Када су једном приликом питали Милоша Црњанског да ли чита Алексу Шантића, он је одговорио: „Ја Шантића не читам, ја га знам напамет.”
Штета је у томе, и показатељ врхунске неодговорности, што када бисте поједине политичаре у Србији питали да протумаче изјаву њиховог колеге, они би коментарисали само оно што није речено, или у контексту какав изјави није додељен. Они знају напамет само своје песме.
Ако кажем да ми морамо у ЕУ и да тиме можемо себе промовисати и најбољи део наше традиције и културе однети и другима, оптужиће ме да желим да опљачкам и изнесем наше наслеђе из Србије.
И тако редом.
Зато се плашим да устврдим да је „пиши као што говориш, а читај како је написано” рекао Вук Караџић, јер ће се наћи многи да ми одговоре како „Његош никада ништа слично није рекао”.
И џаба је мерити речи.
Родио сам се у времену када су само наше деде у души носиле Христа. Родио сам се у времену када се већина гадила на славски колач. Сада сви славе, уздају се у Бога, али се надам да ће почети и да верују.
Ипак и то је помак враћању правим вредностима. Сматрам да не можемо побећи од свога гена. Мало смо последњих деценија мутирали.