Прилози

Истражни судија Специјалног суда донео је решење о спровођењу истраге против Предрага Бећирића (40), Огњена Петра Тодоровића (31), Маријане Мијановић (38), Милоша Бандуке (30) и још десет особа због превара и удруживања ради вршења кривичних дела коришћењем недозвољених техничких средстава у играма на срећу. У притвору је 13 чланова ове групе, док је један од њих пуштен да се брани са слободе.
За нешто више од месец дана, од 18. јануара до 25. фебруара, колико је ова група „играла” СМС лицитације, не знајући да су под „онлајн” присмотром полиције, постали су добитници 23 главне награде, у вредности од укупно 40 милиона динара, док само два пута нису „имали среће” у лицитацији. Компјутерски програм који је ово омогућавао осмислио је Предраг Бећирић, човек без икаквог формалног образовања о раду на компјутерима, и то, како је рекао – из хобија.
– Бећирић је осумњичен да је био творац софтвера који је непогрешиво одређивао која је најнижа јединствена понуда у играма на срећу које је организовала Државна лутрија Србије на телевизијама „Пинк” и РТС. Група је користила 20 умрежених компјутера и 200 мобилних телефона. Када се на телефон наградне игре пошаље порука, организатор доставља инфопоруку са повратном информацијом да ли је та понуда најповољнија, односно јединствена. Та информација коришћена је у компјутерском програму за добијање најниже јединствене понуде – каже за „Политику” Миљко Радисављевић, специјални тужилац, истичући да је правилима Државне лутрије забрањено организовано играње игара на срећу, због чега је оно што су осумњичени урадили оквалификовано као кривично дело преваре.

Оснивач Стратфорда Џорџ Фридман у књизи „Наредних стотину година” предвиђа да ће главну реч на Балкану водити не Европска унија или САД него Русија и Турска. Повратак снажног економског, али и политичког утицаја ове бивше империје видљив је већ данас. „О Турској пре свега треба знати две ствари: има снажну економију која расте великом брзином и у региону има далеко најјаче војне снаге. Турска је 500 година водила главну реч у исламском свету, да би се после Првог светског рата повукла у себе. Сада се враћа у стање у којем је некада била”, навео је Фридман.
Историчари ће рећи да се на Балкану кроз векове сусрећу три империје - Немачка, Русија и Турска. Утицај Турске константно је слабио од Првог светског рата, а током Хладног рата Турска на овим просторима практично није играла никакву улогу. Крај Хладног рата имао је, међутим, значајан утицај на турску спољну политику на Балкану, где је колапс источног блока и југословенске федерације створио другачије услове, нове кризе, вакуум власти и нове изазове за турску политику. Очување стабилности на Балкану постало је од суштинског значаја за безбедност саме Турске.
Географски, Балкан Турску повезује са остатком Европе и снажне историјске везе Турске и Балкана увек су биле важан фактор њених односа са регионом. Стога је природно да се турски интереси, улога и допринос развоју ситуације у региону интензивирају после пада социјалистичких режима и распада Југославије. Такође, турски односи са Вашингтоном дали су дипломатским и политичким активностима, војном ангажману и све већем утицају на Балкану посебну тежину.

Када је сазнао да је у Београду против њега покренута истрага за ратни злочин, Ејуп Ганић, ратни члан Председништва БиХ рекао је: „То је смешно. Србија је земља која фабрикује лажи”. Сада у затвору у Лондону чека одлуку о изручењу Србији или БиХ.
Суд у Вестминстеру није прихватио да, за кауцију од 200.000 фунти и уз одузимање пасоша, дозволи Ганићу да се, у наставку поступка за екстрадицију, брани са слободе. Његова кћерка Емина саопштила је да Ганић чак није ни присуствовао рочишту, јер су затворски стражари, због сличности страних имена, грешком пред судије довели сасвим другу особу. Због тога су Ганићеви правни саветници најавили жалбу на одлуку о одбијању кауције.
Суму од 200.000 фунти за кауцију обезбедила је Санела Џенкинс екс Ћатић, Босанка удата за богатог енглеског банкара, са адресама у Лондону и Малибуу, позната и по томе што звезде светског џет-сета приватним авионом доводи у родно Сарајево на ћевапе. Ова утицајна дама налази се међу првих 50 најпожељнијих званица на лондонским друштвеним збивањима, уз Тонија Блера и Пола Мекартнија, а њени пријатељи су и Роберто Кавали, Стинг, Синди Крафорд и Џорџ Клуни.
„Дејли телеграф” пише да је Ганићево хапшење обновило захтеве за промену закона за који је чак и бивши британски премијер Маргарет Тачер, иначе блиска пријатељица Ејупа Ганића, рекла да представља опасан преседан за стране државнике који долазе у Лондон.

Овонедељни Крунски говор, који је означио почетак трећег заседања Парламента, потврдио је да су оснаживање привреде и отварање нових радних места најважнији приоритети федералне владе, уз одржавање корака са светом.
Посебно је значајан сегмент говора у коме се инсистира на продуктивности и иновацијама, јер су то области у којима Канада заостаје у поређењу са већином осталих индустријализованих земаља. Владин план је да се обезбеди подршка за усавршавање и студирање, јер успех националне привреде зависи од стручне и образоване радне снаге, као и да се подстиче развој науке и технологије.
Приметно је да се инсистира на отварању нових могућности за значајнија страна улагања, посебно у сателитском и телекомуникационом сектору што, по првим коментарима, може допринети одливу мозгова у САД.
Подстицање слободне трговине, посебно са Европском унијом и Јужном Корејом, такође је означено као један од задатака у наредном периоду, поново са циљем оснаживања привреде.
Смањење рекордно високог дефицита планирано је само кроз ограничавање трошкова, од замрзавања плата свих владиних функционера, од премијера, преко министара до посланика и сенатора, па све до значајног ограничавања оперативних буџета министарстава, али без повећања пореских обавеза грађана и иницирања нових програма.

Несрећни припадници ЈНА из Добровољачке улице у Сарајеву очигледно су годинама били жртве дисконтинуитета у нашем схватању државе
Они су били припадници ЈНА и у то време, те 1991. и 1992. године, сваки зликовац, пропалица и фукара је на њих могao да припуца и убија их, чак и када су се предали, чак и када су се повлачили и евакуисали из својих касарни. Они као да су били глинени голубови на великој историјској стрељани званој распад СФРЈ. Године су пролазиле, за злочине, масакр колоне припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву и колоне припадника ЈНА у Тузли нико није одговарао. Сви потребни доказни материјали годинама су били у Војном тужилаштву у Београду, касније је то предато цивилном тужилаштву, али држава је оклевала да то и процесуира. Заправо, као да су државе СР Југославија, Србија и Црна Гора, па сада и држава Србија биле у дилеми чији су то војници тих година били припадници ЈНА. Истина, то су били војници бивше државе, па отуда вероватно и оклевање српских правосудних инстанци да оптуже оне којима је злочин тада био искрен позив. Када гледам телевизијски документарац о злочину у Добровољачкој улици у Сарајеву као да гледам неки јужноамерички филм о ескадронима смрти, мучењу и бестијалном оргијању сарајевских лупежа, уз издавање наређења новокомпонованих политичара у спрези са бившим официрима ЈНА, који су у међувремену променили страну да би избегли суд због финансијских малверзација. Од пуковника ЈНА и Србина касније ће постати генерал војске БиХ, јер се тако најлакше избегава Нишки војни суд због наводне проневере пара...

Састанак председника Србије Бориса Тадића, премијера Словеније Борута Пахора и хрватске премијерке Јадранке Косор, одржан је данас у словеначком граду Птују. Троје државника разговарали су о интензивирању међудржавне сарадње и размени искустава у погледу превазилажења економске кризе.
Током неформалног сусрета било је речи и о конференцији о подршци Западном Балкану, која ће 20. марта бити одржана на Брду код Крања. Конференцију ће организовати Хрватска и Словенија, заједно са Саветом Европе и Европском комисијом.
Председник Србије Борис Тадић изјавио је да ће Србија учествовати на конференцији шефова држава Југоисточне Европе на Брду код Крања, само, уколико представници косовских Албанаца буду присутни под именом предвиђеним Резолуцијом СБ УН 1244.
"Србија жели да се разреше неки технички проблеми и да представници косовских Албанаца учествују на тој регионалној конференцији у формату који је дефинисан Резолуцијом СБ УН 1244. То је предуслов да Србија на једном таквом форуму учествује", рекао је Тадић на зајдничкој конференцији за штампу.
Према Тадићевим речима, Косово је и у прошлости на међународним конференцијама представљано у складу са Резолуцијом 1244, а у том формату су потписани и сви регионални документи претходних година, па нема разлога да тако и не остане.

У Београду, на Војно-медицинској академији, данас је у 73. години преминуо један од најпознатијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило Момо Капор, потврдила је Тањугу његова породица.
Рођен је у Сарајеву 1937. године, а одмах по завршетку Другог светског рата са породицом се преселио у Београд у коме је, уз повремена избивања широм света, остао до краја живота и био његов својеврсни хроничар.
Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића.
Од како је 1975. године објавио "Фолиранте" написао је велики број романа и збирки прича. Аутор је и бројних документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова (Бадеми с ону страну смрти, Банкет, Валтер брани Сарајево, Џоли џокеј, Крај викенда).
Романи "Уна" и "Књига жалби" доживели су екранизацију. Превођен је на француски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.
Нека од његових најпознатијих дела су и романи " "Провинцијалац", "Ада", "Зое", "Од седам до три", "Зелена чоја Монтенегра", "Последњи лет за Сарајево", "Хроника изгубљеног града", "Белешке једне Ане", "Хеј, нисам ти то причала".
Момо Капор је боловао од рака грла, због чега је имао две операције. У једном од последњих интервјуа за "Блиц" Капор је рекао да је "прича суштина сваког уметничког дела":

Председник Међународног олимијског комитета Жак Рог оценио је да је Ванкувер организовао јединствене Зимске олимпијске игре и будућим домаћинима поставио тежак задатак.
"Ванкувер је ове Игре прихватио на изузетан начин. Никада нисам видео овако нешто. Заиста је јединствено", казао је Рог, з његове речи су већ изазвале расправе о могућностима наредних организатора Олимпијских игара: Лондона, Сочија и Рио де Жанеира.
Фестивалска атмосфера и ентузијазам домаће јавности у Ванкуверу натерала је скоро све званичнике да овогодишње Зимске олимпијске игре упореде са онима у малом норвешком граду Лилехамеру, који је 1994. године одушевио свет. Ванкувер је поређен и са Сиднејом, домаћином још једних успешних Игара, 2000. године.
"Будући домаћини знају да заиста постоји потреба да се створи овакав дух, а тако нешто не настаје на папиру", рекао је Рог.
Утисак о Играма у Ванкуверу није покварила ни смрт репрезентативца Грузије у санкању Нодара Кумариташвилија, који је погинуо излетевши са стазе на тренингу дан пред почетак такмичења. Присутни су занемарили и временске проблеме првих дана.
Свима су у памћењу остале улице пуне расположених навијача, објекти без празних места и земља уједињена око једног циља.
"Први пут су Зимске олимпијске игре биле на истом нивоу као и Летње олимпијске игре", казао је члан МОК-а из Аустралије Кеван Госпер.  Зимске олимпијске игре се одржавају од 1924. године, али се њихов термин тек од 1994. не подудара са Летњим олимпијским играма.

Бивши члан Председништва БиХ Ејуп Ганић наредио је напад на војнике ЈНА у Добровољачкој улици, изјавио је данас на суђењу у Хашком трибуналу бивши председник Републике Српске Радован Караџић.
„Ганић је био тај који је наредио напад и постао познат по својој наредби "чим Алија (Изетбеговић) изађе из аута, побиј све'“, истакао је Караџић, износећи одбрану пред судским већем у Хагу и објашњавајући околности које су претходиле рату у БИХ.
Према његовим речима, после избора 1990. године, у Председништву БиХ било је седам чланова - два Србина, два Хрвата и два муслимана, док је једно место остављено за представника мањина. „Моја Српска демократска странка (СДС) је на то место кандидовала председника Јеврејске заједнице, али је СДА пресвукла из вучје у јагњећу кожу Ејупа Ганића, који се за ту прилику изјаснио као Југословен и он је био изабран за седмог члана Председништва”, рекао је Караџић.
Срби нису криви за Маркале
У наставку уводне речи одбране, оптужени Радован Караџић негирао је данас кривицу за масовно страдање цивила у експлозијама на пијаци Маркале и другим локацијама у Сарајеву, тврдећи да кривицу за те жртве сносе муслиманске власти.
Експлозије с великим бројем жртава на пијаци Маркале 1994-95. и у реду за хлеб у сарајевској Улици Васе Мискина 1992, Караџић је назвао „невероватним примерима ратног лукавства” власти у Сарајеву „које је довело до кажњавања Срба”.

Током последњих недеља, као додиром (не)чаробног штапића, у Србији се развила велика дебата о чланству у НАТО. Са чуђењем примећујем да су у земљи из некаквих извора формиране многобројне експертске структуре које промовишу позитивно решење овог питања као приоритетни задатак спољне политике.
Србија сарађује са НАТО-ом, као што то чини и Руска Федерација у складу са усаглашеним програмима сарадње. Под утицајем позитивних промена у свету трансформише се и алијанса. Сада се разрађује њена нова стратешка концепција која излази из оквира чисто одбрамбених циљева. Па ипак, неспорна је чињеница да је НАТО најпре војна организација која је позвана да решава своје задатке пре свега путем ратовања.
Чланице НАТО-а љубазно позивају Србију да им се придружи. При томе не акцентују услов који је неприхватљив за сваког Србина – пријем у војни савез „кастриране“ Србије. Без Косова. Сломљене Србије, која се одриче своје историје и светих гробница јуначких предака који су формирали српску нацију. Позивају је да иде у „будућност“ у својству неког кога воде и ко не види иза сапи оних других куда води пут; а и ти други каткад више и не претендују на очување декларисаног суверенитета.
Већ сам имао могућност јавно да приметим да је историја односа Србије и НАТО-а трагична. Агресија из 1999. године исто толико је противправна (одсуство одлуке СБ УН о примени силе) колико и војне операције у Ираку 2003. године, за које је Т. Блер одговарао пред истражном комисијом. После Другог светског рата први пут бомбардовању је (после провокација у Рачку) подвргнута једна европска држава. Словенска, православна. Нису једноставно бомбардовали Србију. Бомбардовали су сваку српску породицу. И бомбама, и политички, и морално. Политички бомбардери и сада надлећу над земљом.