Недавно је Канадски часопис за јавно здравље изнео податак да значајан број имиграната, посебно новодошлих, болује а не тражи лекарску помоћ, јер не знају енглески довољно добро да би се могли јавити лекару и објаснити му своје здравствене проблеме.
Др Кевин Поти, истраживач при Институту за здравље становништва, који је, заједно са још четири своја сарадника, разговарао са скоро 12 хиљада имиграната у циљу прикупљања података који указују на везу између недовољног знања језика и здравља имиграната и избеглица, каже да је установљена јасна веза између здравља и познавања језика, али да се о томе нерадо говори.
Како се наглашава, у Канади не постоји законска обавеза да здравствене институције обезбеђују преводиоце, иако у појединима их и има. Лекари се превише често ослањају на помоћ колега који говоре одређени језик, или на помоћ рођака. Интересантно је како то објашњава Аксел Џанкцар, директор Мултикултуралне алијансе за приступ здравственим и градским службама, организације у којој је могуће добити преводилачке услуге за здравство. Он каже да лекари потроше на стотине хиљада долара на своје образовање, а онда дозволе деци, чистачу или момку из кухиње да поставе дијагнозу.
Понекад се догоди и да је лакше наложити да се изврши преглед скенером, него да се обезбеди преводилац, иако би биле много вредније и прецизније, али и јефтиније, информације које се добијају у другом случају, посебно код менталних болести и зависности.