Прилози

Реформа правосуђа, борба против корупције и организованог криминала, процесуирање ратних злочина, избегличка и мањинска питања и пуна сарадња са Хашким судом остају кључни услови за придруживање Хрватске ЕУ, рекао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо. Што се тиче мањинских права, она се највише односе на Србе.
Наиме, последњи извештај Европске комисије о Хрватској, који ће бити објављен 9. новембра, могао би, како сазнаје хватски лист "Глобус" из добро обавештених дипломатских извора, да донесе неке веома драматичне, неочекивано лоше новости.
Барозо је пробио је балон интеграцијске еуфорије изјавом да Хрватска неће добити датум све док се не оконча преговарачки процес. Без датума, не види се коначни циљ, нити кад ће он бити достижан пише "Глобус".
Европска комисија и даље жели доказе које Хрватска мора да испоручи што пре.
Барозо недостатак датума правда унутрашњим договором Уније који није стриктно везан за Хрватску, али кандидаткињу за број 28. у Унији чини додатно нервозном.
Последњи инспекцијски извештај биће, како сазнаје "Глобус", много оштрији јер се објављује пред сам крај преговора.
“Завршетак преговора могућ је следеће године, али ако Хрватска појача напоре”, рекао је Барозо, истичући да је Хрватска направила велики напредак, али да је остало “пуно изазова у најтежим поглављима: реформа правосуђа, борба против корупције и организованог криминала, процесуирање ратних злочина, те избегличка и мањинска питања и пуна сарадња са Хашким судом остају кључни за придруживање ЕУ”, казао је он.
Барозо је посебно нагласио да су потребни докази о спровођењу реформи. Докази, то значи да више није довољно давати обећања да ће се ситуација променити набоље.

Вилијем Монтгомери, последњи амбасадор САД у СР Југославији и аутор мемоара "Кад овације утихну - борба са демократском традицијом", о могућим начинима за превазилажење "замрзнутих конфликата" на Западном Балкану
Стиче се утисак да већина Европљана не би имала ништа против када би на Косову и у Босни и даље постојала нека врста "замрзнутог конфликта", чак и када би то значило да две државе неће ући у ЕУ. С друге стране, САД су уложиле много напора да се проблеми на Балкану превазиђу јер им такво стање не одговора, оцењује у разговору за Данас Вилијем Монтгомери, последњи амбасадор САД у СР Југославији и аутор мемоара "Кад овације утихну - борба са демократском традицијом".
Он наглашава да је када је у јануару 1996. дошао у Босну у својству специјалног представника председника и државног секретара САД за примену Дејтонског споразума сматрао да ће се америчке трупе из те државе повући после годину дана, али да циљ није остварен ни 15 година касније. "Протраћили смо много енергије и новца да унапредимо ситуацију у Босни, а међународна заједница није спремна на уступке. Бојим се да би се исто могло догодити и на Косову", тврди наш саговорник.
Да ли су САД и међународна заједница извукле поуке из трагичних догађаја који су се на овим просторима одиграли 1990-их?
- Надам се да јесмо, али нисам сигуран. Једна од поука гласи да морате да имате добар увид у ситуацију на терену. Друго, не смете да дозволите да жеље управљају вашим акцијама. Управо такву грешку направили смо када смо покушали да спречимо распад СФРЈ јер смо страховали да би тај сценарио могао подстаћи чланице СССР да учине исто.

Духовни центар Срба Канаде
Преко једанаест хиљада књига и вредних списа који су се у последње две деценије сабрали у библиотечком фонду манастира Светог Преображења Господњег, у Милтону, добило је најзад свој прави кров. У дан Покрова Пречесте Богородице, 14. октобра о слави Манастира, отворена је нова зграда Библиотеке и музеја Епархије Канадске.
У свом обраћању бројним присутним гостима Владика Георгије захвалио се свима који су својим и малим и великим доприносом помогли и придонели да се овај објекат подигне и уреди. Посебно је навео Благоја Савића, Слободана Гојковића, Јову Вујасиновића, Мирка, Зорана и Ивана Радовића, Жељка Чолаковића, те бројне добровољце, од екипа молера из Оквила до разних мајстора из читавог Онтариа.
Кратки уметнички програм, приређен за ову прилику, обогатили су Ана и Димитрије Поробић, читањем стихова песника Рајка Петрова Нога, Момира Војводића, Драгана Лакићевића и Ранка Радовића, чије су песме у саставу импресивне монографије о манастиру Милтон, а која је представљена исте вечери. Књига под насловом "Богу и роду" најновије је издање издавачке куће Епарије канадске "Источник" и биће промовисана на Београдско сајму књига крајем овог месеца. Књигу је уредио протојереј Љубомир Рајић а технички је опремио Синиша Василић. Представљен је и кратки докумантарно-информативни филм о освећењу Манастира и ономе што је урађено у протеклом периоду на стварању ове духовне оазе Срба у Канади. Филм је реализован у оквиру аудио-видео реадакције "Источника", а његови аутори су Раде Ковачевић, Владимир Новотни и Радован Гајић.

Према неким незваничним најавама, Свети архијерејски сабор ће на наредном заседању, које би требало да буде одржано средином новембра, имати пуно посла: разматрање „случаја” умировљеног владике рашко-призренског Артемија, подела епархија, избор нових епископа... У интервјуу за наш лист, епископ захумско-херцеговачки Григорије каже да се о новим границама епархија говори већ дуже време и да су главни разлози за то сабирање народа и квалитетнији рад епископа. Умножавањем епархија стекао би се бољи увид у рад свештенства и живот верника, једном речју – у целокупни црквени живот.
– Разлога за поделу свакако да има још. Један од кључних је миграција становништва. Много православних Срба је у ратном вихору напустило матицу и настанило се у Европи и Америци, а знатан број је из ратом захваћених подручја прешао у Србију. У Републици Српској има пет епархија на милион становника. Немачка, Аустрија, Швајцарска имају исти број православних Срба и једног епископа, а служити и сабирати вернике изван матице је много комплексније, теже и захтевније – каже владика Григорије.
После последњег, пролећног заседања говорило се и о подели Епархије рашко-призренске на две епархије. Где би могла бити граница и да ли би она пратила административну линију са Косметом?
О томе се говорило и пре заседања последњег Сабора. У цркви се одлуке не доносе на пречац и без претходног озбиљног и темељног промишљања. Да ли ће до те поделе доћи на следећем заседању Сабора – то не знам. Ако дође до поделе, сигуран сам да неће пратити административну границу Косова. Сличан пример је и Захумско-херцеговачка епархија која не прати административну границу Републике Српске.

Хтели су нас понижене, избомбардоване, раскомадане и снисходљиве. Хтели су нас под својим условима, без поноса и без Косова. И добили су, и инсталирали су, боље речено, такву власт и такве трабантске партије, власт бескичмењака и климоглаваца, опозицију бескичмењака и климоглаваца, који до бесвести понављају мантру Европа нема алтернативу
Моја генерација је одрасла уз пионирске мараме, имали смо и пионирске руководиоце, касније смо мараме скинули а пионирски руководиоци су напредовали у омладинске руководиоце. Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читајући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек деценију – две старије од нас, Миљковића, Брану Петровића, Данојлића, Попу, Бећковића... Сви ми, осим омладинских руководилаца. Они су слушали другу музику, читали друге песнике, гледали другачије филмове, бивали пресрећни кад Валтер одбрани Сарајево...
Ми смо слушали радио Луксембург и глас Америке, још памтим уњкави глас – овде глас Америке, говори Грга Златопер - ... Ми смо данас, којекуда, они више нису црвени, сада су жути или су чланови Војвођанске академије наука...
Ми смо волели Европу јер у њој су живели Џегер и Пол Макартни, Јонеско и Бекет, Фелини и Шаброл, тамо су становали Черчил и Де Гол, Џорџ Бест и Сид Вишиз, тамо је било светла, тамо је био џинс и слобода... Они други, малопре помињани Европе су се гнушали!

Утакмица између фудбалских репрезентација Србије и Италије у квалификацијама за Европско првенство прекинута је синоћ после само шест минута игре због нереда које су српски навијачи правили на стадиону „Луиђи Ферарис” у Ђенови.

Утакмица је и почела са нешто више од 35 минута закашњења зато што су српски хулигани, којих је у Ђенови око 2.000, пре меча упалили неколико бакљи, бацали димне борбе, али и напали голмана „орлова” Владимира Стојковића.

Меч је настављен када су репрезентативци Србије замолили навијаче да се смире. Нови прекид уследио је већ при првом нападу на гол Италије, који се налази испод северне трибине стадиона у Ђенови где су били смештени српски навијачи. Разлог су биле нове бакље на терену.

Српски играчи потом су молили и главног судију меча Крејга Томсона да допусти да се меч одигра, али је он то одбио после консултација са делегатом Европске фудбалске уније, који је претходно разговарао и са челницима Фудбалског савеза Србије.

До завршетка овог извештаја није било познато да ли ће се утакмица регистровати службеним резултатом од 3:0 за Италију или ће се играти накнадно. Извесно је да Фудбалски савез Србије очекује тешка казна.

Италијански медији наводе да су српски хулигани нереде правили и у самом граду пред почетак меча. Наводно су демолирали неколико радњи, писали графите на споменицима културе и сукобили се са полицијом. 

“Парада поноса”, одржана у недељу у Београду, остала је у сенци нереда и сукоба хулигана и полиције, у којима је повређено више од 150 људи. На мети хулигана нашла су се и седишта странака, зграда РТС-а, аутобуси, паркирана возила, а све је завршено пљачком и дивљањем по граду. Све парламентарне странке осудиле су изгреде. Док опозиционе странке криве власт за дешавања, владајуће сматрају да сцене насиља немају везе са Парадом поноса.

Демократска странка је оштро осудила јучерашње догађаје, нагласивши да они немају никакве везе са противљењем Паради поноса и одбраном традиционалних вредности. "Чињеница да су нападане труднице, деца, превртани тролејбуси и уништавани мамографи, говори о томе да то нису учинили људи који се боре за Србију породичних вредности, него да покушавају да наруше мир, стабилност и демократски поредак", рекла је портпарол ДС-а Јелена Триван.

Председник Владе Војводине и потпредседник ДС-а Бојан Пајтић изјавио је да рушилачке демонстрације у Београду имају политичку позадину и нагласио да драконски треба да буду кажњени они који су јуче нападали полицајце и насилно покушали да неметну своје ставове. Он је напоменуо да је очигледно да се демонстрације организују када је потребно напасти на неку европску вредност у овој земљи.

Председник Скупштине града Београда функционер СПС-а Александар Антић рекао је да сви треба да дају подршку надлежним органима да поведу бескомпромисну акцију против насиља и да све виновнике, али и организаторе оваквих дешавања изведу пред лице правде.

У Београду је у недељу, 10. октобра одржана прва Парада поноса, уз учешће више од 1.000 припадника геј и лезбијских удружења, а више хиљада противника те манифестације изазвало је рушилачке нереде и инциденте, у којима је на мети хулигана била полиција. У насиљу су, према речима директора полиције Милорада Вељовића, повређена 132 полицајца и 25 грађана, од којих је један задобио тешку телесну повреду. Зашто се у Србији већ неколико година на улицама градова дешава насиље, у којем доминирају млади, од којих многи нису ни пунолетни и како каналисати њихову енергију да се рушилачке сцене више не понављају.

Министарка омладине и спорта Снежана Самарџић - Марковић осудила је инциденте који су обележили одржавање Параде поноса, истакавши да насиље није решење за неслагање са другачијим ставовима. Иако су главни актери инцидената млади, они не приказују слику свих младих у Србији, који праве изванредне ствари и нису проблем овог друштва, већ његов потенцијал и капацитет, рекла је Самарџић - Марковић.
Професор политичке социологије на Факултету политичких наука Вукашин Павловић изразио је бојазан да ће насиље на београдским улицама уочи и после "Параде поноса" онима који имају негативан став према Србији послужити као аргумент за оцену да Србија још није зрела за Европу. Павловић је мишљења да су у праву они који сматрају да иза рушилаштва стоје неке, мање или више, организоване снаге, којима је стало да на сваки начин успоре напредак Србије. Насиље на улицама главног града Србије је, према његовим речима, и озбиљан показатељ врло ниског нивоа политичке културе и толеранције, што значи да мора много више да се ради са младим генерацијама.

Једна од најбољих каратисткиња света свих времена прича о Јапану као свом центру света, Бушидо кодексу, борби на „живот и смрт“, хармонији духа и тела, саможивости која није мана, врлинама мушкараца и жена, нади и илузији, свом животном путу који се тешко прати...

Одавно је речено „проговори да те видим“. Тања Петровић, карате велемајстор у светским размерама, типичан је пример такве особе. Она је висока, витка, лаког корака, женствена. Изгледа као манекенка холивудског типа. Али, кад је проговорила нисмо могли да је зауставимо. Уместо један сат, колико трају ови разговори, она је причала двоструко више. Заљубљена је у мистику источњачке културе. Жестоки је борац за истину у свим односима.

Рођена је 25. јуна 1967. године у браку Љубице, професора књижевности, и Благоја, књижевника и правника.

Школовање је завршила дипломом Правног факултета у Београду, али правима се никад није бавила. Завршила је и музичку школу. Свира клавир.

Свој живот је посветила каратеу. Била је шампион Југославије, Балкана, Јапана, Америке, Европе и света. И све то по више пута!

Активни је учесник и свих екстремних спортова. Вози скије на једној и две „даске“, бави се једрењем алпинизмом, роњењем на дах, сурфује...

Има свој карате клуб „Ниппон“ кроз који је прошло више хиљада деце.

Из брака са Робертом Ропретом има ћерку Тару (12) и сина Матеју (7).

Шта сте Ви?

Ја сам, одавно, самурај у души. То су људи који се руководе идеалима. Првенствено етиком и моралом. И спремни су да се боре за узвишене циљеве до краја. Ово је генерални став о самурајима ма где били, а не само у Јапану.

Милош Симовић и Сретко Калинић доставили су Специјалном тужилаштву информације на основу којих би могла да буде расветљена политичка позадина убиства премијера Зорана Ђинђића, сазнаје „Политика” у Специјалном тужилаштву.

„Тужилаштво води преткривични поступак о побуни Јединице за специјалне операције у новембру 2001. године која се може довести у везу са политичком позадином атентата на премијера Зорана Ђинђића. Поступак се базира не само на изјавама Симовића и Калинића, већ и на анализи доказа који су извођени у току поступка за убиство премијера, након што је ту пресуду потврдио и тадашњи Врховни суд Србије”, речено нам је у Специјалном тужилаштву.

Према нашим сазнањима, Милорад Улемек, бивши командант ЈСО могао би ускоро да буде изведен пред суд под оптужбом да је организовао побуну ЈСО.

„Све је извесније да је Милорад Улемек био главни организатор побуне. Сарађујући са колегама из других земаља добили смо податке који су довели до помака у преткривичном поступку о побуни ЈСО”, кажу наши извори, не прецизирајући које земље су сарађивале са Србијом у овом поступку.

Симовић, високорангирани припадник клана, на једном од првих саслушања после хапшења изјавио је да зна непознате чињенице о убиству премијера, нудећи тужилаштву да их открије, ако би добио статус сведока сарадника. Сретко Калинић, који је изручен из Хрватске, такође је себе представио као човека који зна многе тајне нерешених злочина. Обојица су се од дана хапшења, после сукоба у Загребу, утркивала у признањима разних убистава, али шта су изјавили о атентату на Ђинђића, за сада није познато.

Адвокати породице Ђинђић Рајко Даниловић и Срђа Поповић поднели су пре пет година Специјалном тужилаштву предлог за проширење оптужнице за убиство премијера Зорана Ђинђића и на кривично дело оружане побуне. Они су оценили да је побуна организована заједно са шефом „земунског клана” Душаном Спасојевићем са циљем рушења уставног поретка и дестабилизације земље.