Прилози

Када је Слободан Тешић у марту ове године поклонио нове тракторе двојици пољопривредника са Косова и Метохије, јавности је представљен као привредник, донатор из Београда. Али прећутан је детаљ да је његов посао - трговина оружјем.

Влада Сједињених Америчких Држава више од две деценије активно прати Тешићеве активности. САД су га у децембру 2017. ставиле на црну листу на основу Магницки закона, којим Америка санкционише оне који су коруптивни и озбиљно нарушавају људска права. Прошле недеље ова црна листа је проширена. На њој се налазе и људи и фирме које се повезују с Тешићевим бизнисом. У очима Американаца Тешић је један од највећих дилера оружја и муниције на Балкану и био је, због кршења санкција на извоз оружја у Либију, готово деценију на листи забране путовања Уједињених нација.

У документима Стејт департмента се наводи да је Тешић потенцијалним клијентима плаћао скупе одморе, школовање њиховој деци у западним школама или универзитетима и давао велики мито како би осигурао послове. Четири компаније су истовремено биле или у његовом власништву или под његовом контролом. Ипак, и пошто је означен на црној листи, Тешић је наставио да се бави трговином оружјем и да ради као „тихи партнер” у компанијама којима је некад руководио, пише у америчким документима. Додаје се да и сада контролише многе, ако не и све аспекте дневних операција тих компанија, укључујући посредовање и налажење нових пословних могућности и да се ослања на своје сараднике од поверења.

Многи сматрају да је Америка последња земља која било коме треба да држи придике у вези с продајом оружја. Свеједно, високи званичници САД су протеклих година упорно од Србије тражили истрагу о Слободану Тешићу и његовом пословању са Ираком и Либијом. Међутим, у Србији истрага о Тешићевим пословним активностима никад није покренута.

Прослављени српски режисер, Емир Кустурица, рекао је данас да је код лидера СДА Бакира Изетбеговића, који је критиковао нобеловца Петера Хандкеа и њега, присутна "љубав према мржњи" и истакао да је чак и Нобелова награда постала део антисрпског дискурса. 

Кустурица је истакао да се љубав према мржњи гаји вековима, као и да су испливала и 1914, 1918, 1941. и 1945. године, али да ће оне који је се држе дочекати још један пораз, па ће као што су изгубили два светска рата, изгубити и трећи.

- Изетбеговић, када говори о моралу, претходно заборавља да су његови људи опљачкали стан мојих родитеља. Заборавља да су подметнули бомбу у сулундар да би се потврдило да је мој отац, који је иначе био партизан, у ствари био четник, да би оправдали пљачку новца који су тамо нашли, не превише, 3.000 долара, које сам им посало из Америке - рекао је Кустурица новинарима у Београду.

Он је напоменуо да су му одузели стан, срушили две куће у Високом.

- А онда сам на крају испао ја неморалан зато што пријатељима идем у сусрет - рекао је Кустурица и поручио да ће пријатељима ићи у сусрет, без обзира на њихово политичко уверење и да никада неће бити заустављен онима који из свог неморала говоре о томе какав је он.

Кустурица је запитао - ко би рекао и могао да претпостави у прошлости да би Нобелова награда могла да буде део антисрпског дискурса. 

Рекао је и да ће у својој наредној књизи о Петеру истаћи да је у ствари Нобелова награда најбоља потврда да не треба признати самопроглашено Косово, јер, у ствари, чудо се десило у тренутку када то нико није очекивао.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко најавио је да би могао наметнути Закон о забрани негирања геноцида, ако тај закон не донесе државни парламент.

„Ја ћу сачекати неколико недеља. У међувремену, моји људи у правном одељењу раде на неким елементима тог закона о забрани негирања геноцида. Мислим да је то културолошки, морални и етички императив, да се нешто тако уради и БиХ би тада била као и друге земље које кажњавају негирање холокауста”, рекао је Инцко за Јавни сервис БиХ (БХРТ). Према његовим речима, врло је важно да, у години када ће бити обиљежена 25-та годишњица од геноцида у Сребреници, парламент БиХ „одради свој посао”.

Високи представник је даље рекао да ће међународна заједница сачекати да види да ли ће у парламенту БиХ бити усвојена одлука о електронском гласању на изборима, додавши да је, ако се то не догоди, могуће да он поново наметне решење.

Инцко је навео да је разговарао са новом шефицом ОЕБС-а Кетлин Кавалец и рекао јој да, уколико жели да се о њој у БиХ Херцеговини прича позитивно и када после четири године буде отишла из те земље, онда мора учинити нешто по питању изборног процеса.

Према његовим речима, одлука о електронском гласању мора бити донета до маја наредне године, јер је 2020. година изборна, а локални избори ти ће званично бити расписани у мају.

Инцко је оценио да се „дешавају неке ствари које нису више подношљиве”, да се мења клима у Савету за примену мира (ПИЦ) у БиХ и да све више држава чланица ПИЦ-а сматра да би опет требало користити „бонска овлаштења”.

Некадашња припадница муслиманских ратних снага (Армија РБиХ) Албанка Елфета Весели, звана „жена звер” и „жена монструм”, која је на најсвирепији начин ратне 1992. године на подручју Зворника убила дванаестогодишњег дечака Слободана Стојановића, провешће иза решетака 13 година, а не десет, колико јој је за тај монструозни злочин у првостепеном поступку почетком маја године изрекао Суд БиХ.

У оптужници, на основу које је вођен поступак против Веселијеве, наведено је, између осталог, да је она убила малог Слободана тако „што му је, док је он био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем”. Те наводе потврдили су и неки од сведока.

Првостепену пресуду, на коју се жалило Тужилаштво БиХ и коју је, не само јавност у Републици Српској и шире, него и струка оценила „срамном” због, пре свега, чињенице да „током поступка ниједна реч из оптужнице није остала недоказана” и да „одбрана оптужене није успела да оспори доказе Тужилаштва БиХ”, поништило је Апелационо веће Суда БиХ, а Веселијева је и правоснажно осуђена на 13 година затвора.

Исто то веће потврдило је првостепену ослобађајућу пресуду Сакибу Халиловићу, команданту Диверзанатског вода Команде здружених јединица Каменица Армије РБиХ, којем је припадала Веселијева. Оптужница је теретила Халиловића да је „посматрао убиство дечака” и да није, као неко коме је Веселијева била подређена, „ништа предузео” да „жена монструм” буде кажњена за злочин почињен над невиним дететом.

Дечак Слободан нашао се међу припадницима Халиловићеве јединице одмах након што се у јулу 1992. године, када је заједно са родитељима и сестром из безбедносних разлога побегао из места у коме су живели, вратио по свог пса Лесија, који је остао пред њиховом кућом. То је на једном од рочишта потврдила и његова сестра Слађана, која је током сведочења навела и то да су након неколико дана чули да је Слободана убила Албанка из Власенице Елфета Весели.

Пошто је, без задршке и превише размишљања, премијера Канаде Џастина Трудоа, назвао дволичним усред НАТО самита у Лондону, свет чека следећи потез Доналда Трампа. Да ли ће сујетни амерички председник, који не прашта грешке лако, прећи преко чињенице да га је Трудо оговарао или му спрема казну?

За сада најава освете нема, али назнака не мањка.

Сујета јача од политике

Наиме, Трамп је човек који је од 20. јануара 2017. године када је званично преузео дужност председника САД, отпустио већи део тима који је сам бирао. Готово да нико из почетне поставе није ту, било да се ради о позицији саветника за националну одбрану или портпаролу Беле куће.

Разлог је углавном била чињеница да се нечије мишљење не слаже са Трамповим или да му неко није по вољи. 

Уосталом, Трамп је ширу популарност у Америци стекао својим ријалити програмом "Шегрт" у којем су се учесници такмичили за посао у његовој компанији. Често и радо је изговарао реченицу: "Отпуштен си!", чиме се такмичење за учесника којем је упућена завршавало. Иста реченица и снимци из "Шегрта" преплавили би Твитер сваки пут када би неко напустио његову администрацију током последње три године.

Трудоа Трамп не може да отпусти, али поменути примери показују да први човек САД не прашта лако, па вероватно ни канадском премијеру неће прећи преко чињенице да му се подсмевао на пријему код краљице Елизабете.

Шта може да уради? Гледајући односе Канаде и САД и САД са остатком света током последње три године, можда би најлогичније било очекивати увођење нових тарифа, односно царина.

Колико балканске државе плаћају да и оне доживе "мождану смрт"?

Основно начело НАТО је да колективна одбрана подразумева и колективну потрошњу. Као један од захтева за приступање НАТО, држава-чланица би требало да буде у могућности да посвети довољно ресурса за савезничке текуће трошкове. Кроз то је прошла Црна Гора, а то чека и Северну Македонију.

Паралелно са прославом 70. рођендана НАТО, Сјеверна Македонија је на корак од приступања савезу као 30. чланица. Ова балканска земља морала је претходно да промијени име државе како би добила одобрење Грчке, чланице НАТО и осигурала приступање савезу за који је Емануел Макрон рекао да се налази у стању "мождане смрти".

Северна Македонија

Већина земаља, укључујући Сједињене Државе, већ је ратификовало пријем Северне Македоније и очекује се да ће процес ускоро бити завршен. Са БДП-ом од 12 милијарди долара и одбрамбеним буџетом од 1,19 процената БДП-а, што је знатно испод потребних два процента, Северна Македонија постаје још једна степеница у ширењу НАТО на исток.

Поред директног доприноса савезу, Северна Македонија ће, као и свака друга држава-чланица, морати да сноси трошкове за опрему трупа или војне операције.

Велика је вероватноћа да ће Скопље као нови члан НАТО морати да попусти под притиском Вашингтона и да повећа трошкове одбране.

Црна Гора

Претходна земља која је приступила НАТО била је Црна Гора. Ушла је у савез у јуну 2017. године, осам година након што јој је одобрен Акциони план за чланство. Допринос Црне Горе НАТО ове године предвиђен је на 92 милиона долара или око 1,65 процената њеног бруто домаћег производа, у односу на 84 милиона у 2018. години.

Универзитет у Београду објавио је данас на својој интернет страни Решење Одбора за професионалну етику којом се потврђује да је докторат министра финансија Синише Малог плагијат.

У Решењу које се у целости може прочитати на сајту Универзитета се наводи да је "Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду, поступајући по жалби ректорке Универзитета у Београду (Иванке Поповић) од 8. новембра 2019. године, и по жалбама Синише Малог и његових адвоката на Одлуку Наставно-научног већа Факултета организационих наука од 28. октобра 2019. године, утврдио неакадемско понашање Синише Малог". 

"На седници одржаној 21. новембра на основу Правилника о утврђивању неакадемског понашања у писању академских радова донето је Решење којим се преиначује Одлука Наставно-научног већа ФОН-а од 28. октобра 2019. године и утврђује неакадемско понашање Синише Малог", пише у Решењу.

У Решењу Одбора за професионалну етику се наводи да је "Синиша Мали приликом израде докторске дисертације 'Креирање вредности кроз процес реструктуирања и приватизације - теоријске концепције и остварени резултати у Србији', коју је одбранио на Факултету организационих наука 2013. године, дословно преузео текстове других аутора без навођења имена аутора и извора из којих је текст преузет".

Није било ни "јасног обележавања преузетих делова, чиме је учинио повреде Кодекса професионалне етике Универзитета у Београду из члана 22 (плагирање)".

Одбачен је "захтев Синише Малог за преиспитивање одлуке Наставно-научног већа ФОН-а од 28. октобра 2019. године као недозвољен".

Решење Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду

На јавном предавању о Јасеновцу у америчком Конгресу био је и бивши конгресмен Боб Мекјуан, један од утицајних конзервативаца и Трампових сарадника

У „Рејбрн фоајеу”, главном ходнику зграде Доњег дома америчког Конгреса, где су честе изложбе и пријеми и где новинари праве интервјуе са члановима законодавног дома САД, претходна три дана налазила се српска поставка - „Анатомија заборава”. Реч је о изложби посвећеној систему логора смрти Јасеновац и страдању Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској, коју је припремила Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, а отворена је после јавног предавања на тему „Јасеновац: неизговорени геноциди и Холокауст 1941-1945”. У згради у којој се налазе канцеларије чланова Конгреса и комитети (па и Комитет за обавештајне службе, у коме је вођено прво саслушање и седница у вези са захтевом  за импичмент Доналда Трампа), после предавања о усташком геноциду, посетиоци су могли да виде потресне, а увелико већ заборављене детаље о страдању народа на простору НДХ током Другог светског рата.

Обрад Кесић, шеф Представништва РС за сарадњу, трговину и инвестиције у Вашингтону, не крије задовољство ефектима, поготово јер су они производ готово искључиво активности на друштвеним мрежама. Са разних страна Америке, наиме, стижу позиви да се изложба прикаже и код њих, али и за предавања. „Већ су нас контактирали из Чикага, Лос Анђелеса и Бостона. Покушавамо да са осталим организаторима (Српски народни савез из Питсбурга, Фондација сећања на Јасеновац и Холокауст из Лондона и Народна и универзитетска библиотека РС из Бањалуке) направимо план како да стигнемо у што више америчких градова. Предавање је одјекнуло и имао сам разговоре са пријатељима из Конгреса, који би волели да се, по завршетку пута изложбе кроз Америку, цела прича затвори управо у Конгресу”, истиче Кесић у изјави за „Политику”.

У Конгресу САД је 21. новембра одржано јавно предавање ”Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941–1945”

Док један град у Хрватској, Славонски Брод, ките новогодишњим украсима у облику „ушастог” латиничног слова у, а који већ има улицу названу по усташи Милу Будаку - што је само последњи прилог низу примера који сведоче о покушајима уздизања усташтва - није згорег што су се истовремено и у Јерусалиму и у Вашингтону могла чути српска сећања на време и нацистичку творевину чији су ово симболи. У америчком Конгресу је 21. новембра одржано јавно предавање „Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941-1945”, а у Светом граду, у Израелу, два дана раније, у оквиру академског округлог стола посвећеног српско-израелским односима, нису се могле изоставити заједничке успомене на време зла у Независној држави Хрватској.

У тридесетак минута говора, које је детаљно припремала шест месеци да би у том кратком времену могла што боље да допре до америчке публике, Драгана Томашевић, оснивач и директор Фондације сећања на Јасеновац и Холокауст из Лондона, представила је 700 година српске историје и страдања, од Косовског боја, преко два светска рата, до ратова деведесетих година 20. века. Поменула им је и јединствени споменик њеног народа - Ћеле-кулу из Ниша, који сведочи о отпору (данашњим језиком речено) радикалном исламу, па губитак трећине популације и прве концентрационе логоре из Првог светског рата, а онда и монструозне злочине припадника усташког покрета над Србима, Јеврејима и Ромима у јасеновачком систему логора смрти.

Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић оценила је вечерас да је крај процеса одлучивања о докторату министра финансије Синише Малог остварен „корак напред” и одбацила наводе појединих представника власти да је Одбор за професионалну етику одлуку у том случају донео под политичким притисцима. Она је за Радио-телевизију Војводине рекла да је процес којим је утврђивана аутентичност докторске дисертације Синише Малог представљао „велико оптерећење и изазов за Универзитет”.

„То је један корак напред, сад можемо лакше да дишемо и да се окренемо стварима које су ургентне”, казала је ректорка.

По њеним речима, случај доктората Синише Малог се са становишта Универзитета, завршава одлуком Етичког одбора.

„Ово је рад стручног тела које је донело оцену која се односи на етику. Суштина је етички аспект који је овим завршен и то је био домен рада Универзитета. Све што се ставља у контекст општих друштвених догађања, то превазилази Универзитет. То је била академска ствар и одлука а то што је све подигнуто на ниво политике са Универзитетом нема везе. Ми смо све учинили да обезбедимо услове да Одбор без притисака може да донесе одлуку”, казала је Иванка Поповић.

Наводећи да ће разумевање те одлуке Одбора за професионалну етику бити лакше када за пар дана буде објављено коначно решење са образложењем, ректорка је казала да јој је жао ми што се „не верује Универзитету да је одлука академска”.

„Универзитет служи добробити друштва и не може радити у интересу било ког појединца. Етички одбор не доноси суд о научном доприносу текста, то није у домену његовог одлучивања, већ је одлучивао да ли је било преузимања туђег текста без навођења ауторства а коришћење туђег знања на неодговарајући начин представља невредновање знања”, навела је ректорка.