Прилози

Финансијска директорка компаније „Хуавеј”, која је пре три месеца на захтев САД ухапшена у Канади, поднела је приватну тужбу против владе у Отави због сумње да су јој приликом притварања прекршена грађанска права. Истовремено, кинески телекомуникациони гигант спрема се да поднесе тужбу против америчке владе због тога што је федералним агенцијама забранила да користе његову опрему, сазнаје „Њујорк тајмс”.

Адвокати Менг Ванжоу (47) предали су тужбу истог дана када је Отава саопштила да покреће процедуру за њено изручење САД, где је оптужена за кршење америчких санкција Ирану. У тужби коју је поднела и против канадских пограничних власти и полиције, Сабрина Менг, како се представља на Западу, наводи да је на аеродрому у Ванкуверу приведена и саслушана а да јој службеници намерно три сата нису рекли зашто је приведена, да има право на адвоката и право на ћутање, чиме су јој, како сматра, озбиљно прекршена грађанска права.

Због тужбе би додатно могао да се одужи иначе дуг процес екстрадиције. Менгова, која је и ћерка оснивача и генералног директора „Хуавеја”, сутра би требало да се појави пред судом у канадској провинцији Британска Колумбија.

Њено хапшење је увукло Канаду у америчко-кинески трговински рат. Канада је одлуку о покретању поступка за изручење покренула упркос снажним притисцима Кине, која је привела неколико канадских држављана и у поновљеном суђењу на смрт осудила младог Канађанина због трговине дрогом. Сада се очекују нови притисци и покретање овог питања у трговинским преговорима са Вашингтоном. Могуће је, пише „Саут чајна морнинг пост”, да ће се ова тема наћи на дневном реду када се крајем месеца у могућој завршници трговинских преговора буду састали Доналд Трамп и Си Ђинпинг.

У саобраћајној несрећи, нажалост, погинуо је певач народних мелодија Шабан Шаулић.

За државни ТВ сервис то је била главна, ударна вест којој је посвећен значајни део времена у вечерњем дневнику. На сличан начин и други медији су пренели исту вест. У свим таблоидима читаве странице су биле посвећене смрти и биографији покојног Шаулића. Његовој породици саучешће су изјавили највећи државни функционери као и многи појединци и удружења, поготово из области музике и естраде. У згради Скупштине града Београда, уз присуство више министара Владе Републике Србије и високих државних функционера, одржана је комеморација покојнику који је затим, уз велике почасти, сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Слажем се да преминулима треба одати поштовање и говорити све најбоље, али и у томе имати разумну меру и уздржаност. Претерано, неодмерено величање покојника има најчешће супротан ефекат и обично није афирмативно ни за њега нити његову породицу.

Реално, покојни господин Шаулић је био један од значајних промотера неукуса и кича Пинк телевизије и важна личност на бројним страницама примитивних и вулгарних таблоида. Исти медији, поготово таблоиди, који га данас величају, приказивали су га, у дужем временском периоду, у сасвим супротном светлу због више љубавних, професионалних, трач и других афера.

Насупрот поменутом, многи наши истакнути научници, професори, академици, уметници, ратници, привредници преминули су а да је њима, њиховим делима посвећено далеко мање пажње и значаја у медијском простору и друштву а о многима није нигде ништа објављено сем неколико речи у скромним читуљама.

Први март је још један датум око чијег значаја се споре народи у БиХ - за Бошњаке је дан независности, а за Србе подсетник на убиство српског свата на Башчаршији

Jедан од показатеља подељености БиХ јесте и то да никада није успела да донесе закон о празницима прихваћен од сва три конститутивна народа и да је, захваљујући тој чињеници, постала јединствена земља у свету у којој се поједини датуми празнују на једној половини њене територије, а на другој оспоравају.

Један од тих датума јесте и 1. март који Федерација БиХ од 1995. године, па све до данас, обележава као дан независности БиХ, а који Република Српска није никада признала нити га слави. Свака прослава 1. марта, па тако и јучерашња, која је и овога пута организована само у деловима Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом, на српској страни оживљава сећање на почетак крвавог сукоба у БиХ. Том сукобу претходило је одржавање нелегалног референдума о независности БиХ и убиство српског свата Николе Гардовића, 1. марта 1992. године у непосредној близини Старе православне цркве на сарајевској Башчаршији, те паљење српске заставе.

Срби нису ни учествовали у референдуму на коме је прегласана њихова воља за останак у Југославији, нити су га икада признали. Само месец после тог нелегалног референдума, одржаног 29. фебруара и 1. марта, избио је грађански рат, то јест трагични сукоб народа у БиХ у коме је било хиљаде и хиљаде жртава на свим зараћеним странама.

Зато 1. март, како то каже председница Републике Српске Жељка Цвијановић, у перцепцији и Срба и Републике Српске, није дан независности, нити је неки посебан дан, осим што је посебан по томе што асоцира на убиство, крв, мржњу и на смрт.

Председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић упутио је писмо председнику Србије Александру Вучићу.

Његово писмо преноси у целости:

„Поштовани председниче Вучићу,

Председниче свих грађана Србије, барем Устав тако налаже. У нашем народу каже се да је сваког чуда три дана доста. Па тако и мени сарадници кажу „ето, прође и више од три дана бајата је тема“. Хм, не бих се сложио.

Приликом Вашег гостовања на ТВ Прва 21. фебруара,  више пута сте ме поменули и сврстали  ме у талог друштва (једно веома часно друштво, имајући у виду кога сте још на тај начин извређали) и то због објаве на твитер налогу. Председнику једне државе не доликује да своје грађане назива талогом, олошима, кретенима, лоповима… Чак ни кад треба да коментарише пропалог глумца и наркомана, простака коме смрди из уста и који краде паре од болесне деце. Јер, ипак сте Ви Председник и Вас обавезује Устав.  

Често, односно свакодневно, одређене људе називате лоповима. Ви као „најбољи студент права“ знате да је прикривање и непријављивање кривичног дела, такође кривично дело. Зато бих Вас замолио да као један врстан правник и као председник који се обавезао да поштује Устав и законе, пријавите Ваша сазнања. Нема потребе да то износите на телевизији, већ као најбољи студент права једном и практично употребите стечено знање дипломираног правника. Али то је сада мање битна тема. Ако Вас за шест година студирања нису томе научили, неће ни мени поћи за руком једним писмом.  
Вратимо се сада на твит за који сте прво рекли да не знате о чему се ради, а после да су Вас обавестили о томе шта један пропали наркоман твитује. Опет једна народна - „докон поп и јариће крсти“. 

Директор Лекарске коморе Србије Милан Динић изјавио је данас да Србију напусти око 300 лекара годишње у потрази за бољим послом и истакао да је неопходно предузети мере како би се спречило да у тренутку када уђе у ЕУ дође до масовног одлива лекара.

„Србија има 30.000 лекара и неки индиректни податак који ми користимо када причамо о одласку лекара јесте неки сертификат добре праксе који Лекарска комора издаје - годишње се изда око 700 тих сертификата, али половина тих сертфиката се издаје за неки рад викендом који лекари обављају у БиХ и Црној Гори, а ако би могли да дамо неку слободну пројекцију говорили бисмо да негде око 300 лекара напушта земљу”, рекао је Динић за РТС. 

Како је рекао, неки лекари се враћају у Србију, јер одлазе на радно ангажовање по уговору на годину дана и додао да ће на предстојећем Међународном форуму Лекарске коморе Србије, на којем се расправља о актуелним темама с другим коморама из Европе, бити речи о томе како спречити одлазак лекара.

„Да се не би догодио неки сценарио који се десио у Бугарској или Румунији, где се десио масовни одлив лекара, зато имамо и госте из Словеније који ће нам рећи какав је њихов пример, пошто код њих нема толико изражене миграције лекара и да нам дају неке савете”, наводи Динић. Према његовим речима, Србија у овом тренутку има релативно добру ситуацију, али је неопходно предузети мере да се спречи већи одлазак лекара. 
„Укупни број лекара се одржава на том нивоу који је апсолутно задовољавајући. Вероватно уласком у ЕУ или снижавањем критеријума за одлазак, као што је Немачка већ урадила, ми морамо да предузмемо одређене мере”, рекао је Динић.

Компанија „Кока-Кола” ХБЦ АГ започела је процес аквизиције водеће домаће кондиторске компаније „Бамби” од фонда „Мид Европа партнерс”. Медији преносе да је вредност трансакције 260 милиона евра. 

Ову вест јуче је потврдио и инвестициони фонд „Мид Европа партнерс” који је 2015. године, за 575 милиона евра, преузео „Дењуб фудс групу” у чијем власништву су биле српске компаније: „Имлек”, „Млекара Суботица” „Бамби” и „Књаз Милош”. Поред овог инвестиционог фонда у трансакцији су тада учествовали Европска банка за обнову и развој, неколико водећих европских банака и домаћи партнер Адреј Јовановић, један од оснивача домаће компаније „Марбо” која је у међувремену продата „Пепсију”. 

Од водећих регионалних играча у производњи млека, минералне воде и кондитора формирана је група „Моји брендови”. 

Како је најављено, очекује се да ће процес аквизиције бити окончан у другом кварталу 2019. године. Генерални директор „Бамбија” Драган Стајковић изјавио је за Танјуг како верује да ће позиција „Кока-Коле” на 28 тржишта пружити снажну подршку за наставак експанзије компаније.

Како преноси Танјуг, извршни директор компаније „Кока-Кола” ХБЦ АГ, Зоран Богдановић, изјавио је да та аквизиција представља изврсну прилику за стварање додатне вредности за компанију, купце и акционаре.

- У наш постојећи портфолио водећих брендова напитака додаћемо потрошачима добро познате, комплементарне брендове, као и иновативне вештине и знања. Ово ће додатно ојачати нашу релевантност на тржишту и однос са купцима и дати нам могућност да повећамо своје присуство у кључним приликама за конзумацију, као што су почетак дана, конзумација у покрету и ужина и освежење код куће - рекао је Богдановић.

Историчари сагласни да у новијој српској историји нема важнијег датума од 15. фебруара. Држава треба да ради на томе да Дан државности буде више прихваћен

Већ деветнаест година 15. фебруар обележавамо као Дан државности. Сретење се тако од 2001. године слави у знак сећања на 1804, када је у Орашцу, под вођством Карађорђа Петровића, почео Први српски устанак. Већина запослених данас не иде на посао, али многи, показале су многобројне анкете, не знају зашто се овај дан празнује.

- Одговорност за то сносе законодавци - сматра проф. др Милош Ковић, историчар. - Сретење јесте најзначајнији датум наше новије историје. То је почетак борбе за ослобођење и уједињење Срба, дан кад су Срби престали да се плаше Турака, кад су кренули путем који их је водио од стастуса раје до статуса грађана у слободној националној држави. То је почетак усправљања српског народа и борбе за слободу. Али, овај празник је назван Даном српске државности, а тај појам је многима нејасан. Срби су народ који је показао да уме да створи државу, да се бори за њу и да је брани. Знамо шта је држава и борба за државу. Међутим, мало је чудно даном државности назвати дан када су се Карађорђе и српске старешине заклеле у Марићевића јарузи, у селу Орашац, на крсту проте Атанасија Буковичког, да ће ослободити Србију. Зато би данашњи дан требало да се празнује као дан ослобођења и уједињења.

Историчари су сагласни да у новијој српској историји нема важнијег од овог датума, јер означава почетак борбе за ослобођење и поновно ступање српске државе на европску политичку сцену.

- Држава не само да може, него и мора да поради на томе да овај празник буде више прихваћен у народу - сматра др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју. 

...власт није одговорила ни на један

Појам вешала још увек не силази са уста готово свих представника власти, када говоре о грађанским протестима у Србији. Како је расправа о једном реквизиту постала гласнија од дискусије о захтевима грађанског бунта и да ли је у питању димна завеса владајуће странке како би избегла да о захтевима уопште говори?

Председник владајуће странке последњих дана је у кампањи, иако она званично није предизборна. У склопу турнеје назване "Будућност Србије", таман колико је Александар Вучић хвалио сопствену визију бољег сутра, толико је времена посветио критиковању грађанских протеста. Тачније, само једног реквизита који се на демонстрацијама појавио, са којим функционери власти синхронизовано поистовећују све поруке са протеста.

"Они чија политика јесу вешала никад неће бити будућност Србије", рекао је председник СНС Александар Вучић.

"Србија будућности ће победити Србију вешала", поручује члан председништва СНС Небојша Стефановић.

Због симбола вешала на протесту, већ троје људи завршило је са кривичним пријавама за расну и другу дискриминацију. Један од њих је и Крагујевчанин Слободан Стефановић, који каже да је на макети коју је носио, омчу око врата симболично ставио самом себи, опљачканом пензионеру.

"Пошто су углавном полуписмени, ови из владајуће странке, да би знали о коме се ради", каже пензионер Слободан Стефановић.

Притвор и кривичну пријаву засад није добио само посланик Двери Срђан Ного, који је у инат министру полиције вешала носио на протесту у суботу. Тиме је задао главобољу сопственим страначким колегама, иако је из председништва Двери отишао након претњи које је упутио премијерки Ани Брнабић. Због овог потеза, трпеће додатне санкције.

"Српски покрет Двери се апсолутно ограђује од понашања народног посланика Срђана Нога. Вешала нису политика Српског покрета Двери и то сам у више наврата рекао и поновићу. Срђан Ного је, као што знате, и до сада је сносио последице и одговорност за оно што ради, тако ће бити и убудуће", каже председник Двери Бошко Обрадовић.

Господо политичари, ово сте ви закували!

Можда бих отишао предалеко ако бих рекао да држава спонзорише овакве чинове, али сасвим је сигурно да мало тога ради да до њих не дође - написао је Цвијановић

После напада хулигана на ватерполисте Црвене звезде у Сплиту, бројне познате личности, како из света спорта, тако и из политичке сфере и јавне сцене, огласиле су се и осудиле овај инцидент. 

Међутим, један коментар посебно је привукао пажњу јавности. Познати хрватски спортски коментатор Невен Цвијановић оштро је осудио поступак својих сународника, а текст који је написао за портал "Спортклуб" дефинитивно ће одјекнути регионом. 

Преносимо вам део коментара хрватског новинара, који је без устезања изнео свој став.

- Морам нешто о овоме рећи, па куд пукло да пукло, коме се свиђало или не свиђало. Пре свега, јако ме је срамота. Вероватно вам је познат тај осећај кад се истински срамите, као да сте управо ви једини и искључиви кривац за све. Kао да сам ја био тај морон који је ударио те момке на сплитској риви, као да је моја рука потерала тог јадног младића у море и као да сам ја лично тај кретен који је викао "четник". И то је занимљиво, чак сам више времена провео размишљајући о том најнижем ступњу човековог претка који виче из гомиле, него о тој човеколикој хорди која туче. Мислим да се тај "јунак" који хушка с тобоже неприметним "четник" налази на нижој лествици развоја од оног који подиже руку на спортисте који су у посети његовом граду, који би требали из њега понети лепе успомене.  

Немогуће да председник зна колико има километара од Мале Крсне до Малог Мокрог Луга, а не зна да су у БиХ још плате веће него у Србији. Па, то се може проверити за минут-два. Само ако се хоће. Али, шта ако га је баш брига за истину

Одмах по повратку из Давоса, где је говорио о слободи медија у условима кризе, председник Александар Вучић пожурио је да нацији саопшти две добре вести. Пардон, једну, јер тешко да је за власт добра вест о хапшењу Драгољуба Симоновића, председника Општине Гроцка, функционера СНС-а, бившег директора Железница Србије. Зато ју је, брже-боље, затрпао информацијом да је просечна плата „сада 465 евра и по први пут је Србија претекла БиХ“. Била би то заиста лепа вест - само да нам, по ко зна који пут, председник није сервирао фејкњуз.

Да све буде још чудније, ту (дез)информацију Вучић је лансирао истог дана (25. јануара), када је Републички завод за статистику саопштио да је просек у новембру био 417 евра (49.397 динара), а Министарство финансија да је просек за 11 месеци био за пола евра мањи. Упркос томе, Вучић је и после преспаване ноћи, дан касније у Новом Саду поновио своје тврђење. Што ће рећи да му се није омакло. Па, ако је већ тако могао је бар да замоли Миладина Ковачевића и Синишу Малог да сачекају пар дана са објављивањем података о стварним платама, које битно одударају од његових 465 евра. Овако, дужан је да објасни ко сваком запосленом у просеку дугује ту разлику од 48 евра?

Једино логично објашњење је да је Вучић стварну зараду у 2018. увећао за 11,5 одсто (за повећање минималне цене рада и плата у јавном сектору) и тако проценио зараду „сада“. И ту процену нам је сервирао као нешто што се већ десило. Очигледно га није брига како ће грађани реаговати кад схвате да их је, не први пут, обмануо.