''Немачка је једина земља која се заиста са својом прошлошћу суочила и пред тим се клањам. Нико то, иначе, није учинио'', рекао је Ахтисари.
Одговарајући на питање шта одликује доброг посредника, Ахтисари је рекао да је то, пре свега, поверење свих учесника и да је он доживео да људи само желе да буду љубазни.
''Ја не желим само да будем љубазан. Ја желим да решим проблем. Неопходно је бити врло прагматичан, као што смо ми били 1999. године током косовског конфликта'', рекао је Ахтисари.
Ахтисари је прошле седмице добио Нобелову награду за мир, што је објашњено његовим "вишедеценијским ангажовањем и посредовањем у успостављању мира и решавању конфликата на више континената".
Током богате посредничке каријере, Ахтисарија је британска влада именовала за посредника у процесу разоружања Ирске републиканске армије, ИРА, а након демилитаризације био је и на челу Иницијативе за управљање кризама, која се бавила одржавањем мира и развојем проблематичних региона.
Осим Северне Ирске, бившем финском председнику се приписује успех мировних преговора између Покрета за ослобођење Аће и индонежанске владе.
Ахтисари је био специјални изасланик УН у преговорима о коначном статусу Косова и творац предлога споразума, којим су, иако никада није био прихваћен у Савету безбедности УН, отворена врата једностраног проглашења независности, што је, касније, довело до блокаде најмоћнијег тела светске организације и спора пред Међународним судом правде.
Гнев српских власти заслужио је, још током преговора, изјавом да Србија "сноси историјску одговорност" и да су "Срби као нација криви" за злочине почињене над косовским Албанцима током сукоба 1998. и 1999. године.
Ахтисари се, касније, донекле оградио од таквих изјава, рекавши да "свака нација носи терет, који мора да плати", након чега га је тадашњи премијер Србије Војислав Коштуница оптужио да се ставио на страну Албанаца у преговорима о статусу Косова.
РТС