Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 2 3 4 ... 249

Канадски копачи злата коначно се - после паузе од две године, ове јесени враћају у Јерисос, варош надомак Свете горе, на грчком полуострву Халкидики. Вишегодишњи протести мештана Јерисоса због бриге да ће топионице канадске фирме „Елдорадо”, смештене у близини туристичких места, обрадом руде с високим процентом арсеника обилно загађивати воду - зауставили су 2017. изградњу рудника Скурјес. Ове седмице нова влада у Атини издала је „Елдораду” све потребне дозволе за експлоатацију злата на Халкидикију, којег тамо, изгледа, има у изобиљу. Рудник злата Скурјес недри око 3,7 милиона златних унци (31,1 грам) и велике резерве бакра, пренео је атински „Катимерини”.

Најновија златна грозница на северу Грчке, из угла светског тржишта жутог метала - нимало није случајна.

Пред крај августа унца злата достигла је на глобалном тржишту највишу цену у последњих шест година (1.566,2 долара), и то након серије твитова америчког председника Доналда Трампа.

„Наша земља је годинама глупаво губила билионе долара због Кине. Искрено, не треба нам Кина. Бићу оштрији према Пекингу ако трговачки рат наставе и током мог другог мандата”, поручио је шеф Беле куће уочи свог недавног пута на самит Г-7 у Бијарицу.

На ову поруку лидера највеће светске економије руководству друге највеће светске економије, инвеститорима се смрачило пред очима. Трговински рат Америке и Кине још неколико година? И то још „оштрији” од текућег, који последицама већ снижава глобални привредни раст, дели свет и прекида ланце индустријског снабдевања, ограничавајући проток капитала и кретање милиона људи?

Наставак...

Музичка звезда Џастин Бибер, који је са свега 13 година постао светски познат, објавио је емотивну причу о лошим навикама, грозним одлукама, употреби наркотика, злостављању девојака.

„Тешко је ујутру устајати из кревета са исправним ставом, када вас стално преплављују и прогањају прошлост, посао, одговорности, емоције, породица, финансије, везе... То уме да изгледа као невоља до невоље. Онда почињете да предвиђате још један лош дан кроз очи пуне страха. Креће циклус разочарања за разочарањем“, тако почиње објава на налогу на Инстаграму познате поп-звезде.

Млади музичар наводи да је као јако млад постао звезда и да тек сада може да, као одрасла особа, схвати због чега је доносио погрешне одлуке. 

„У једном тренутку долазите до тачке када вам се једноставно више не живи. Ако се и ви некада осећате као да ништа не можете да промените, потпуно вас разумем. Ја не могу да променим свој ум. Срећан сам што су око мене људи који ме храбре да наставим. Познато је да имам пуно новца, скупу гардеробу, да сам успешан и награђиван, али и даље, осећао сам се неиспуњено", написао је Бибер.

У наставку исповести, музичар објашњава колики терет са собом носи слава када су у питању деца.

„Да ли сте пратили како деца која рано постану звезде заврше свој живот? Пуно је притисака и одговорности стављено на њихова плећа, а они још нису довољно зрели да се са свим тим носе.

Када томе додате статус звезде, дешава се нешто што је тешко објашњиво. Не потичем из стабилне породице. Моји родитељи су били разведени, добили су ме као јако млади и сиромашни. Када је мој таленат изронио, и када сам постао познат свет ми се окренуо наглавачке, Из малог града отишао сам са 13 година, и одједном постао познат, милиони људи су ме волели и пратили мој рад", искрен је певач.

Наставак...

...која рехабилитује четништво

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић се први пут огласила поводом напада код Книна, када је Србе који су гледали утакмицу Црвене звезде напала група маскираних људи.

Колинда Грабар Китаровић је у интервјуу за ХРТ рекла да "насиље увек и свуда осуђује, али да се сваки инцидент који се догоди између хрватских грађана разних националности не може квалификовати 'а приори' као етнички инцидент, односно етнички мотивисано насиље". Сматра да је "врло неодговорно" када политичари коментаришу и етикетирају инциденте код Книна занемарујући стварне чињенице које су утврђене званичном истрагом.

"То је врло опасно јер то изазива нову спиралу насиља, нетолеранције и изгреда и такву врсту политичке неодговорности нећу допустити", нагласила је хрватска председница.

На питање како коментарише изјаве које долазе са српске стране о догађајима у Книну, Грабар Китаровићева је одговорила да "Хрватској неће делити лекције држава која се није суочила са властитом историјом".

"Држава која не само да није признала великосрпску агресију, злочине и геноцид који су почињени у њено име, држава која још и дан-данас скрива податке о несталим хрватским бранитељима и цивилима, што је за мене пресудно питање међудржавних односа. Свакако Хрватској неће држати лекције државе која је рехабилитирала четништво и србијански фашистички режим из Другог светског рата", изјавила је Грабар-Китаровић.

Додала је да Хрватска жели стабилне односе са Србијом и да је то пре свега у интересу српских и хрватских мањина, али да неће, каже, наседати на провокације.

Наставак...

... стотинe милиона људи мораће да се сели

Према предвиђањима Агенције Уједињених нација за миграције, због последица суша, поплава, пожара и глади повезаних с климатским променама, до 2050. године ће највероватније око 200 милиона људи бити присиљено да напусти своје домове, пише часописа „Сајeнс”.

Група међународних научника који се залажу за заштиту животне средине, сматра да је једини начин којим се може избећи масовни егзодус да се на време почне планирање неизбежног „повлачења” из приобалних градова.

„Суочени са глобалним загревањем, порастом нивоа мора и климатским екстремима који показују тенденцију јачања, више ни не постављамо питање да ли ће неке заједнице морати да се повуку из приобаља да би се спасиле и избегле материјалну штету, већ зашто, где, када и како ће се доћи до повлачења”, написали су аутори рада објављеног на порталу Лајв сајнс. Они додају да би људи већ сад требало да почну да се повлаче из приобалних подручја и верују да би то могло да буде прилика за ревитализацију заједница и прерасподелу богатства на одрживији начин.

То би могла бити и прилика да се субвенционирају нове школе, болнице и да се осигура повољнији смештај у сигурнијим регионима у унутрашњости, уместо предузимања закаснелих корака у ризичним подручјима, попут изградње скупих заштитних зидова близу мора да би се заштитиле заједнице чије су градове и раније опустошиле снажне олује, сматрају научници.

„На Гренланду већ има довољно леда који би ниво мора могао да повећа за 7,6 метара, што би могло бити разарајуће за приобална подручја широм планете. Већ би требало да почнемо да се повлачимо из приобалних подручја, јер ћемо се суочити с толико изгубљених метара у идућем веку или два”, рекао је за Си-Ен-Ен океанограф НАСЕ Џош Вилис.

Наставак...

Председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта затражио је од ЕУ да уведе санкције Хрватској због, како наводи, систематског кршења права Срба и рехабилитације геноцидне НДХ и усташтва.

„О томе говоре бројне чињенице. Хрватска власт организује две велике проусташке манифестације – прославу Олује у којој се слави протеривање преко 250.000 Срба и комеморацију убијеним усташама у Блајбургу”, каже Линта у изјави за јавност.

ЕУ, сматра Линта, поред увођења санкција Хрватској, треба да захтева да Загреб почне процес суочавања са геноцидном, злочиначком и усташком прошлошћу што значи и да хрватска власт донесе одлуку о престанку прославе Олује као и укине покровитељство Хрватског сабора над срамном комеморацијом убијеним усташама у Блајбургу.

Линта наводи да би ЕУ морала да тражи од Загреба да укине проусташку Декларацију о Домовинском рату којом се Србија и Срби називају агресорима, да донесе одлуку о уклањању и уништавању споменика и других обележја усташама, терористима и ратним злочинцима.

Такође, сматра да је битно доношење одлуке о уклањању десетина хиљада усташких и нацистичких графита и порука мржње.

Линта каже да је битно и да се захтева да се прекине финансирање концерата Томпсона, а представницима централне и локалне власти забрани присуствовао на тим концертима.

Према његовим речима, ЕУ би морала да забрани све друге проусташке скупове чији је циљ величање усташтва, НДХ и ревизија историје да забрани проусташке портале и емисије на телевизијама.

Наставак...

Угледни хрватски адвокат Анто Нобило оценио је да су физички напади на представнике српске мањине у Хрватској последица „пузајуће фашизације друштва”.

„Ја то видим као логичну последицу кокетирања политичара са НДХ и релативизирања усташких злочина. Дакле, једноставно треба уочити ту везу и уочити да су политичари одговорни за ово што се десило. Јер увек вам је тако. Политичари покушавају на некој академској разини пласирати одређене идеје, а увек се нађу они који те идеје преточе у злочин”, рекао је Нобило у разговору за „Радио Cарајево”.

Политичари, додаје, морају да схвате да су они одговорни за оно што се десило.

Сматра и да је није случајно да се сада учестало дешавају напади на Србе, јер је то производ атмосфере у друштву.

„Ако легализујете, у неком облику, у јавном простору, поздрав 'За дом спремни', онда морате бити „спремни” да уз 'За дом спремни' добијете оно све што иде уз тај поклич. А то је напад на националне мањине, покушаји терања националних мањина, стављање Срба у статус грађана другог реда, рекао је Нобило.

Каже да није могуће рехабилитовати усташтво а да не добијете све што иде уз усташтво и додаје да је ово „логична последица свега тога”.

Када, како објашњава, неки маргиналци, који парадирају у униформама, вичу „За дом спремни” на прослави Олује, полиција не подноси прекршајне пријаве.

„Онда онај певач Томпсон, виче 'За дом', а публика одговара - спремни. Полиција ни тада не подноси пријаве. Када на фудбалским стадионима, где је присутна и председница државе публика скандира 'убиј, убиј Србина', полиција ни тада не реагује. Онда је очито да је то погодно тло за развијања свакаквих екстремизама. Поготово сада када смо ми у предкампањи за председничке изборе”, рекао је он.

Наставак...

Уз драму „Краљ Петар Први” Петра Ристовског и трагикомедију „Делиријум тременс” Горана Марковића, у последњих неколико сати до истека рока на конкурсу Академије филмске уметности и науке (АФУН) за српског кандидата за америчког Оскара, синоћ до 24 часа, пријављена су још три филма.

Како је Танјугу рекао генерални секретар АФУН-а Мирко Беоковић, то су документарац „Случај Макавејев или процес у биоскопској сали” Горана Радовановића, филм „Режи” Косте Ђорђевића и награђивано остварење Огњена Главонића „Терет”.

Сви филмови, према речима Беоковића, испуњавају формалне услове да буду прихваћени, што значи да већинско учешће у ауторској и глумачкој екипи имају људи са српским држављанством или пребивалиштем у Србији.„Коначну одлуку о нашем кандидату за награду Оскар донеће половином септембра специјална комисија АФУН-а која броји 24 члана. То су нова правила Америчке академије за филм и науку”, казао је Беоковић.

Историјски спектакл „Краљ Петар Први” Петра Ристовског говори о неким од најтежих тренутака у модерној српској историји, с почетка Првог светског рата.

Насловну улогу игра Лазар Ристовски, а ту су још и Радован Вујовић, Милан Колак, Даница Ристовски...

Филм Горана Марковића „Делиријум тременс” је прича о славном глумцу који помоћу алкохола покушава да издржи огроман притисак живота и рада.

Главног јунака игра Тихомир Станић, а ту су још и Горица Поповић, Анита Манчић, Драган Петровић...

Филм „Случај Макавејев или процес у бископској сали” истражује позицију уметника у социјалистичкој Југославији и усредсређује се на политичку и друштвену климу у којој је са јавних говорница и под покровитељством Комунистичке партије осуђиван филм „Мистерије организма”.

Наставак...

Најновије рангирање на Шангајској листи, објављено јуче у подне, показало је да је Универзитет у Београду (УБ) пао за око сто места на скали поређења хиљаду универзитетских установа у свету. Док је најстарији универзитет у Србији прошле године заузео 302. место, сада је позициониран између 401. и 500. места на престижној листи коју још од 2003. године прави шангајски Универзитет Ђао Тонг. На овај пласман највише утичу научни радови универзитетских професора и осталих запослених, што наводи на закључак да је овогодишњи резултат, бар делом, узрокован падом у броју, квалитету и цитираности тих радова.

Како је истакнуто на сајту Универзитета у Београду, померили су се наниже „у односу на стабилно заузимање око 300. места у претходне три године”.

- До тога је дошло првенствено због чињенице да поједине земље, нарочито оне у Источној Азији, све више улажу значајна средства у оснаживање и позиционирање својих универзитета.

Иако је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој, јер обухвата само два одсто светских универзитета. Критеријуми за рангирање су: алумни добитници Нобелове награде (и сродних дисциплинарних награда), наставници/истраживачи добитници Нобелове и сродних награда, број високоцитираних наставника/истраживача у оквиру одређене научне области. Такође, на позицију утичу и број научних радова објављених у часописима „Сајенс” и „Нејчер”, број научних радова објављених у часописима који се налазе и Индексу научних цитата и Индексу цитата друштвених наука, као и академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених - наводе представници УБ-а.

Они подсећају да је УБ у јуну потврдио своје место у рангирањима светских универзитета по научним областима, високо се позиционирајући у 25 научних области од укупно 54.

Наставак...

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да намеру ХДЗ-а Ливањског кантона да 13. септембра слави наводно ослобођење Дрвара, сматра неприхватљивом и потпуно непотребном провокацијом, која може само нарушити међунационалне односе у том кантону, али и на укупном простору БиХ.

„Важно је подсетити се да је у прошлом рату операцију етничког чишћења тог простора уз локалне јединице изводила регуларна војска Хрватске и да су удруженим снагама покушали да истерају Србе са вековних огњишта. Било би у најмању руку пристојно да преостали народ тог краја, а то су Срби вековима, коначно оставе на миру да живе тамо где су одувек живели”, рекао је Додик.

Говорећи о намери Владе Унско-санског кантона да изместе мигрантски центар у српско село Медено Поље, Додик је истакао да на то гледа као на довршетак етничког чишћења Срба са тих простора. Он је поручио да ће се свим политичким и правним средствима супротставити томе, те да у потпуности подржава најављене активности српске заједнице у четири општине у Федерације БиХ.

„Сматрам да и без најављених активности тамошње владе, они немају и нису имали основна права која на пример Република Српска гарантује Бошњацима или Хрватима. Поручујем им да ћу бити са њима тога дана тамо, с намером да покажемо да је недопустиво да се због нечије идеје или можда плана са тих простора данас исели народ који је ту одувек живео и доселе људи са стране, те да ћемо се томе супротставити”, рекао је Додик.

Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ позвао је све становнике Дрвара, Грахова, Гламоча и Петровца да 13. и 14. септембра обуставе саобраћај према Ливну и Бихаћу због покушаја ХДЗ-а Ливањског кантона да прославе такозвани дан окупације Дрвара и намере Владе Унско-санског кантона да изместе мигрантски центар у српско село Медено Поље.

Срнa, Танјуг

Већина младих у Србији није заинтересована за политику, њих 64 одсто планира да се исели из земље а чланство у ЕУ подржава 38 одсто испитаника, показују резултати данас представљеног Алтернативног извештаја о положају и потребама младих за 2019. годину.

Наводећи да је проценат младих који су заинтересовани за политику у Србији опао са 31 одсто у прошлој години на 24,2 одсто у 2019, генерални секретар Кровне организације младих Стефан Ђорђевић казао је да је томе највише допринело распрострањено уверење код младих да немају утицаја на политичке процесе и одлуке.

„Редовно на изборима гласа 40 одсто младих, повремено њих 27,6 одсто док нешто више од 32 одсто никад не излази на гласање. Већина испитаника, њих 42 одсто, наводи да не гласају јер су 'сви политичари исти' док 31,6 одсто младих сматра да тренутно немају кандидата за кога би гласали”, навео је Ђорђевић.

Истраживање је показало и да 59 одсто испитаника сматра да је Србији потребан „јак вођа”, 10 одсто није имало одговор на то питање док 31 одсто сматра да земљи није потребан лидер кога ће народ следити. Више од 70 одсто младих је оценило да у Србији не постоји слобода медија, а њих 40 одсто не подржава улазак земље у ЕУ, док 22 одсто испитаника нема став на ту тему. Истраживање је показало и да 33 одсто младих сматра да би спољну политику земље више требало ослонити на Русију, 21 одсто наводи ЕУ као ослонац спољне политике а само пет одсто види САД у тој улози.

Најнижу стопу поверења млади имају у политичке партије, медије и политичке институције а чак 81 одсто испитаника наводи да не постоји политичар коме верују.

Истраживање је спроведено од од маја до јула, на узорку од 1.238 испитаника.

Бета

Страница: 1 2 3 4 ... 249