Њујорк, а са њим и цео свет, били су очевици једне од најневероватнијих прича о вештини пилота и преживљавању.
Спустити путнички авион којем су отказала оба мотора на реку усред града и сачувати животе свих путника и чланова посаде захтева велико умеће, али и пуно среће.
И једно и друго имао је Ербас америчке компаније УС Ервејз.
Авион је, како се јавља, оштећен у судару са јатом птица и посади није преостало ништа друго него да алтернативну писту за принудно слетање пронађе у водама реке Хадсон, на домак облакодера њујоршког Менхетна.
Похвале пилоту
Сви светски медији извештавају о, како је већ названо, "чуду на Хадсону", слетању на њујоршку реку оштећеног Ербаса компаније УС Ервејз и невероватном спасавању 155 пет пунтика и чланова посаде.
Са свих страна стижу похвале и признања 57-огодишњем капетану авиона и бившем војном пилоту, Чезлију Саленбергеру.
Верује се да су мотори Ербаса А320 отказали када је у авион, непосредно после полетања, ударило јато гусака:
"Видео сам како је огроман млаз воде шикнуо у ваздух када је авион одскочио од површине реке као да је слетео на њу", изјавио је један од очевидаца.
Док је авион плутао на површини, бројни трајекти и чамци кренули су да спасавају путнике и посаду који су спас чекали на крилима и трупу летелице.
"У тренутку сам помислио да ћу погинути, баш ту, у авиону, да ћу се удавити", рекао је после свега један од путника.
Изузетно редак случај
Слетање на воду птуничких авиона је изузетно опасно, каже за ББЦ стручњак за ваздухопловство Шон Мафет, додајући да су овакви случајеви, посебно са срећним завршетком, јако, ретки:
"Током обуке пилоти дуго времена увежбавају поступање у оваквим ситуацијама, али скоро нико не верује да ће се нешто тако заиста догодити јер су принудна слетања на воду јако ретка. Ретко се дешава и да при слетању на воду посада то, као у овом случају, изведе малтене савршено. Код модерних путничких авиона проблем представља чињеница да су код велике већине мотори испод крила. И скоро је немогуће избећи да, при принудном слетању, мотори уроне у воду и да се због тога авион или распадне или преврне на леђа. Права је вештина слетети под таквим углом да се то не догоди. Посади америчког Ербаса је управо то пошло за руком. И то савршено."
Мафет примећује и да је, уз сво уважавање вештине и искуства пилота Чезлија Саленбергера, овакву операцију са летелицом која је остала без оба мотора немогуће извести без пуне сарадње капетана и његовог првог официра:
"Посада је након полетања одлучила да би било добро да се врате на аеродром, али то није било могуће. Авион је већ тада био на висини од скоро три хиљаде стопа, односно нешто мање од једног километра. Ербас је попут једрилице прилично добро једрио без погона. Треба знати да авион, у таквим околностима, док изгуби триста метара висине прелети мало више од четири километра. Посада је мислила да ће моћи да долети до алтернативног аеродрома на другој страни реке Хадсон. Онда су вероватно схватили да немају довољну висину да би се домогли алтернативне писте и да им једино преостаје да принудно слете у реку."
Авиони и птице
Судари са птицама прате авијацију још од њеног настанка.
Први такав случај забележили су још пионири савременог ваздухопловства - браћа Рајт, 1905. године.
Савремени путнички авиони могу да издрже удар птице тешке нешто мање од два килограма, али су проблеми могући када у летелицу удари јато птица.
Стручњаци кажу да се лопатице ротора млазног мотора при полетању, као у случају америчког Ербаса, окрећи брзином од три до четири хиљаде обртаја у минуту, а врхови лопатица се фактички окрећу брзином звука.
И када једну од тих лопатица удари птица која је улетела у мотор, са птице се на мотор преноси невероватна енергија због које и долази до опасних оштећења.
Амерички извори кажу да је од 1988. године у у инцидентима изазваним ударима птица у ваздухоплове живот изгубило 219 особа.
BBC
Ауторска права Радио Оаза 2026