Довољан је само поглед на графикон да би се видело да српска деца умеју и могу да буду најбоља. Готово невероватних 87 одсто ученика са српским као матерњим језиком, добило је прелазну оцену из писмености у десетом разреду, по чему су убедљиво прва и надмашују рођене Канађане франкофонског порекла за осам, а оне англофонског порекла чак за 12 одсто. Најближи по резултатима су ученици хинду порекла, који за нашима заостају свега три одсто.
Наша деца су свакако дала свој допринос и код добрих резултата из географије за девети разред, где је 65 одсто деце источноевропског порекла добило оцену најмање Б. Бољи од тога били су само ученици са истока Азије, код којих је чак 73 одсто оцењено са најмање Б.Свега за по један одсто у односу на Источноевропљане заостају деца са југа Азије и из јужне и западне Европе.
Директор образовања при Савету Гери Конели каже да резултате ове студије треба схватити као упозорење да у наредних пет година треба радити на смањивању разлика и баријера које стоје на путу образовања.
Многи стручњаци, међу којима је и професор Ли Гандерсон, са Универзитета Британска Колумбија, аутор неколико књига везаних за ученике имигранте, не слажу се да се праве поређења између група, зато што сматрају да земља порекла не одређује интелигенцију. Гандерсон потенцира да у Канади, уколико заиста жели да буде инклузивна, школе морају да изнађу начине да превазиђу баријере које стварају културно порекло или економски статус породице.
Он наглашава да сваки наставник једноставно мора да буде обучен за рад са имигрантима, јер је судећи по попису из 2006. године скоро половина Канађана рођена ван ових простора. Гандерсон каже: "Ако смо у стању да учинимо да човек стигне на Месец и да робот стигне на Марс, онда би требало да успемо да наставну јединицу презентујемо тако да буде разумљива деци без обзира на њихово порекло!"
Новине