Посета папе Бенедикта XVI гробу Алојзија Степинца, током посете Хрватској протеклог викенда, покренула је данас у страним медијима полемику око улоге некадашњег хрватског кардинала у усташком режиму.
Америчка агенција АП наводи да је „Степинац подржавао усташе чија је окрутност била тако екстремна да су успели да шокирају и нацистичке газде”.
„Папа је у праву када проклиње злочиначке усташке војне снаге, али није у праву када одаје признање једном од њихових заговарача”, цитира АП Елана Стениберга из Америчког удружења жртава холокауста, који је уједно и почасни директор Светског јеврејског конгреса.
Стениберг је критиковао што је папа посетио гробницу Алојзија Степинца, где је одржао молитву, указујући да је проглашавање Степинца блаженим било контроверзно јер су остале оптужбе Срба и Јевреја да је симпатизирао усташки режим.
Аустријска новинска агенција АПА и швајцарски медији подсетили су, поводом посете папе, на масовна убиства усташког режима током Другог светског рата, посебно наводећи улогу заповедника Анте Павелића, који је владао, како истичу медији, уз асистенцију Ватикана.
Тако АПА подсећа да је Павелић, након Другог светског рата, побегао захваљујући помоћи Ватикана.
Швајцарски сајт „20мин.” истиче да су злочини усташа били једни од најгорих од вазалних држава нацистичке Немачке, а да је тадашња Независна држава Хрватска имала подршку католичког клера.
АПА указује да је Степинац у писму од 28. априла 1941. позвао вернике да „подрже нову државу, јер она заступа свету цркву”, а да је „кардинал наредио католицима да слушају поглавника Павелића и да се моле за 'његово велико дело', у 'којем се може спознати божја рука'“.
АПА наглашава да се докази о сумњивој улози Степинца могу наћи у документацији из Другог светског рата - и то не из архиве каснијих комунистичких власти, већ из немачких и италијанских архива - и додаје да је било и фрањеваца у усташким униформама који су заповедали логорима срмти, као у случају Мирослава Филиповића из Јасеновца, који је својеручно убијао.
Главнокомандујући италијанском војском Марио Роата, као и аустријски официри Александер Лер и Едмунд Глез-Хорстенау били су шокирани неописивим садистичким методама које су усташе користиле против Срба, Јевреја и Рома.
АПА подсећа да „Енциклопедија Британика” наводи да је стравичност масакра над Србима надмашило само масовно уништење пољских Јевреја у нацистичкој Немачкој.
Ватикан је, како истиче АПА, био детаљно информисан о догађањима у Хрватској, а током владавине усташа уништено је око 300 православних цркава, а 128 свештеника злостављано и убијено.
Извештаји о бруталности усташких злочинаца против затвореника, уз директно учешће католичких свештеника, до детаља су документовани да би могли бити доведени у питање, подвлачи агенција.
И британски јавни сервис ББЦ навео је у свом извештају из Загреба да је папа посетио гроб „контроверзног кардинала из Другог светског рата”.
СПЦ и папа: Засад без позива
Српска православна црква највероватније неће упутити позив папи Бенедикту XVI да присуствује прослави 1700 година Миланског едикта, 2013. године у Нишу, јер о томе није постигнута сагласност Сабора, речено је Танјугу у Српској патријаршији.
Папа би можда и добио позив да је приликом посете Хрватској, овог викенда, обишао Јасеновац и одао пошту жртвама концентрационог логора у којем је, према најчешће цитираним подацима и извештају Комисије за утврђивање истине о том логору, убијено 700.000 Срба и око 100.000 Јевреја и Рома.
Како се то није догодило, а поглавар Римокатоличке цркве обишао гроб хрватског кардинала Алојзија Степинца, коме је после Другог светског рата суђено због сарадње са нацистима, извесно је да ће „позив папи за долазак у Србију морати да сачека нека друга времена”, наводе у Патријаршији.
Папин претходник Јован Павле Други је 1998. године прогласио Степинца „блаженим”, а верници у Хрватској сада очекују и да буде проглашен свецем.
Званичан став СПЦ о питању учешћа папе на прослави у Нишу није данас било могуће добити, али „извор у Патријаршији” указује да на негативан став СПЦ упућује и календар догађаја.
Наиме, да позива папи за Ниш нема јасно је, кажу у СПЦ, већ и из чињенице да би сада за то било касно, јер протоколи највиших црквених великодостојника налажу да се њихове посете уговарају и по неколико година унапред.
Танјуг, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026