Милош Симовић и Сретко Калинић доставили су Специјалном тужилаштву информације на основу којих би могла да буде расветљена политичка позадина убиства премијера Зорана Ђинђића, сазнаје „Политика” у Специјалном тужилаштву.
„Тужилаштво води преткривични поступак о побуни Јединице за специјалне операције у новембру 2001. године која се може довести у везу са политичком позадином атентата на премијера Зорана Ђинђића. Поступак се базира не само на изјавама Симовића и Калинића, већ и на анализи доказа који су извођени у току поступка за убиство премијера, након што је ту пресуду потврдио и тадашњи Врховни суд Србије”, речено нам је у Специјалном тужилаштву.
Према нашим сазнањима, Милорад Улемек, бивши командант ЈСО могао би ускоро да буде изведен пред суд под оптужбом да је организовао побуну ЈСО.
„Све је извесније да је Милорад Улемек био главни организатор побуне. Сарађујући са колегама из других земаља добили смо податке који су довели до помака у преткривичном поступку о побуни ЈСО”, кажу наши извори, не прецизирајући које земље су сарађивале са Србијом у овом поступку.
Симовић, високорангирани припадник клана, на једном од првих саслушања после хапшења изјавио је да зна непознате чињенице о убиству премијера, нудећи тужилаштву да их открије, ако би добио статус сведока сарадника. Сретко Калинић, који је изручен из Хрватске, такође је себе представио као човека који зна многе тајне нерешених злочина. Обојица су се од дана хапшења, после сукоба у Загребу, утркивала у признањима разних убистава, али шта су изјавили о атентату на Ђинђића, за сада није познато.
Адвокати породице Ђинђић Рајко Даниловић и Срђа Поповић поднели су пре пет година Специјалном тужилаштву предлог за проширење оптужнице за убиство премијера Зорана Ђинђића и на кривично дело оружане побуне. Они су оценили да је побуна организована заједно са шефом „земунског клана” Душаном Спасојевићем са циљем рушења уставног поретка и дестабилизације земље.
Припадници ЈСО блокирали су „хамерима” и под пуном ратном опремом мост „Газела” у раним јутарњим часовима 12. новембра 2001. године. Повод за побуну, како је саопштено из команде ЈСО у Кули, било је хапшење браће Предрага и Ненада Бановића, оптужених за ратне злочине у Хагу, односно то што „црвене беретке”, наводно, нису знале кога хапсе. То наређење је, наводно, изазвало револт у јединици, која је сматрала да је изманипулисана. На челу ЈСО тада је био Душко Маричић Гумар, који сада служи затворску казну од 35 година због убиства Ивана Стамболића. ЈСО је тражила смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића и доношење Закона о сарадњи са Хашким трибуналом.
Касније се испоставило да хапшење браће Бановић није био прави разлог побуне, већ најава расформирања јединице и могућност слања припадника у Хаг. Побуна ЈСО временски се поклопила и са саслушањем бившег команданта Милорада Улемека Легије у истрази по, у то време, приватној тужби за случај „Ибарска магистрала”, које је било заказано у Палати правде. У исто време, у затвору су због отмице Мирослава Мишковића били водећи чланови „земунског клана” Миле Луковић Кум, Милош Симовић и Владимир Милисављевић који су изручени из Француске.
У време одржавања побуне ЈСО, политички противници премијера Ђинђића окарактерисали су тај догађај као протест. Војислав Коштуница, тада председник СРЈ, изјавио је да је протест наоружаних специјалаца идентичан штрајку лекара у белим мантилима.
На суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића, суд се много бавио питањима у вези са побуном ЈСО. О томе су говорили сви Ђинђићеви сарадници који су били позвани да сведоче Чедомир Јовановић, Владимир Поповић, Душан Михајловић, Горан Петровић и Зоран Мијатовић, али тај догађај није био обухваћен оптужницом и поред инсистирања адвоката породице Ђинђић. Суд тада није прихватио ни предлоге да, поред Ђинђићевих сарадника буду саслушани и његови политички противници, у првом реду Војислав Коштуница. Сведочио је једино Ацо Томић, начелник Војне безбедности. Он је негирао информацију из акције „Сабља”, о томе да је Улемеку обећао да против ЈСО неће интервенисати војна јединица „Кобре”, која је једина била способна да им се супротстави.
Доротеа Чарнић, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026