Куда иде овај свет, сада је јасно и лаику. Нови светски логор, у коме се дисциплинују народи, елите, интелектуалци - пендрецима, медијима, бомбама ако је потребно, уценама и “охрабривањем” да се крши право, сада је видљиво и голим оком.
Покушај “охрабрених” Црногораца да објасне да је њихово признавање Косова у интересу добросуседских односа и мира на Балкану, делује у исто време дрско и тужно. Црногорска власт је рекла да је признала Косово у интересу грађана Црне Горе, само нису спецификовали на које грађане Црне Горе мисле? На Албанце који су масовно дали подршку тој влади, на Црногорце који живе у Србији, или на оне у Црној Гори који још увек нису схватилида треба некако и сами да се “охрабре” да се одрекну истине, логике и правде и најближих рођака?
Јер, ово је огледни примерак, како се улази у Европу. Суштина свих саопштења Црне Горе после овога “заривања ножа у леђа Србији”, како је то тачно дефинисао Вук Јеремић, јесте да је улазак Црне Горе у Европу немогућ без њене издаје Србије.
Можемо презирати актуелну црногорску власт, можемо њиховог амбасадора протерати из земље, можемо размишљати о Миловим тајним пословима, о уценама, можемо овај чин црногорског политичког врха сматрати невиђеном издајом, али ради се, једноставно, о чињеници да се управо на овом примеру види насиље којим се уређују односи и поредак ствари у Новом светском поретку.
Када Чеда Јовановић опомиње домаће политичаре због узаврелих реакција, и каже да “многи нису схватили да је Црна Гора суверена држава”, он, у ствари, дубоко греши. Црна Гора је доказала да није суверена држава, управо због чињенице да је признала независност Косова, и то баш у недељи у којој ће Ахтисари изјавити да ће му паре које ће добити од Нобеловог комитета, помоћи да уведе још мало мира у друге делове света? Црна Гора је, испоставило се, суверена држава једино у односу на Србију.
Депресивни биланс ове недеље - наводи, нажалост, само на једну помисао - једног дана, а можда и пре, нека слична “немогућа мисија” биће уваљена и Србији. Ако Црна Гора не може да уђе у Европу, а да не призна Косово, како ће онда Србија у Европу? Шта ће од нас још тражити, пошто им изручимо све осумњичене за ратне злочине, пошто покажемо безграничну љубав према новим границама у Европи, пошто подржимо све ратове које води Америка и са будном пажњом читамо њихове медије како бисмо схватили шта је “правилно размишљање”?
Да неће можда од нас да траже, за неколико година, да признамо присаједињење Боке Которске Хрватској, у име добросуседских односа и мира на Балкану?
У новом логору, све је могуће.
Мирјана Бобић-Мојсиловић