикнуту да кривицу сваљује на опозицију слушати како уочи избора објашњава пензионерима да њихова примања, захваљујући председнику, никада нису била већа. А пензије ће и после повећања у јануару за 5,5 одсто каскати за ценама, јер су у првих 11 месеци ове године оне већ порасле 7,4 одсто. У просеку, с тим што је кафа поскупела за 10, месо 15, воће 17, уље и маст 20, поврће 22, гориво 23 одсто… Дакле, два, три, па и четири пута више него што ће порасти пензије. 

За оне који највећи део примања троше на основне животне производе, реална инфлација је много већа од званичне. И то виде по свом новчанику. Боље него што је Вучић видео да је у новембру „инфлација била 3,7 одсто“ а да до краја године „неће бити већа од 4,1 одсто“. Тачно! Само је, као случајно, на ТВ Прва прећутао (додуше нико га није ни питао) „ситницу“ да је то инфлација мерена односом просечних цена за првих 11 месеци 2021. са просечним ценама из 2020. „Квака“ је само у томе што нико, па ни он, ништа не може да купи по тим просечним, већ само по тренутним ценама. А оне су већ појеле обећану повишицу за 2022. Уз то, грађанима мало значи то што ће плате и пензије наставити да им расту у еврима (зато што је курс исти као и пре две године), јер на њихову жалост не могу уместо меса, воћа и поврћа да једу евре, нити да њих сипају у резервоар уместо бензина и дизела. Да није због тога Влада средином новембра на 60 дана замрзла цене брашна, уља, свињског меса, млека и шећера? Шта ће бити када се лед отопи? Или ће одлука о замрзавању средином јануара бити продужена, бар до 3. априла? 

У међувремену, из притвора је до окончања суђења пуштен Дарко Шарић. Чланови његовог клана, који нису имали срећу да буду ухапшени у Србији, одавно служе затворске казне по европским затворима. Апелациони суд у Београду поништио је првостепену пресуду бившем председнику Општине Гроцка и функционеру СНС-а Драгољубу Симоновићу због паљења куће новинару Милану Јовановићу. Апелациони суд у Нишу повећао је за осам месеци казну затвора Дејану Станковићу, возачу бившег директора Коридора Србије Зорана Бабића, који је усмртио Станику Глигоријевић на наплатној рампи код Дољевца. Пресуда је изречена иако поступајуће судије нису виделе кључна два минута снимка, без којих није могло да се утврди ко је возио аутомобил. Ако снимак више не постоји, могли су бар председника Вучића да позову као сведока, јер је он јавно причао да га је видео и да је „страшан“. 

Још страшније је да је у овој земљи све могуће, па и то да се докази за судски поступак достављају председнику државе уместо правосудним органима. 

Све се ово десило за само три дана. А пред нама је 365 дана нове, приде и изборне 2022. Па нека је са срећом. 

НиН, Милан Ћулибрк