Прилози

...са антикомунистима 1945.

У завршној фази Другог светског рата у Југославији, извршен је обрачун са антикомунистичким формацијама (и бројним цивилима) којe су се пред надирућим партизанима од јесени 1944. окупљале у Словенији и Аустрији. Главну улогу у ликвидацији ових људи одиграли су органи ОЗНЕ (Одељење за заштиту народа). Приликом спровођења масовних злочина и репресалија над пораженим снагама, ОЗНА се није руководила ирационалним осећањем мржње и освете, колико рационалном тежњом уклањања свих могућих противника у освајању власти. Непријатеље или претпостављене непријатеље једноставно је требало уклонити. Одмазда, као мотив, постојала је и на нижим нивоима власти. Извештавајући, на пример, о разлозима ликвидације домобранских официра и војника који су се одазвали амнестији коју је Тито прокламовао још 1944. године, ОЗНА, при 4. корпусу НОВЈ-а, 15. јануара 1945. наредила је да „без много скрупула треба ликвидирати све оне за које знамо да су нам непријатељи и који ће сутра бити против нас”.

Масовне ликвидације поражених снага карактеристичне су за многе земље на крају Другог светског рата. Историчари који се тиме баве истичу како ономе коме припада ратна слава припада и стид због нехуманих и нечовечних дела која су починили над незаштићеним људима, вођени, наводно, „вишим циљевима”. У југословенском случају, у питању је била смишљена и добро организована политика уништења „класног непријатеља”, „издајника народа”, односно, сузбијања било какве идеје о неком отпору „новом поретку” у Југославији. 
Да су југословенске власти врло добро знале шта раде, показује тек неколико сачуваних докумената. Посредно знамо да је Александар Ранковић већ 18. маја 1945. донео наредбу о потреби одстрањивања и разарања гробова немачких и других окупаторских војника „и њихових сарадника” како би се избрисао сваки траг о њима. 

Када станем испред плоче где су написане речи Светог кнеза Лазара, запитам се - да се данас пробуди, да ли би поново био спреман да дам свој живот у бици на Косову пољу, као што је то урадио 1389? Да ли смо ми достојни њихове жртве, каже у интервјуу за Спутњик славни одбојкаш Владимир Грбић.

Један од најбољих одбојкаша са ових простора свих времена открио је за Спутњик како се игра одбојка са трибина против Руса на Олимпијади, у каквом му је сећању остала сезона коју је провео у клубу Динамо у Москви, али и због чега је у Јапану 1998. на Светском првенству после поведе над репрезентацијом Америке у камеру изговорио "кога ће ови да бомбардују".

- Морам да се вратим две године раније. Кад смо освојили бронзану медаљу у Америци, вратили смо се назад и дочекало нас је пола милиона људи на Тргу републике. Док смо се пробијали кроз масу ка бини, зауставила ме је једна бака са осамдесет и кусур година и рекла ми је:

"Сине, хвала ти на свему, сад могу да умрем". Ја сам у том тренутку у ствари поносан. Тада сам схватио колико наше играње за репрезентацију значи народу, колико су убијени у појам и колико сваки успех да се осете поносни, важни, јесте у ствари нешто што њима даје енергију и живот. Ја сам свестан у том тренутку колико је та порука њима била важна да се осете јаки. Моја шала, као моја шала постала је нешто што су људи понављали данима, нешто што се вртило на Си-Ен-Ен-у, наравно са преводом, и нешто што се касније обистинило - објашњава члан одбојкашке Куће славних.

У мају 1992. године, у два мучка напада муслиманских војних и паравојних снага на припаднике ЈНА, који су део били тада још јединствених оружаних снага Југославије, убијено је стотинак војника и много више њих је рањено. Први од ова два злочина извршен је 3. и 4. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву, а други једанаест дана касније на Брчанској Малти у Тузли. У оба случаја, изрежирани напади на колоне ЈНА, које су се мирно и по договору повлачиле из два града у БиХ, извршени су из заседе, а завршени су стравичним крвопролићем. У Добровољачкој је убијено 42 војника, а на Брчанској Малти њих 59. Рањених је било на десетине.

Иако је од страдања припадника ЈНА, међу којима је било највише младића, прошло пуних 27 година, за злочине почињене над њима, премда о томе постоји гомила доказа, још увек није нико одговарао. Истраге у оба случаја обуставили су страни тужиоци у случају „Тузланска колона” још 2009, а за Добровољачку три године касније. У фебруару прошле године Уставни суд БиХ прихватио је апелације породица жртава  злочина у Добровољачкој и наредио Тужилаштву БиХ да „у року од три месеца одлучи о приговорима на обустављање истраге”, на шта та правосудна институција и даље ћути.

Поводом обележавања 27. годишњице напада на војнике ЈНА у Тузли, организованом јуче у Бијељини, председник Народне скупштине Републике Српске (РС) Недељко Чубриловић поручио је да РС, њене институције и органи „никада неће одустати” од утврђивања истине о нападима на невине војнике ЈНА у Тузли и Сарајеву, као ни од процесуирања одговорних за ратне злочине почињене над српским народом у БиХ.

„Жалосно је то да ни 27 година после овог злочина никоме још није пресуђено, као што је случај и са нападом на колону ЈНА у повлачењу у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је на Сабору Српске православне цркве (СПЦ) "изнео све своје бриге" које је патријарх Иринеј, како је рекао, добро разумео.

"Патријарх је одлично разумео као што ја разумем његову бригу и његове муке, да неко мора да доноси и не лаке, рекао бих, тешке овоземаљске одлуке....Један владика је рекао - шта год да урадиш, бићеш крив", рекао је Вучић након што је присуствовао седници Сабора СПЦ у Патријаршији у Београду. Како је рекао, "наше је да наставимо да се боримо, да извучемо максимум, да не пристајемо на уцене и да не дајемо оно што нити је наше право, нити можемо да га дамо било коме".

"Црква има право на своје ставове, иако они некада нису исти као наши, важно је да их чујемо, јер је Црква помагала наш народ свуда где је он био угрожен, па и на Косову и Метохији", рекао је Вучић и додао да је састанак трајао више од два и по сата.

Сабор га је, каже, обавестио о својим бригама и о различитим ставовима о појединим питањима.

"И то је једино што могу да кажем", изјавио је председник Србије, додајући да је патријарх Иринеј "показао велику одговорност".

Патријарх: Вучић се јуначки бори за Србију и Косово

Патријарх Иринеј изјавио је да "сви виде да се Вучић јуначки бори за државу, народ и Косово" и да је то његов и став Сабора.

"Молимо се Богу да му да снагу да улогу председника државе одигра на најкориснији начин", рекао је патијарх Иринеј. Говорећи о томе што су разговарали, поглавар СПЦ рекао је да су "највише времена посветили Косову". 
"Нећемо одустати од борбе за Косово", рекао је патријарх Иринеј наводећи да је неизвесно како ће се то питање решити. Поглавар СПЦ оценио је да "борба коју водимо за Косово зависи и од ситуације у свету" и од "оних који подржавају нас, али и од оних који подржавају другу страну".

Ћутите о једној истини

Никада ни за један злочин, ни за једно убиство, ни за једну смрт било кога и било где нисам био ни оптужен, ни суђен ни осуђен, рекао је генерал у пензији Владимир Лазаревић за портал intermagazin.rs, коментаришући што су поједини медији и стране дипломате "дочекали на нож" то што је на Дан победе предводио поворку нишког "Бемртног пука".

- Нека је на част тим људима који себе зову новинарима и редакцијама и медијима који су објавили као сензацију да је наводни ратни злочинац био на челу поворке нишког "Бесмртног пука" - рекао је Лазаревић за Политику. Он је истакао да је био хашки оптуженик, касније и хашки осуђеник, и да је првобитно осуђен на 15 година, а онда му је казна затвора смањена на 14 година због командне одговорности током збивања на Космету.

- Мени је на терет стављена одговорност што наводно нисам, како је образложено, спречио протеривање албанског становниства са Косова и Метохије. То је једина истина - рекао је Лазаревић.

Према његовим речима, још је занимљивије што су тенденциозне констатације медија који су антисрпски настројени, једва дочекали појединци из дипломатских представништава баш оних држава које су извршиле 1999. године агресију на Савезну Републику Југославију.

- Замислите која је то дрскост да такви дипломатски представници себи дозволе да кажу како је срамота што сам ја био на челу "Бесмртног пука". А и дан данас, после 20 година ћуте о јединој истини - да су баш њихове државе извршиле највећи злочин у 20. веку, злочин над цивилним становништвом нашег народа, пошто војнички никако нису могли да нас победе и савладају, а да за тај злочин никада и никоме нису пуне две деценије одговарале - рекао је Лазаревић.

intermagazin.rs

Вучић ће морати да бира између сопствене срамоте и опстанка на власти, а не би му била првина, и одласка. Тад ћемо сазнати и цену његове главе

Ако још неко није схватио да серија злослутних и добро циљаних порука српског председника Александра Вучића, од којих последња треба да га аболира од потенцијалног губитка Косова, има за циљ сваљивање одговорности на грађане и спасавање сопствене главе – тешко да му ико може помоћи да разуме ствари. Ова последња, у којој тврди да ће Косово у будућности добити независност и суверенитет на целој територији, али не зато што он хоће да га призна, већ зато што није прошло решење (разграничење) које је он нудио, посебно је безобзирна, јер је формацијски конципирана да грађане учини таоцима стратегије која подразумева пуку куповину времена до коначног тренутка истине. А Вучић је за подршку Запада обећао много - надајући се, а сва је прилика да ће та обећања испуњавати - страхујући. Отежавајућа околност за њега је то што та тактика има свој рок трајања, а у овом случају он је драматично скраћен.

И још рече председник да су му откинули главу, јер су нападали предлог о разграничењу са Албанцима, који нису чули, и упита се како су могли да нападају нешто што нису чули? Према сопственом признању, тај предлог изнео је у Бриселу октобра прошле године. Само што га није ни изнео ни разложио грађанима, опозицији или недајбоже парламенту Србије… Коме год да је може бити намеравао. А што се тиче главе, ако је већ метафорично откинута, не мора даље да брине.

Батерије у паметним телефонима данас су засигурно њихова највећа болна тачка.

Иако се за не тако блиску будућност најављују одређени револуционарни помаци, доминантна технологија данас је литијумска. Уз те се батерије, иначе, и даље вежу одређени митови. За разлику од никал-кадмијевих батерија из прошлости, није их потребно калибрирати, тестирати, празнити ни пунити до краја, али свеједно имају својих специфичности (да не спомињемо да су прилично запаљиве у одређеним условима).

Литијумске батерије имају и свој век трајања, који је негде између три и пет година, а већина произвођача телефона наводи да њихове батерије могу да издрже између 300 и 500 циклуса пуњења (један циклус је једно пуњење од 0 до 100 посто). То све је, међутим, на папиру, у пракси се чешће догађа да до деградације долази већ после две године, а нека истраживања показала су да батерије пропадају већ после 100 циклуса пуњења. После тога више неће моћи држати свој пуни капацитет, него ће пасти на 80-ак одсто.

Када пунити батерију?

Правило са литијумским батеријама је да би било идеално када би већину времена могле бити на око 50 одсто напуњености. Када падну испод 50 одсто, мало их допуните, али пробајте их не пунити сасвим до 100 одсто. Иако се неће догодити апсолутно ништа ако то радите - па ни ако то радите редовно - за што боље здравље батерије и дужи век трајања боље је не ићи сасвим до краја. Такође, пробајте да не пуштате батерију да падне испод 20 одсто. Често се поставља питање треба ли пустити батерију да падне на нулу пре него што се напуни - не треба. То правило вредило је за батерије на бази никла, које су имале такозвани “меморијски ефект”.

Странчарење и политику оставити по страни

У Доњој Градини код Козарске Дубице одржава се централна манифестација поводом обележавања Дана сећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Душан Ристић каже да је у дурштвима која показују емпатију недопустиво да се одржавају одвојене комеморације.

"Ако не можемо сви заједно да дођемо дотле да на том месту оставимо сваку политику, странчарење, осим људског саосећања, ако манипулишемо бројевима, карактером логора, то није било радни логор, то је био логор смрти, место за истребљење Срба, Јевреја и Рома али и хрватских антифашиста", каже Ристић.

На питање зашто је то тако, Ристић каже због тога што у нашим јавним дискурсима доминира политка, а не наука или људско осећање.

"Јасеновац је пример за то. Јесновац је парадигма страдања недужних. То је највеће стратиште страдања цивила у читавој историји овог поднебља".

Додаје да је у Хрватској присутна релативизација Јасеновца и да је тренутни државни врх много осетљивији на Блајбург него на оно што се дешавало у Јасеновцу.

"Ниједно друштво не може свој идентите темељити на злочину и не сме, као што Немачка не баштини период нацистичке Немачке као део своје државности, Италија не баштини део фашистичке Италије као део своје државности, то не би требало да чини ни савремена држава Хрватска".

Сматра и да је проблематичан став председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић да жели самостално оде у Јасеновац.

После изјаве министра одбране Александра Вулина да би Србија, цитирамо, "требало што пре да се разграничи са Шиптарима", председник Србије Александар Вучић каже да је његова идеја о разграничењу пропала као и да ће то скупо коштати Србију. Вучић поново није прецизирао, која је то конкретно његова идеја пропала.

Идеја разграничења дефинитивно је сахрањена, потврдио је и председник Србије Александар Вучић и рекао да се за независно Косово залажу и Ангела Меркел и Рада Трајковић.

"Ја се не залажем за независно Косово у њиховим границама, али су моје идеје пропале зато што је наш народ мислио другачије и највећи део света је мислио другачије и ја сам то разумео. То ће скупо коштати наш народ, не сада, али за једно 20, 30 година када се о томе буде размишљало. Од тога нема ништа, јер за то није био нико сем неколико храбрих и рационалних људи који су добро разумели српске интересе", изјавио је Вучић.

Н1: Која је то ваша идеја за који није био нико?

Вучић: "Па та идеја о којој говорим све време, о коначном успостављању компромисне границе између Срба и Албанаца".

Нисам успео да, каже Вучић, објасним људима да је од емоција важнија будућност и понавља да је претходна власт потписала да Србија никада не буде даље од Јариња и Брњака.

Н1: Ко је потписао тај документ о Јарињу и Брњаку?

Вучић каже: "Борко Стефановић".

Н1: Или Ивица Дачић?

Вучић: Не, не, Борко Стефановић 2011. године.

Непостојање државне језичке политике наноси озбиљну штету српским националним интересима, упозорава Одбор за стандардизацију српског језика

Крајње је време да се у Србији утврди језичка политика као значајан елеменат укупне националне и државне политике, истакнуто је на 21. пленарној седници Одбора за стандардизацију српског језика, одржаној крајем марта у САНУ. Одбор је, речено је, на својим научним конференцијама елаборирао проблематику из домена утврђивања и спровођења језичке политике, која се, међутим, утврђује и спроводи искључиво у сарадњи струке и државе. Непостојање државне језичке политике наноси озбиљну штету српским националним интересима; данас је већ озбиљно угрожен статус српског језика, а и положај ћирилице је недозвољено лош.

На седници је поднесен предлог Извештаја о раду Одбора за 2018. и предложен план рада за 2019. годину, а такође именовани су потпредседник и заменик секретара Одбора. Према речима Срете Танасића, председника Одбора, на седници је закључено да је потребно подржати и подстаћи рад комисија на изради започетих или планираних библиографија, што је наведено као значајан задатак у плану рада Одбора непосредно по његовом оснивању. Констатовано је да Одбор има добру сарадњу с Министарством културе и информисања Републике Србије и да се залаже за такву сарадњу и са другим министарствима и државним институцијама на пословима који се тичу српског језика.