Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Реформа правосуђа, борба против корупције и организованог криминала, процесуирање ратних злочина, избегличка и мањинска питања и пуна сарадња са Хашким судом остају кључни услови за придруживање Хрватске ЕУ, рекао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо. Што се тиче мањинских права, она се највише односе на Србе.
Наиме, последњи извештај Европске комисије о Хрватској, који ће бити објављен 9. новембра, могао би, како сазнаје хватски лист "Глобус" из добро обавештених дипломатских извора, да донесе неке веома драматичне, неочекивано лоше новости.
Барозо је пробио је балон интеграцијске еуфорије изјавом да Хрватска неће добити датум све док се не оконча преговарачки процес. Без датума, не види се коначни циљ, нити кад ће он бити достижан пише "Глобус".
Европска комисија и даље жели доказе које Хрватска мора да испоручи што пре.
Барозо недостатак датума правда унутрашњим договором Уније који није стриктно везан за Хрватску, али кандидаткињу за број 28. у Унији чини додатно нервозном.
Последњи инспекцијски извештај биће, како сазнаје "Глобус", много оштрији јер се објављује пред сам крај преговора.
“Завршетак преговора могућ је следеће године, али ако Хрватска појача напоре”, рекао је Барозо, истичући да је Хрватска направила велики напредак, али да је остало “пуно изазова у најтежим поглављима: реформа правосуђа, борба против корупције и организованог криминала, процесуирање ратних злочина, те избегличка и мањинска питања и пуна сарадња са Хашким судом остају кључни за придруживање ЕУ”, казао је он.
Барозо је посебно нагласио да су потребни докази о спровођењу реформи. Докази, то значи да више није довољно давати обећања да ће се ситуација променити набоље.

Сада је тренутак, поручују бриселски функционери, да се зброје сви рачуни и реши све са чим се годинама (или деценијама) одуговлачило.
Наиме, уз препознавање чињенице да је Хрватска врло конкретно кренула у обрачун са корупцијом, и податак да ситуација са бродоградилиштима још није обећавајућа, нови извештај из Брисела забележиће да Хрватска није довољно урадила по питању заштите мањина, односно, “да права и слободе треба још озбиљније схватити него што се то схвата у Хрватској”, како је то хрватским саговорницима недавно предочио један високо рангирани западноевропски дипломата.
Вратити Србима имовину и дати им пензије
Мањинско питање се, како преноси "Глобус" односи, пре свега, на питање српске мањине у Хрватској. Њихова права, а то не укључује само право на повратак него и право на пензију, морају, тражи Брисел, бити загарантована и неоскрнављена.
Вести