Видети некада моћног генерала Младића како се једва креће и читати какве му све бизарне идеје падају на памет многе је Србе погодило подједнако колико и његово хапшење. У разговору за "Вести" војни аналитичар Мирослав Лазански говори о томе ко је одговоран за урушавање једног од највећих митова последњег рата.
Шта замерате у чину хапшења Ратка Младића?
- Сада је врло тешко рећи јер не знамо у ком је психофизичком стању био генерал Младић. Ако је он овако почео да се губи, тражи јагоде, Славицу Ђукић Дејановић, сутра може да каже да хоће да види Новака Ђоковића, онда не знам колико је свестан својих апсурдних изјава. Ако није свестан, онда не могу ништа да му замерим јер не контролише себе. А ако није тако, онда му замерам што је дозволио да дође у ову ситуацију.
Прича се да се генерал заправо предао да би заштитио породицу коју нису остављали на миру.
- Али он није само супруг и отац, већ професионални војник који је под собом имао целу једну армију. Од 2002. године се скривао и морао је да зна да то скривање има свој крај и да тај крај неће бити блистав.
Замерате му што није извршио самоубиство?
- Нисам ја то први рекао, то је пре неколико година рекао његов пријатељ, министар Зоран Станковић. Али ја вас питам: какав ће његов живот бити даље? У Трибуналу ће га приказати као звер. Ако је смисао живота дај још коју годиницу, онда очито да Младић није био оно што је већина Срба о њему мислила, или бар већина у РС. При том не треба негирати његову заслугу за Републику Српску, али управо због тога није смео да дозволи ово што му се сада дешава.
Да ли у том рушењу мита медији играју кључну улогу?
- Од медија не можете да очекујте да они остану по страни и да све те пикантерије не искористе за подизање тиража. Али држава је морала да исконтролише то цурење информација, а не свако мало да излази у јавност. Можемо да причамо и о кршењу професионалног кодекса. Шта има медијима да се преноси, и то од стране заменика тужиоца и сличних, да Младић воли Карлеушу и сличне ствари.
Да ли све те информације режим дозирао управо у сврху унижавања генерала?
- Мислим да има и спиновања да би се лик и дело Ратка Младића свим оним Србима који имају високо мишљење о њему згадио. Ајмо да га провлачимо кроз блато, ајмо мало да га покажемо лудим, да то није онај човек из рата већ један изгубљени старац и нека га таквог у Хагу! Политичка елита увек жели да један такав лик провуче кроз блато јер је онда лакше када наступа јавно и хвали се да га је испоручила. Не говорим о његовим војним акцијама, колико је ту било блата, већ како се сада провлачи и приказује у медијима.
У славу дефетизма
Да ли овакав однос државе према војним командантима лоше утиче на морал активног официрског кадра?
- То је питање за сваког официра који је конзумент медија и коју размишља. Али сигурно је да то може да има неку врсту психолошких последица на мотивацију у некој другој кризној ситуацији. Када виде како су прошли официри бивше ЈНА и како су се власти односили према онима који су пуцали и убијали војнике и официре ЈНА 1991. и 1992, то не може да прође без последица у размишљању појединца. Али, пошто смо ми рекли да рата у наредних 100 година неће бити, то није ни битно, ионако наши официри имају статус службеника у униформи.
Чеда бржи од Сарајева
Да ли пресуда Младићу може да буде кобна за опстанак РС?
- То је велика опасност за РС. Већ су се у Београду могли чути неки политичари који траже да Србија промени однос према РС. Значи, одавде је кренуло. Ако је то питање потегао Чеда Јовановић, то у преводу значи да Американци тако сматрају. Иако сам очекивао да ће лидер ЛДП-а први то питање да потегне овде, ипак ме чуди да је то урадио чак и пре Сарајева.
Ј. Арсеновић, Вести
Ауторска права Радио Оаза 2026