Прилози

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас, поводом 13. годишњице Бриселског споразума, да је су тај период обележиле "лажи" и оценио да Приштина неће формирати Заједницу српских општина (ЗСО) коју предвиђа тај споразум.

У интервјуу за 'Косово онлајн', како је пренео тај портал, Вучић је рекао да је и у време потписивања споразума, као и данас, био загледан у будућност, желео добре односе са Албанцима и веровао да њихов једини циљ "није само да протерају Србе, већ да желе мир и стабилност". Додао је да се преварио, наводећи да то "нису желели ни они, а још мање они који су Београд приморавали на све".

Вучић је казао и да га је „срамота“ што шест од десет тачака Бриселског споразума које се односе на оснивање ЗСО, није испуњено, додајући да сматра срамота није његова, "већ оних који су то гарантовали - Европску унију", уз констатацију да је прошло 13 година лажи.

- Одржали смо, нећете веровати, 245 састанака у процесу дијалога, 38 на највишем нивоу, Бог зна колико укупно дана и ноћи, Бог зна колико мултилатералних састанака на маргинама Европске политичке заједнице и многих других организација и институција. И увек је постојала само једна жеља - како и на који начин Србе утерати у то да прихвате независност Косова - казао је Вучић.

Оценио је да су то све "игре и игрице", а да је циљ само један - да Србија и "де јуре", а на крају и "де факто" призна независност Косова.

Додао је да је уверен да Приштина неће основати ЗСО, тврдећи да очекује да га сада неки "полупријатељи" позивају на заједничке састанке са предлогом да то не буде ЗСО, већ нешто слично, и поново у косовском систему.

- То им је следећа идеја. Суштина је у томе да су они исцрпели свој бунар и резервоар лажи и то не пролази више нигде. Једино како могу сада да разговарају је - "морате то да урадите, ако не, санкције ће бити такве" - рекао је Вучић. Поручио је да без обзира на притиске, Србија неће прихватити и признати косовску независност и да „нема те Владе која то може да учини у будућности“.

У страсној недељи, која ове године повезује оба Васкрса, ваља разумети поруку и поуку о жртви, славити повратак у живот и поносити се због неумрле вере у могуће. Истовремено немамо право да заборавимо доброту, љубав и обавезу разумевања за различите од нас.

Васкрс - дан када је „мит постао чињеница“. Без обзира да ли смо религиозни или не, такав празник је тренутак да себи поставимо нека питања. Чему и коме желимо да служимо? За који живот треба да се родимо? Шта данас значи бити исправан човек? Зашто храбра одлука тражи моралну снагу? Шта је у нама спремно за жртву, а шта тражи да се огласи и усправи? Који је олтар честит?

Васкрс нуди пролеће да изоштримо дух, у празновању будемо буднији према лицемерима и отворенији за личну обнову. Васкрс је покретни датум онога што је Мирча Елијаде назвао Митом о вечном повратку. Кроз ритуал, музику, причу, молитву излазимо из онога што је он назвао „профаним временом у свето“. На почетку, Христ. Пример. Вечни повратак.

Громадна сага о прашњавом (копиле и јад из забрањене песме) исцелитељу из Назарета, партибрејкеру учтивог друштва. Он вређа и благосиља у пођеднакој мери. Његова легенда је чудесна: рођен као бегунац, убијен као одметник а имао дрскост да се врати на овај свет. Шта год да су његови савременици радили, он чини нешто запаљиво и другачије. Чак се ни јеванђеља не могу сасвим сложити око тачног начина његовог васкрсења. Само да се догодило.

Наравно, Христ се није први вратио из мртвих. Сумерска богиња Инана се усудила да оде у Поџемље, убила ју је сестра Ерешкигал а васкрсао бог Енки. Египатског бога Озириса је убио његов брат Сет, а реконструисала га је његова жена Изида. Дионис је растрган на комаде и поново састављен. У ствари, то је нека врста златног стандарда за митове широм света.

Међутим, осим митова постоје приче о васкрсењу ван канона.

Главни циљ здравственог система је лечење и ублажавање бола, ипак, понекад начин на који медицинско особље комуницира са пацијентима може изазвати више шок него осећај сигурности.

Један од таквих примера десио се у Канади, када је 84-годишњој Миријам Ланчестер из Ванкувера понуђена еутаназија, иако је имала потпуно излечиву повреду!

Наиме, у априлу 2025. године, Миријам се пробудила са јаким боловима у леђима и хитно је пребачена у Vancouver General Hospital.

"То је била прва ствар коју ми је понудила"

"Прва особа коју се сећам да је дошла да разговара са мном била је млада докторка. И ту прича почиње" присетила се Ланкастер у интервјуу за EWTN News Nightly.

"Прва ствар коју ми је рекла била је: 'Желела бих да вам понудим МАID'".

У Канади, МАID је законски регулисана процедура која омогућава лекару или медицинској сестри да пацијенту преда или директно примени лек који изазива смрт.

"Била сам затечена"

Ланчестер је одмах одбила понуду.

"Не, хвала" рекла је.

"Била сам затечена и имала сам толико ствари на уму. Јуче сам се осећала добро, а јутрос сам ођедном у страшним боловима. Морам да знам шта изазива бол. Хајде да сада не причамо о смрти, молим", присећа се она.

И њен супруг добио исту понуду

Додала је да је њен муж три године раније такође имао понуду за МАID, али ју је одбио.

"Као практикантни католици, нема шансе да ћемо предузети мере да окончамо живот. То је у рукама Господа. Тако да је мој муж одбио МАID, а неколико година касније, ту сам ја у истој болници, и дала сам исти одговор", рекла је.

Просечна зарада у Србији у јануару је премашила 1.000 евра, али већина запослених нема приходе који покривају просечну потрошачку корпу. Са друге стране, мањина гомила богатство, па је јаз између богатих и сиромашних у земљи све већи. 

"Десет одсто најбогатијих у Србији поседује више од половине укупне имовине - 58 одсто", каже за Н1 Сарита Брадаш из Центра за достојанствен рад, наводећи последње доступне податке из Светске базе неједнакости.

У јануару је просечна зарада износила 118.429 динара, али је готово седам од 10 запослених имало примања мања до тог износа, а половина и испод 92.671 динар, што је медијална зарада за тај месец, показују последњи доступни подаци Републичког завода за статистику. У исто време просечна потрошачка корпа износила је 106.194 динара, а више од 60 одсто запослених у јануару није имало примања која покривају овај износ. Уз то, подаци Републичког завода за статистику показују да је сваки пети становник Србије у ризику од сиромаштва. 

И док са једне стране, велика већина запослених у Србији прима зараде које не покривају ни просечну потрошачку корпу, мали део богатих гомила своје богатство, чиме наша земља не одступа од светских трендова.

Да је расподела богатства у нашој земљи веома неравномерна, показује податак да око 10 одсто најбогатијих у Србији поседује скоро 60 одсто богатства док половина становништва поседује мање од пет одсто.

Сарита Брадаш објашњава да величину јаза између богатих и сиромашних у Србији најбоље одсликава податак Светске базе неједнакости који говори о великим разликама у приходима.

"Светска база неједнакости за 2024. годину даје податке о приходима, односно о уделу у приходима према којима 10 одсто најбогатијих има 40 одсто укупних прихода (пре опорезивања), док 50 одсто запослених са најнижим приходима имају 17 одсто, а један одсто оних са највишим приходима учествује са укупним приходима са 16 одсто. Дакле, приходи један посто најбогатијих у Србији једнаки су по учешћу 50 одсто становника са најмањим примањима."

Глобални блок против Трампа: 

40 земаља креће у спас економије

Средње силе које је канадски Марк Карни окупио на Светском економском форуму суочиће се ове недеље са тестом против "пуцања" у глобалној трговини које је отворио амерички председник Доналд Трамп.

Готово 40 земаља у трговинским блоковима ЕУ и индо-пацифичког CPTPP-а настоји да спасе Светску трговинску организацију (World Trade Organization) на кључном састанку у афричкој држави Камерун.

Пре шест година, Трамп је ослабио суд за решавање спорова ове глобалне трговинске организације. Његова администрација сада врши притисак на чланице да промене основне принципе SТО како би заузеле оштрији став према Кини, док царине Беле куће отворено крше правила и наносе штету глобалној трговини.

Поред осталих спорова, SТО, која функционише по принципу консензуса, суочава се са неслагањима међу својих 166 чланица око тога да ли електронску трговину и дигиталну размену - укључујући софтвер, цлоуд услуге, као и стриминг музике и филмова - треба трајно ослободити царина.

Припрема плана за спашавање SТО

На маргинама четвородневног састанка у главном граду Камеруна, Јаундеу, ЕУ и 12-члани блок CPTPP, који заједно чине скоро трећину глобалне економије, у петак ће осмислити план за одржавање SТО на правом путу.

Или, ако се организација не може спасити, "изградити нови поредак", како је Карни позвао у свом обраћању на Светском економском форуму.

„Мислим да је Канада унела додатну енергију у ову дискусију после говора Марка Карнија“, рекао је британски министар трговине Крис Брајант за 'Politico', уочи 14. министарске конференције SТО (МC14), где има улогу фацилитатора и води мултилатералне преговоре о реформама.

У ноћи између суботе и недеље, тачно у 2 сата после поноћи, казаљке се померају на 3 сата. У том тренутку један сат вашег викенда једноставно нестаје.

Ако се питате у ком смеру се помера сат, правило је једноставно: у пролеће казаљке увек иду унапред. Другим речима, симболично улазимо у лето и дуже дане. Већина паметних телефона и сатова аутоматски ће се прилагодити новом времену.

Зашто нам та промена толико тешко пада

Можда делује чудно да само један сат прави толики проблем, али наше тело није програмирано за нагле временске промене. У основи свега је циркадијални ритам, унутрашњи биолошки сат који регулише када смо будни, када нам се спава и како функционишу бројни процеси у организму.

Научници ову појаву називају друштвени џет-лег. То значи да се наш унутрашњи сат одједном нађе у раскораку са стварним временом. Због тога многи људи понедељак после померања сата дочекају уморнији него обично, са осећајем поспаности, мањком концентрације и промењеним расположењем.

Зашто уопште померамо сат

Идеја о померању сата потиче још из времена Првог светског рата. Немачка је међу првима увела летње рачунање времена како би се уштедела енергија и смањила потрошња угља.

Данас, међутим, многи сматрају да померање сата доноси више непријатности него користи, јер у савременом свету енергетске уштеде нису велике, док се људи све чешће жале на поремећај сна и дневне рутине.

Како лакше пребродити промену времена

Ипак, постоји неколико једноставних трикова који могу помоћи да се организам лакше прилагоди новом ритму.

Постепено померите одлазак на спавање

Немојте чекати суботу увече. Већ у четвртак и петак покушајте да легнете петнаестак или двадесет минута раније него обично. Тако ће тело лакше прихватити промену.

Срби никада нису чинили злочине

Потпредседник Скупштине Војводине Немања Завишић каже да се „апсолутно није покајао“ због своје раније изјаве да „можда нису све усташе Хрвати, али да су сви Хрвати усташе“.

Коментаришући то што је 'Странка слободе и правде 'поднела кривичну пријаву против њега због сумње на изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивост том изјавом, Завишић је за Радио-телевизију Војводине рекао да му је драго што је пријаву поднели та странка, а подржала и Лига социјалдемократа Војводине, наводећи да му је то „потврда и сатисфакција да је на правој политичкој страни“.

„Да ли је закон прекршен, да ли сам тиме учинио неко кривично дело, о томе ће одличити суд. Ја верујем институцијама ове државе и прихватићу сваку одлуку суда коју донесе“, казао је Завишић у емисији „Прави угао“.

Не позива на насиље, „па ни према Хрватима“

Одбацио је наводе да је та изјава имала за циљ да позове над било какво насиље, наводећи да не подржава било какав вид насиља, „па и према Хрватима“.

„Јавно се ограђујем од било каквог насиља до којег евентуално дође, али сам сигуран да неће доћи зато што Срби никада нису били злочиначки народ. Срби никада нису чинили злочине. Ми смо увек водили одбрамбене ратове, ослободилачке битке. Ми смо исте те Хрвате ослобађали и у Првом и у Другом светском рату, правили заједничке државе. Ми никада никога нисмо прогањали, протеривали, убијали и геноцидирали, нама је то увек рађено“, оценио је Завишић.

Његов статус на 'Фејсбуку' о Хрватима, како је рекао, написан је као реакција на то што је хрватски певач Тони Цетински отказао концерт у Новом Саду, бранећи ту своју одлуку тиме да је СПЕНС 90-их година био логор за Хрвате.

„То је апсолутна неистина (…) Тај СПЕНС је баш било супротно од онога што је тврдио Цетински, био је прихватни центар за српске избеглице које су побегле од усташког ножа и усташке пушке 1995. године“, рекао је Завишић.

Наш проблем је што власт хоће само послушнике, а не критичко мишљење, дијалог и аргументе. Живимо у друштву у коме они што „кажу оно што сви виде“ нису добродошли. А такве личности су за заједницу корисније од организованих гомила које изговарају речи које не носе никакав ризик, сумњу и различитост.

Недавно је објављено заједничко истраживање 'Истиномера' и 'Црте' о пропагандној архитектури власти у Србији и о томе ко је тачно који глас у Вођином збору комуникационе пирамиде. У мунтању свесрпске јавности уредно наступа увежбан хор гласноговорника, идеолошких кербера, неморалних судија, оперативаца разних врста и осуђених злочинаца, све у циљу да се обесхрабре мислећи људи свесни литице до које смо изгурани. Кад се врховном размазивачу, кандидату за свеца, који је одавно заборавио да је свака слепа послушност ауторитету највећи непријатељ истине, и спаситељу опште праксе учини да расте број грађана отпорних на слуђивање,  онда се прелази на стратегију голе репресије, подмићивања, застрашивања и све већих лажи.

Стална рециклажа тлапњи о унутрашњим непријатељима (опозиција, студенти, критичари, НВО); насилним протестима побуњеног друштва; нужди да се „српски народ мора ујединити јер смо угрожени“; спољном непријатељу (усташе, куртијевци, шолаковци) што руши Србију; о скршеној „обојеној револуцији“ и библијској честитости угроженог Председника и његове породице; промовисање „златног доба“, служе као мотивација за помахнитало деловање маскираних битанги, и жандармерије.

Тегоба са овом влашћу је што би она радије да буде уништена самодивљењем него спасена смисленим примедбама и демократским дијалогом. Зато годинама не разуме да је „критичко мишљењеаналитичка вештина вишег реда која омогућава објективну процену информација, аргумената и доказа ради доношења утемељених одлука и решавања проблема“. То значи рационално и доследно размишљање засновано на доказима, а не на емоцијама.

На Балкану

Простор Балкана постаје једно од најузбудљивијих и најбрже растућих туристичких тржишта у Европи. Простирући се кроз југоисточну Европу и обухватајући разноврсне пејзаже, културе и историју, Балкан нуди јединствену комбинацију планина, река, обале, историјских градова и традиционалних села. Земље које чине овај предео - Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, Северна Македонија и Албанија - привлаче све већи број међународних туриста који траже аутентична искуства и просторе који су другачији од типичних европских дестинација. Пошто многе области још увек развијају своју туристичку инфраструктуру, регион нуди бројне прилике за предузетнике који желе да улажу у креативне и профитабилне туристичке идеје, а ако и ви тражите занимљиве идеје за туристичке авантуре на Балкану, ево неколико корисних предлога.

Културни и историјски туризам

Балкан је простор који је богат историјским и културним знаменитостима, што културни туризам чини веома профитабилном идејом. Градови као што су Дубровник, Мостар и Београд привлаче посетиоце који су заинтересовани за средњовековну архитектуру, наслеђе османског доба и живописну урбану културу. Историјски споменици као што су Стари мост или Диоклецијанова палата, представљају велике туристичке атракције.

Предузетници могу да искористе ово интересовање и организују пешачке тура са водичем, радионице о локалној историји или интерактивна туристичка искуства која оживљавају прошлост региона. Културни туризам такође подстиче сарадњу са музејима, локалним уметницима и занатлијама. Данашњи туристи све чешће траже аутентичне културне доживљаје, што отвара простор за активности попут часова кувања, фолклорних вечери или историјских предавања.

Авантуристички туризам и активности на отвореном

Један од најпрофитабилнијих сегмената туризма на Балкану јесте авантуристички туризам. Драматични пејзажи региона пружају идеалне услове за активности попут рафтинга, планинарења и вожње планинског бицикла. Кањон реке Таре, на пример, један је од најдубљих кањона у Европи и сваке године привлачи хиљаде посетилаца који желе да искусе рафтинг на брзим водама. 

Канађани наводе широк спектар циљева за пензионисање, зависно од локације, а подаци нове анкете нуде идеју о томе колико новца, верују да требају уштедети како би се пензионисали.

Према годишњем истраживању о пензионисању које проводи Банка Монтреала, или БМО, Канађани процењују да им је у просеку потребно 1,7 милиона долара за лагодну пензију - што је знатно више у односу на око 1,54 милиона долара прошле године. Међутим, перципирани циљ се увелико разликује од регије до регије.

Британска Колумбија је на врху листе, где становници кажу да им је потребно око 2,2 милиона долара за пензију - што је највећа процена у земљи. Онтарио следи са отприлике 1,9 милиона долара, док становници Алберте постављају свој циљ за пензију на око 1,66 милиона долара.

Насупрот томе, Канађани у преријским провинцијама као Saskatchewana и Manitobe извештавају да им је потребно око 1,28 милиона долара, док становници Quebeca процењују да ће им требати око 1,24 милиона долара. Атлантска Канада има најнижи перципирани праг за пензионисање, отприлике 928.000 долара - мање од половине онога што људи у Британској Колумбији верују да им је потребно.

Истраживање сугерише да су ове регионалне разлике углавном повезане са варијацијама у трошковима становања и укупним трошковима живота, што може да утиче на то колико људи сматрају да морају да уштеде како би одржали свој начин живота пошто напусте радно доба.

Упркос постављању виших циљева за пензију, многи Канађани су и даље несигурни да ли ће их остварити. Више од једне трећине испитаника (36 посто) каже да је мало вероватно да ће остварити своје циљеве штедње, што је раст у односу на 29 посто годину раније.

Понашање у погледу штедње такође се увелико разликује. Док финансијски планери често препоручују издвајање око 10 посто прихода за пензију, истраживање је показало да 28 посто Канађана штеди мање од пет посто, а додатних 38 посто штеди између пет и десет посто.