Просечна зарада у Србији у јануару је премашила 1.000 евра, али већина запослених нема приходе који покривају просечну потрошачку корпу. Са друге стране, мањина гомила богатство, па је јаз између богатих и сиромашних у земљи све већи. 

"Десет одсто најбогатијих у Србији поседује више од половине укупне имовине - 58 одсто", каже за Н1 Сарита Брадаш из Центра за достојанствен рад, наводећи последње доступне податке из Светске базе неједнакости.

У јануару је просечна зарада износила 118.429 динара, али је готово седам од 10 запослених имало примања мања до тог износа, а половина и испод 92.671 динар, што је медијална зарада за тај месец, показују последњи доступни подаци Републичког завода за статистику. У исто време просечна потрошачка корпа износила је 106.194 динара, а више од 60 одсто запослених у јануару није имало примања која покривају овај износ. Уз то, подаци Републичког завода за статистику показују да је сваки пети становник Србије у ризику од сиромаштва. 

И док са једне стране, велика већина запослених у Србији прима зараде које не покривају ни просечну потрошачку корпу, мали део богатих гомила своје богатство, чиме наша земља не одступа од светских трендова.

Да је расподела богатства у нашој земљи веома неравномерна, показује податак да око 10 одсто најбогатијих у Србији поседује скоро 60 одсто богатства док половина становништва поседује мање од пет одсто.

Сарита Брадаш објашњава да величину јаза између богатих и сиромашних у Србији најбоље одсликава податак Светске базе неједнакости који говори о великим разликама у приходима.

"Светска база неједнакости за 2024. годину даје податке о приходима, односно о уделу у приходима према којима 10 одсто најбогатијих има 40 одсто укупних прихода (пре опорезивања), док 50 одсто запослених са најнижим приходима имају 17 одсто, а један одсто оних са највишим приходима учествује са укупним приходима са 16 одсто. Дакле, приходи један посто најбогатијих у Србији једнаки су по учешћу 50 одсто становника са најмањим примањима."