Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Радна верзија првог Закона о дијаспори предвиђа повезивање српског расејања и матице кроз Скупштину дијаспоре. У току јавне расправе, која траје до краја јануара, Министарство прикупља предлоге о процедури за избор повереника.
Повереник ће бити представник дијаспоре и особа с којом Министарство и Влада комуницирају током године - између две Скупштине дијаспоре. Закон би требало да буде усвојен у првој половини следеће године.
Предложеним Законом шаље се порука да Србија жели да установи дугорочну политику према дијаспори , која неће зависити од састава владе нити од тога ко ће бити наредни министар. Намера је да се дијаспора више укључи у политички живот Србије и интензивнију привредну сарадњу.
Скупштина за непосреднији и диреткнији контакт
Министар за дијаспору Срђан Срећковић истиче да Министарство овим законом жели да омогући дијаспори много непосреднији и диреткнији контакт са свим државним органима.
"У том смислу Министарство за дијаспору ће свакако бити главни фактор повезивања, али овим законом је предвиђено и увођење институције Скупштине дијаспроре. Њу ће чинити повереници, са свих пет континената дијаспоре и сви релевантни представници државе Србије, укључијући и председника, премијера, ресорне министре, и представнике СПЦ-а, САНУ и Јавног сервиса Србије", објашњава министар.

Грађани Француске пореклом из Србије, задовољни су нацртом закона о дијаспори. Имају и своје предлоге и зато очекују сарадњу са комисијом која припрема закон.
Милисав Алексић, повереник из Француске сматра да једино скупштина као највиши орган, може донети одлуку, да људи  из дијаспоре, ако имају право да бирају, имају право и да буду бирани и да у Скупштини Србије буду представници, посланици из дијаспоре.
Позитиван сигнал за дијаспору
У Конгресу српског уједињења кажу да је предлог закона позитиван сигнал за дијаспору, јер се први пут у целини уређују односи матице и расејања. Тај Конгрес предложиће и начин избора повереника.
"У суштини, идеја да се повереници бирају конкурсом је добра, међутим, вероватно ћемо предложити да не може свако да конкурише, него би један од критеријума био да кандидат има најмање две препоруке од организације из дијаспоре", каже Богдана Кољевић из Нове школе за друштвена истраживања у Њујорку.
Има мишљења да су постојале добре намере у сачињавању овог закона, али да је дошло до пропуста у начину формирања Скупштине и ту постоји елемент недемократичности, који се диреткно тиче људи у дијаспори.
Законом о дијаспори би се решило питање евидентирања дијаспоре, а свако ко се евидентира, стиче право на легитимацију дијаспоре. То је исправа којом ће им бити обезбеђена и одређена права, поред осталог, право учешћа на конкурсу за стипендију за високо образовање у матици.
PTC
Коментари читалаца