Прилози

Политички аналитичар и потпредседник Aмеричког института за мир Данијел Сервер, изјавио о бошњачком проблему пописа становништва:
"Попис становништва је итекако потребан, али требало га је организовати раније. Бошњачки приступ овом проблему своди се на тежње ка стварању бошњачке државе и због тога се противе изјашњавању о националности и вероисповијести. У БиХ Бошњаци нису већина, а то би попис и потврдио", рекао је Сервер у интервјуу за "Глас Српске".
Одговарајући на питање има ли РС право на лобирање у свету и зашто председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић то назива "антидејтонским активностима власти РС", Сервер је рекао да "Српска наравно има право да лобира за своје интересе, али то право има и Силајџић".
"Сматрам да је у сваком случају Дејтон превазиђен. Питање је само у ком правцу треба да се одвијају наредни догађаји", навео је Сервер.
Он је рекао да Канцеларија високог представника /ОХР/ треба да буде затворена и то када се међу народима БиХ створи консензус за то "или када можда једног дана постане јасно да нема довољне донаторске подршке ОХР-у".

„Бекет је написао Годоа у 47. години, у потпуној беспарици, што значи - за мене још има наде“, својевремено је изјавила Соња Савић. Нажалост, те наде више нема. Црна вест да је у уторак увече управо у 47. години преминула у свом стану ставила је тачку и на каријеру и на контроверзе које су ову врсну глумицу пратиле последњих деценију и по. Умрла је млада, али је иза ње остао филмски опус за респект и многа остварења се памте управо по њеним улогама.
Соња Савић је знала да каже како су уметност и глума њен живот и о њој су, откад се појавила, говорили као о великом таленту и великој глумици.
Осамдесетих година улогама у бројним филмовима („Живети као сав нормалан свет“, „Давитељ против давитеља“, „Шећерна водица“, „Балкански шпијун“, „Уна“, „Браћа по матери“...) освајала је и публику и награде.
Умела је да буде оштра према свему што је норма, институција, компромис.... Према себи такође. Непристајање ју је обележило. Један од последњих филмова који је радила „Југ-југоисток“ Милутина Петровића био је“скроз њен“ јер, тврдила је, без идеала, без вредности и уверења, живота нема. „Ко укине Бога, умире од инфлације“.

Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ изјавио је у Хашком трибуналу да су Томислава Николића врбовале „неке западне обавештајне службе” да покуша да растури СРС и напоменуо да га је „велика срамота” што је Николић код њега годинама уживао „неограничено поверење”.
„Бивши шеф тима за моју одбрану омислав Николић, кога су у међувремену неке западне обавештајне службе врбовале да покуша растури СРС, по нечијем налогу сада даје изјаве како сам преко тог телефона давао и неке политичке сугестије”, рекао је Шешељ у наставку суђења пред Трибуналом.
„Да ли је то истина или није, тешко је сада установити”, додао је Шешељ и истакао да се поступци Николића нису случајно подударили са иницијативом Тужилаштва да му се наметне бранилац, наводећи да је акција вођена и у Хагу и у Београду.
„Велика ме је срамота што је Николић годинама уживао моје неограничено поверење, чак толико поверење да сам му омогућио да буде главни шеф тима за помагање моје одбране и утолико је моје разочарање веће”, казао је Шешељ.
Он је додао да се човеку, који је „изгубио сваки морални критеријум, ништа на реч не сме веровати, и поготово Секретаријат Трибунала не сме да се руководи његовим изјавама у српским медијима”.

Немачки политички недељник „Шпигл” у причи „с краја цивилизације” пише о селу поред албанског града Буреља и о у подруму куће породице Катучи, где су, према наводима бивше главне хашке тужитељке Карле дел Понте, киднапованим Србима са Косова вађени органи.
„Породица разјарено одбацује гласине да су у њиховом подруму српским заробљеницима вађени органи и затим продавани за трансплантацију. Ипак, сумња остаје”, констатује „Шпигл” у тексту „Кућа на крају света”, у којем говори о граду Бурељу, који „изгледа као уклет” и који је, према Дел Понтеовој, био место догађаја.
До 300 заробљеника, углавном Срба, према Дел Понтеовој, припадници ОВК, после 1999. године одвукли су у Кукеш и Тропоју у Албанији и тамо их затворили, а затим, најмлађе и најснажније пребацили у село Рибе, код Буреља.
Дел Понетова се позива на осам сведока који су сви, независно један од другог, исто говорили – о једној жутој кући у селу Рибе, у чијем подруму је један лекар, „Албанац из Пећи, с упадљиво кукастим носом“, вадио органе педесеторици заробљеника.
„У међувремену, сведоци као да су пропали у земљу“, рекао је један бивши истражитељ, преноси „Шпигл“.

Председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић изјавио је данас да ће приближавањем Србије Европској унији (ЕУ) постати логично да покрајина има своје представништво у Бриселу, али да у овом тренутку нема потребе за тим.
"То би у овом тренутку било прескупо, али у наредних неколико година кад Војводина буде регион у Србији који ће бити ближи ЕУ, биће логично да ако хоћемо да користимо механизме ЕУ, Војводина има представништво у Бриселу", казао је Пајтић радију Б92.
Он је додао да сви европски региони имају таква представништва, јер се већина средстава из фондова ЕУ пласирају управо преко региона.
"У овом тренутку, имаћемо једног човека чији ће посао у нашој амбасади у Бриселу бити да води рачуна о фондовима, односно кад и како треба конкурисати за њих", рекао је Пајтић.
Он је истакао да је предложени Статут Војводине квалитетан акт који омогућује развој покрајине и додао да, међутим, по том питању није могуће постићи концензус са опозицијом.
Упитан о примедбама опозиције да је промена назива Извршног већа Војводине у Владу Војводине сепаратизам, Пајтић је казао да је битно да терминолошко решење буде модерно.

Функционер црногорске владајуће Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић сматра да либерални приступ Србије двојном држављанству не одговара Црној Гори и верује да ће преговори, који још нису почели, бити тешки, пишу данашње подгоричке Вијести.
"Либерални приступ, који стиже из Србије, не одговара Црној Гори због величина две државе", оценио је Вуковић. Црногорске власти се, тврде Вијести, плаше се да би, ако дозволе двојно држављанство Црногорцима из Србије, могло да се деси да они утичу на политичка збивања, без обзира на законски пропис да право гласа имају само држављани који најмање две године живе у Црној Гори.
Црногорска опозиција, међутим, сматра да Црна Гора својим рестриктивним предлогом дискриминише остатак Црне Горе, "посебно државотворни и конститутивни српски народ".
Према црногорском предлогу споразума, који је у четвртак усвојила Влада, право на двојно држављанство добиће страни држављани који су у браку са црногорским држављанином најмање пет година, као и деца из мешовитих бракова чији један родитељ има црногорско држављанство. Осим њих, црногорски пасош могу добити и они страни држављани за које се процени да је то национални интерес. Остали страни држављани који буду желели црногорско држављанство његовим пријемом ће морати да се одрекну матичног.

Више од 80 студената из Србије који су у Америку отишли да раде као спасиоци на базенима, да зараде, али и усаврше енглески, остало је без новца и крова над главом. Студенти које је преварила компанија "Санчери" траже помоћ јер немају средства ни за повратак у домовину.
"Многи не познају овдашњи систем и не знају шта да раде у ситуацији која је по њих "веома тешка". Надамо се решењу , али наше представништво мало може да учини јер је реч о запошљавању у приватном аранжману", рекао је генерални конзул Дејан Радуловић.
Биљана Стојановић (21) испричала је да је била срећна и поносна што може да упозна Америку, али да су се сада њени снови изјаловили. У Харисонбургу (Вирџинија) чека да добије зарађених 1.800 долара које јој дугује Сенчери. Планирала је да кући отпутује 27. септембра, али нема новца ни да се пребаци до њујоршког аеродрома "Џон Кенеди"..
"Врло сам љут", казао је њен "сапатник" Небојша Радојевић (22), коме иста фирма дугује 600 долара, које чека у ненамештеној просторији у Фолс Черчу (Вирџинија). Радојевић каже да му је једна сународница рекла да је од менаџера чула да је фирма без новца. На вратима ове компаније је на папирићу исписана порука да је фирма "затворена до даљег обавештења".

У Генералном Конзулату Републике Србије у Торонту, прошле недеље је поводом доласка новог Министра за дијаспору Срђана Срећковића и државног секретара Министраства за дијаспору Миодрага Јакшића, уприличена конференција за новинаре. Уводну реч је дао Генерални Конзул у Торонту Драган Грковић, а затим реч препустио гостима.
Министар за дијаспору, Срђан Срећковић укратко је изнео своје будуће смернице у раду, које ће се, по свему судећи, разликовати од претходних министарстава.
Канада је земља која је прва изабрана за посету Министарства баш због своје старе и бројне дијапоре.
"Ја сам као један од првих приоритета на почетку рада дефинисао чврсто уверење да је неопходно усвојити Закон о дијаспори. Сигуран сам да ће ово Министарство бити много снажније него претходно. Хтео бих да усвајање Закона има јасну поруку: желимо да поставимо нормативну базу на којој ће се водити политика према дијаспори на средњи и дужи рок", рекао је Министар Срећковић.

Конзервативац Стивен Харпер се, оптужући опозицију да предлаже скупе програме које земља не може да издржи, задржао на предлагању релативно скромних мера за одбијање деце од пушења, попут забране стављања арома у цигарете. У жељи да придобије гласове женског дела популације, он је пре неколико дана обећао породиљско одсуство и родитељске бенефиције за самосталне привреднике, објашњавајуће да није у реду да они због владине политике буду принуђени да бирају између бављења послом и стварања породице.
Говорећи испред једног вртића у Торонту, лидер НДП-а Џек Лејтон је најавио да ће, уколико буде изабран, већ у првој години издвојити 1,4 милијарде долара за отварање нових 150 хиљада места за децу у вртићима. Наредне године донеле би нова улагања и самим тим даље повећање капацитета за приступачан и квалитетан смештај деце, истакао је Лејтон, иступајући у друштву своје супруге Оливије Чау, такође посланика НДП-а.
У свом предизборном обраћању на Универзитету у Ентигонишу, Н.С., лидерка Зелене странке Елизабет Меј обећала је да ће свршеним студентима бити понуђене олакшице при враћању кредита. Свакоме ко заврши факултет или колеџ биће упола умањен износ кредита који треба да враћају. Мејова је истакла да млади у Канади заслужују да добију образовање које неће доживљавати као казну због касније отплате дуга.

Осуђујући команданта Главног штаба Армије Босне и Херцеговине генерала Расима Делића на три године затвора, као и ранијим пресудама, Хашки трибунал „очито даје политички печат протеклом рату у БиХ”, став је Хрватске демократске заједнице БиХ. Сличан став је и водећих политичара и невладиних организација у Републици Српској, који су пресуду назвали срамном, а Хашки трибунал „судом за дељење неправде”.
Делић је, наиме, осуђен само за злочине које су муџахедини починили у јулу и августу 1995. године у логорима Ливаде и Каменица, где су, поред осталог, одрубили главе српским борцима Момиру Митровићу, Предрагу Кнежевићу и Гојку Вујичићу. За остале злочине муџахедина, рачунајући и ликвидацију 52 заробљена српска борца, Делић је ослобођен. Приликом одмеравања казне, Претресно веће је заузело став да Делић није имао директна него посредна сазнања о злочину муџахедина и да није „имао разлога да зна да се одред 'Ел муџахедин' спрема да почини кривична дела убиства и окрутног поступања или да их је већ починио” над српским војницима и цивилима у логорима Кестен и Каменица у септембру 1995. године.