Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Како је Косово једногласно прогласило независност и како мноштво „желим да будем” држава следе његов пример, човек би могао да помисли да је време да створи сопствену земљу.

Изабрали сте заставу, написали националну химну, чак сте и новац одштампали са својим ликом на њему. Али, шта је следећи корак? Стварање нове државе није тако лако као што мислите.
Први корак: Постарајте се да будете погодни
Ма како било примамљиво да своју собу прогласите сувереном државом, обичајно међународно право, у ствари, тачно наводи минимум услова за државност.
1. Морате имати одређену територију.
2. Морате имати стално насељено становништво.
3. Морате имати владу.
4. Ваша влада мора бити способна да комуницира са осталим државама. (Овај услов је контроверзан. Укључен је као део Конвенције из Монтевидеа 1933. која је установила америчку „добросуседску” политику којом су искључене интервенције у Латинској Америци, али генерално није призната као међународно право.)
Други корак: Прогласите независност

Честитке на томе што сте се придружили друштву Транснистрије, Сомалиленда и мноштву других земаља које неће марширати на Олимпијади у блиској будућности. То што сте испунили услове и прогласили се независним, не значи да ће вас узети за озбиљно. Чак је и Кнежевина Силенд, смештена на 400 квадратних метара платформе у Северном мору, покушала да тражи суверенитет пошто је претходно испунила поменуте услове.
У сваком случају, сада када је ваша држава основана, можете очекивати извесну корист, чак иако вас нико није признао.„Једном када је извесни ентитет прогласио себе за де факто државу, може да извуче корист из територијалног интегритета и извесних гаранција суверенитета”, каже Стефан Талмон, професор јавног међународног права на универзитету Оксфорд и додаје да „сада када је Косово држава, Србија не може слободно да нападне Косово како би га повратила. Косово користи забрану употребе силе коју је установила Повеља УН. Ова правила су установљена током хладног рата како би се заштитиле нове државе чије постојање један од блокова још није признао”.
Трећи корак: Нека вас признају
Нема баш много смисла у томе да имате сопствену државу ако друге државе не признају ваше постојање. Међународно признање даје земљи легитимитет у међународној заједници и, коначно, разликује Нови Зеланд од Нагорно-Карабаха.„Признавање је прилично компликовано зато што комбинује међународно право и међународну политику”, каже Талмон и додаје: „Неки кажу да је признање чисто политички акт. На свакој је држави да одлучи хоће ли признати, па тако не постоји право на признавање”.
Ово се посебно односило на период хладног рата када је национални легитимитет Северног и Јужног Вијетнама, Северне и Јужне Кореје и Западне и Источне Немачке зависио од тога коју страну сте питали. Чак и данас мноштво ентитета неке земље признају, а неке не. Палестина, Тајван и Северни Кипар спадају у ову групу.
САД, према Стејт департменту, немају званичну политику о томе шта је потребно за признавање државе. Уместо тога, председник доноси одлуку о признавању. Онда председник, на бази националних интереса САД, одлучује да ли ће успоставити дипломатске односе са том државом. Нема јединственог приступа. Зато се, када тражите признавање, обавезно постарајте да објасните како ће ваша независност бити добра за Америку. Некада је доказивање антикомунистичког кредибилитета било довољно. Данас су стратешки приоритети САД сложенији, иако, како показује случај Косова, оштар став према Русима помаже.
Четврти корак: Придружите се клубу
Од оснивања 1945. чланство у УН је златни стандард међународног легитимитета.
„Када сте примљени у УН, то је начин признавања”, каже Талмон. „То је као жиг који каже да сте сада равноправан члан међународне заједнице”, каже он.
Пријављивање за чланство у УН је ситница. Према правилима УН, све што треба да урадите јесте да напишете писмо генералном секретару са молбом за чланство. Ова писма су изузетно кратка и једноставна. Да бисте при руци имали модел како то треба урадити, погледајте како је Црна Гора, најмлађи члан УН, успешно аплицирала.
Молбу можете послати на адресу:
Ban Ki-moon
Secretary-General, The United Nations,
First Ave. at 46th St., New York, NY 10017
Сада долази тежи део. Савет безбедности мора да се обрати Генералној скупштини, која двотрећинском већином одлучује да ли сте „мирољубива земља” која може да испуњава дужности из Повеље УН. Вероватно није вредно труда покушавати све ово, ако претходно нисте направили трећи корак. Бројне непризнате земље су се годинама пријављивале за признавање УН, укључујући америчко-индијанска племена, али ако немате кредибилитет који пружа билатерално признање, ове молбе се обично ставе негде на страну.
Највећа препрека за чланство у УН је политика сила. Ни Северна ни Јужна Кореја нису добиле чланство у УН све до 1991. због вета једног или другог блока за време хладног рата. Чак ће и данас руски вето у Савету безбедности вероватно спречити Косово да добије столицу у УН у неко скорије време. Тајван је био један од оснивача УН и једном је имао сталну столицу у СБ. Али Тајван је избачен у корист Кине 1971. када је председник САД Ричард Никсон одлучио да отопли односе са Кином.
Тајванска влада се пријављивала за чланство сваке године од 1993. али без успеха. УН се чак нису ни потрудиле да отворе најновије тајванско писмо.
Као што можете видети, тачка на којој територија званично постаје држава је веома у очима посматрача.
Може се догодити да вам међународно признање стално измиче из руку. Добра вест? Што дуже чекате, све су вам веће шансе. У међународном праву, које је често базирано на навици, што дуже задржите свој де факто суверенитет, веће су вам шансе да вас прихвате. (Осим ако сте Тајван.)
Снага косовског захтева за независношћу од Србије је у великој мери базирана на чињеници да је, у сваком погледу, Косово независно већ скоро деценију. Још екстремнији пример је да 900-годишњи суверени Малтешки ред има дипломатске односе са сто земаља и статус посматрача у УН иако се цела његова територија састоји од неколико зграда у Риму. Зато, немојте се обесхрабрити. Оснивање сопствене државе није немогуће. Само ће захтевати много стрпљења и праве пријатеље.

(Аутор је уредник у часопису Форин полиси)

Џошуа Китинг