Иако се у формулацијама које долазе са бриселске и других релевантих западних адреса избегавају изричите тврдње да ће Србија морати да призна Косово пре него што уђе у европски клуб, изгледа да је већ сада несумњиво да ће Београд морати да покаже много виши степен флексибилности када је однос према Косову у питању.
Појам “флексибилност” у контексту Косова поменуо је недавно и сам председник Србије Борис Тадић, али до сада нисмо видели практични транскрипт те реторике. Напротив. Министар спољних послова Србије Вук Јеремић међу три приоритета дипломатске борбе за Косово уврстио је заустављање признавања косовске независности и учлањивања Косова у међународне организације. У протекле две године, похвалио се, српска дипломатија показала се као веома успешна у остваривању тих приоритета, будући да две трећине земаља не признају Косово, упркос притисцима неких од најзначајнијих земаља и да Косово није постало члан ниједне међународне организације, осим Међународног монетарног фонда и Светске банке, где систем гласања фаворизује амерички утицај.
Грађани реалнији од власти
Упркос томе што се не може оспорити да је српска дипломатија на краћи рок побрала неке тактичке поене, поставља се питање неће ли се њихова стратешка цена испоставити као бумеранг Србији – управо на путу њених евроинтеграција.
Последњи резултати испитивања јавног мнења које је спровела агенција Стратеџик маркетинг указују на то да су грађани Србије много реалнији у погледу Косова него њихова влада. Светлана Логар из ове агенције:
“Четрдесет посто грађана каже ДА – да у овом тренутку већ виде Косово као независну државу. Још имате приличан број – око 16 процената – који кажу НЕ ЗНАМО. Остали – око 45% - кажу да још увек није независна држава”.
Грађани Србије, према резулатима овог истраживања, у односу на своју власт, показују и знатно боље умеће разликовања својих жеља од стварности.
“Питамо људе шта би они желели да се догоди са Косовом, а затим их питамо шта је реално, шта ће бити са Косовом. Врло јасно можете да видите разлику коју грађани праве између својих жеља – већина би волела да Косово на неки начин остане у оквиру Србије – и оцене о томе шта ће се са Косовом десити. Много више од 50%, а у неким периодима испитивања чак и 60 осто испитаника изјавили су да је реалност да ће Косово постати независна држава”, каже Логар.
РСЕ: Произилази, кад је Косово у питању, да су грађани Србије реалнији него њихова влада?
Логар: Ја ту реченицу веома често изговорим. Дакле, у многим аспектима државне политике грађани су веома често бар некол и  ко корака испред наших политичара.
Оно у чему Београд прави кардиналну грешку и што би му се могло осветити јесте то што непрестано инсистира на повезивању техничких разговора о практичним питањима са проблемом статуса Косова, упозорава Душан Јањић.
“Дакле, Београд је заправо водио нагору могућу политику – од Милошевића, преко Ђинђића и Коштунице, до Тадића. Уместо да у интересу Србије која тренутно лоше стоји на нивоу статусних разговора, одвоје од њих техничке разговоре. Дакле, један је ниво техничке сарадње са Косовом, а сасвим други статусно питање. У домену решавања практичних питања грађана не може се и не сме решавати статусно питање Косова”, каже Јањић.
Бранка Тривић, РСО