У Београду, на Војно-медицинској академији, данас је у 73. години преминуо један од најпознатијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило Момо Капор, потврдила је Тањугу његова породица.
Рођен је у Сарајеву 1937. године, а одмах по завршетку Другог светског рата са породицом се преселио у Београд у коме је, уз повремена избивања широм света, остао до краја живота и био његов својеврсни хроничар.
Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића.
Од како је 1975. године објавио "Фолиранте" написао је велики број романа и збирки прича. Аутор је и бројних документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова (Бадеми с ону страну смрти, Банкет, Валтер брани Сарајево, Џоли џокеј, Крај викенда).
Романи "Уна" и "Књига жалби" доживели су екранизацију. Превођен је на француски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.
Нека од његових најпознатијих дела су и романи " "Провинцијалац", "Ада", "Зое", "Од седам до три", "Зелена чоја Монтенегра", "Последњи лет за Сарајево", "Хроника изгубљеног града", "Белешке једне Ане", "Хеј, нисам ти то причала".
Момо Капор је боловао од рака грла, због чега је имао две операције. У једном од последњих интервјуа за "Блиц" Капор је рекао да је "прича суштина сваког уметничког дела":