Прилози

Ерупција насиља нарко-картела у Мексику која је почела пре два дана, могла би да угрози позицију ове земље као једног од три домаћина предстојећег Светског првенства у фудбалу, рекли су стручњаци за BBC Спорт.

Нарко-картел Халиско нова генерација (CJNG), једна од најмоћнијих и најбруталнијих криминалних организација у земљи, упустио се у пуцњаву са мексичком војском, блокирао путеве и палио возила. Био је то одговор на убиство његовог вође Немесија Осегере Сервантеса, познатијег као „Ел Менчо“, у војној операцији уз помоћ америчке обавештајне службe.

Насиље је почело у централно-западној држави Халиско у којој је проглашен највиши степен опасности, и сада се проширило на најмање десетак региона.

На снимцима на интернету виде се наоружани људе како патролирају улицама и дим који се уздиже изнад градова.

Најмање 25 припадника Националне гарде убијено је у року од 24 сата.

Гвадалахара, главни град Халиска у којем живи више од милион људи, требало би да буде домаћин четири утакмице на овогодишњем Светском првенству. Још пет утакмица биће одиграно у Мексико Ситију, а четири у Монтереју.

„Када притискате картеле, наилазите на отпор - опасност је у томе што може да буде веома тешко управљати безбедносном ситуацијом која измиче контроли“, каже Хавијер Ескауриаца, ванредни професор кривичног права на Универзитету у Нотингему.

Вакуум моћи који је створило убиство Ел Менча могао би да доведе до периода нестабилности и даљих сукоба док се кандидати боре да га замене.

„Генерално, картели имају економски интерес да осигурају мирно одржавање Светског првенства“, додаје Ескауриаца.

„Да, они плаћају политичаре и локалне полицијске снаге, али купују и ресторане и поседују хотеле.

„Они су део економског система.

„За њих је исплативо да им дођу Британци, Американци и други, потроше новац и добро се проведу.“

BBC Спорт је контактирао Светску фудбалску федерацију (FIFA) за коментар.

Ако неко не користи слова српске азбуке неверодостојно је да каже како припада српском језику и култури. Звучи као - самообмана, грешка у размишљању, рупа у знању и образовању

Стубови српске језичке и опште културе су Народно позориште, Народни музеј, Народна библиотека, бројна друга позоришта, музеји, галерије, библиотеке и разни домови (културе, штампе, војске и други), српски споменици и натписи на гробљима, свеукупна СПЦ, САНУ, Матица српска, бројне задужбине, писано народно стваралаштво, српска држава са свим својим системима (просвета, универзитет, војска, полиција, судство, здравство и други), наслеђена издања, публикације, документи и рукописи - сем оних из доба комунизма, лична документа, матичне књиге, регистри, катастри, национална телевизија са сва три програма … СВЕ то је, практично, на српској азбуци.

Онај ко не користи језик/писмо који су у миленијум чврстом темељу свега тога има потпуно право на различит избор, друго писмо и језик. Али, зашто би тврдио да припада српској језичкој култури, ако је у тако очигледном несагласју са свим оним у чему, практично, нема ниједног слова писаног језика који он користи? Сасвим је у реду да каже да припада југословенској, српскохрватској, комунистичкој, или некој другој варијанти унесрећеног српског језика и културе, нема ничег лошег у томе.

Али, некако, неверодостојно је ако каже да припада српском језику и култури. Звучи као - самообмана, грешка у размишљању, рупа у знању и образовању. Поређења ради - ја имам пуну слободу и право да у Националном позоришту у Лондону уживам у некој представи на енглеском језику, али - не припадам том језику и култури.

Новак Ђоковић, херој нације, дочекао је да његове речи буду игнорисане од стране јавности Србији.

У једном од својих монолога, није причао о својим победама, није био духовит као што обично јесте, није говорио о атмосфери у Њујорку… Говорио је о преозбиљној теми. Причао је дуго и паметно. Споменуо је кладионице и државу. Довољно да његове речи не буду пренесене.

- Жао ми је што је спорт постао бизнис кроз кладионице. Код нас су кладионице на сваком ћошку, као некада пекаре. Постале су део живота, много људи се клади на спорт, стављају себе и финансијску сигурност своје породице у ризик кладећи се на тениски меч или кошаркашку или фудбалску утакмицу, рекао је Ђоковић, преноси 'Спорт клуб'.

- Ако се отвори ова тема, вероватно ће ми рећи „Шта ти имаш да причаш, ти си мултимилионер“? Вероватно ћу добити критику, што као богаташ причам о томе. Кладионице су на свакој телевизији, доминантне су, најбржи начин да се заради новац. Или се не види проблем, или се заташкава, игнорише. Држава не ради на томе да то регулише, да се нађе прихватљив модел за друштво, омладину и спорт. Морамо да се запитамо у каквој околини ће наша деца расти. Треба да се прича о томе. Да не буде табу тема, закључио је Ђоковић.

Спорт клуб

Историчар Момчило Павловић рекао је за РТС да је Сретењски устав усадио кључне вредности које су остале у српском политичком идентитету до данас.

Србија обележава Дан државности у знак сећања на два догађаја - 15. фебруар 1804. године, када је у Орашцу подигнут Први српски устанак под вођством вожда Карађорђа, и када је 1835. године, донет Сретењски устав - први модерни устав Србије.

Историчар Момчило Павловић рекао је за РТС да ни први ни други догађај нису довршени.

"Први српски устанак је трајао девет година, трагично је окончан. Није васкрсла српска држава као што су се надали устаници, али је васкрсла идеја о слободи, па чак и о уједињењу српства", рекао је Павловић.

Са друге стране каже да Сретењски устав, иако није трајао дуго, усадио је кључне вредности које су остале у српском политичком идентитету до данас.

"Сретењски устав био је на снази месец и по дана, али су остале идеје о Народној скупштини, о демократији, о подели власти, о умереном порезу, о неприкосновености имовине и тако редом. Све те идеје су актуелне и дан-данас. Зато су важни и устанак 1804. и устав 31 годину касније", рекао је Павловић.

Устав је, како каже, истицао важност закона и устава изнад владара, чиме је поставио темеље за уставно уређење Србије.

Такође, промовисао је идеју о народним правима и улогу Народне скупштине у доношењу кључних одлука. 

"Две кључне традиције"

Када данас подвучемо црту и осврнемо се на Сретење 1804. и 1835. године, најважнија историјска лекција коју можемо извући је та да ови догађаји у себи садрже најмање две кључне традиције и једну важну намеру, сматра историчар Павловић.

Према његовим речима, те традиције су ослободилачка  и уставотворна.

А стопа незапослености пала на 6,5%

Канадски завод за статистику саопштио је у петак да је ситуација са запосленошћу у јануару била мешовита, при чему је економија изгубила 25.000 радних места, али је стопа незапослености пала на 6,5 посто.

Стопа незапослености - најнижа од септембра 2024. - резултат је мањег броја људи који активно траже посао, према подацима агенције.

Стопа учешћа радне снаге пала је на 65 посто. Међутим, у јануару је забележен и међугодишњи пораст броја људи, који нису били ни запослени, a нe траже посао.

Производња је узроковала највећи губитак радних места, што је још један ударац сектору који је у последњих 10 месеци погођен америчким тарифама. Образовне услуге и јавна управа такође су забележиле пад запослености.

„Јесу ли ово лоше вести (пад запослености, са значајном слабошћу у производњи) или добре вести (већи пад стопе незапослености и раст броја радних сати)? Јасно је да је одговор ‘обојен’, иако је на неки начин лош“, написао је Douglas Porter, главни економиста у BМО-у, у поруци клијентима.

Извештај одражава економију која се истовремено прилагођава трима великим променама, објаснио је Porter: америчким тарифама, које су ослабиле канадски производни сектор; “наглом успоравању” раста становништва; и порасту броја становника старијих од 65 година.

„С обзиром на ове две последње силе, равнотежна, или природна, стопа незапослености вероватно се снижава, тако да би основно смањење броја радних места и радних сати нормално сугерисало да би Банка требала бити пристрасна у ублажавању политике“, написао је.

Али гувернер Банке Канаде, Tiff Macklem, јасно је ставио до знања да ће бити потребно много да се централна банка одврати од задржавања кључне каматне стопе, “и да овај мешовити и временским приликама погођен извештај неће утицати”, рекао је Портер.

У Онтарију се граде велики мега пројекти који ће променити начин на који ће се становници кретати широм провинције.

Једини проблем? Многим од ових пројеката треба вечност да направе тај последњи корак преко циљне линије, укључујући три значајна рада за која се очекивало да ће бити отворена 2025 године, али нису. Ево три трансформативна мега пројекта која су требало да преобликују Онтарио прошле године, али ће нас натерати да чекамо још мало.

Eglinton Crosstown LRT

Eglinton Crosstown LRTје у изградњи скоро деценију и по, а неки почињу да се питају да ли ће линија 5 Еглинтон икада заиста да се отворити. Изградња прве фазе линије почела је 2011. године са пројектованим отварањем 2020. године. Међутим, пет година и бројна одлагања касније, Метролинкс и даље одбија да објави званични датум отварања почетне деонице линије између Маунт Дениса и Кенедија. Чинило се да ће линија бити отворена ове јесени, све док судар током тестирања није поново уназадио пројекат.

Крајем 2025. године, коначно је виђено светло на крају тунела када је објављено да ће линија ући у рад почетком 2026. године. Деби у јануару или фебруару сада изгледа највероватнији за линију, али на основу прошлих искустава, вероваћемо када га видимо.

Gordie Howe International Bridge


Овај колосални мост од 6,4 милијарде долара који повезује Канаду и САД је у изградњи од 2018. године, а очекивало се да ће дочекати туристе 2025. године. Раније планиран да уђе у рад 2024. године, рекордни прелаз који повезује Онтарио и Мичиген преко реке Детроит - сада званично најдужи распон моста са косим кабловима у Северној Америци - претрпео је изазове и кашњења на том путу.

Администрација америчког председника Доналда Трампа одржала је неколико тајних састанака са представницима канадске групе "Alberta Prosperity Project" (APP), сепаратистичког покрета који се залаже за независност покрајине Алберта, извештава "Фајненшел тајмс" позивајући се на изворе. Ова група ће, ако до 2. маја прикупи потребних 178.000 потписа, организовати референдум за отцепљење од Канаде.

Према доступним подацима, лидери APP-а су се од априла 2025. године три пута састали са званичницима америчког Стејт департмента у Вашингтону. Нови састанак је планиран за фебруар, на којем представници АPP-а желе да затраже зајам од 500 милијарди долара за финансирање потреба покрајине у случају референдума о независности.

Ово је индиректно потврдио и правни саветник APP-а Џеф Рат, који је присуствовао састанцима и који је открио да су САД "изузетно узбуђене због идеје о слободној и независној Алберти". Успут, Рат се хвалио да има много јачи однос са Трамповом администрацијом него канадски премијер Марк Карни.

Зашто је Алберта толико значајна

Канађани Алберту називају "канадским Тексасом". Алберта је све само не безначајна. Са 660.000 квадратних километара, већа је од, рецимо, Украјине (али са популацијом од само 4,3 милиона), и највећи је произвођач нафте и гаса у Канади, извозећи 75 процената своје производње у Сједињене Државе. Два највећа произвођача петрохемикалија у Северној Америци налазе се у централној и северно-централној Алберти, одакле се производи од полиетилена и винила продају широм света.

Због своје економије, Алберта има ближе односе са САД него са сопственом државом, а фраза "канадски Тексас" не односи се само на економију већ и на конзервативне политичке ставове већине становништва. Поред тога, становници овог региона су деценијама огорчени оним што виде као неправедну расподелу прихода и бенефиција између канадских провинција.

Геноцида над Србима у НДХ

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је да је од националног значаја да се покрене правна и политичка борба за међународно признање геноцида над српским народом у НДХ.

Поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, 27. јануара, Линта је навео да Србија треба да донесе резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ и оснује меморијални центар у знак сећања на жртве. Линта напомиње да то у пракси претпоставља да државе потписнице Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида и међународне организације у парламентима донесу резолуције којима се масовно и систематско уништење Срба од усташког режима признаје као геноцид.

Он је оценио да данас у окружењу, Европи и свету постоје смишљена настојања да се умањују, релативизују и негирају злочини геноцида нациста и њихових савезника, па посебно указао да се у Хрватској одвија добро осмишљена кампања ревизије историје.

Линта оцењује да је ситуација у Хрватској везано за фашизацију хрватског друштва сада драстично гора него пре седам година.

Док је трајало уништавање јеврејског народа у Европи, српски народ је, напомиње Линта, доживио геноцид у НДХ, односно на подручју данашње Хрватске, БиХ и Срема све до Земуна, што Хрватска не признаје, али је давно признала да је НДХ извршила геноцид над Јеврејима и Ромима.

- Наша је обавеза да његујемо успомену на невине жртве Холокауста и геноцида и преносимо сећање на младе генерације, да се заштите места страдања и врше темељна истраживања тог стравичног периода у људској историји. У питању је један од основних предуслова да се створи друштво засновано на поштовању човека и његових права и слобода - рекао је Линта. Он је указао да је бивши заштитник грађана у Хрватској Лора Видовић у свом извештају из 2018. године јасно је рекла да су усташки симболи постали све видљивији, и да политичари и медији умањују злочине усташког режима, саопштено је из Савеза Срба из региона.

Mark Carney изнео је свој искрен став, како гледа на свет у провокативном говору у Давосу, у Швајцарској, у уторак, где је рекао да је дугогодишњи међународни поредак, предвођен САД-ом и заснован на правилима, завршен и да се средње силе као Канада морају да промене како би избегле да постану жртвом даљњег премијера моћних актера. Не спомињући америчког председника Доналда Трампа, Carney је споменуо “америчку хегемонију” и рекао да “велике силе” користе економску интеграцију као “оружје”.

„Канађани знају да наша стара, удобна претпоставка да наша географија и чланство у савезима аутоматски доносе просперитет и сигурност више не важи“, рекао је Carney.

Док се суочава са овим новим динамиком, Carney је рекао да Канада мора бити “принципијелна и прагматична” па да се окрене унутрашњој изградњи земље и диверзификацији трговинских односа како би постала мање зависна о земљама као што је САД-а, сада када је јасно да “интеграција” може да доведе до “одређености”.

Carney је рекао да су мултилатерализам и “архитектура колективног решавања проблема” - ослањање на институције као Светској трговинској организације, Уједињеним нацијама итд.- “смањени” и да земље морају прихватити да ће можда морати деловати исто чешће него у недавној прошлости.

„Многе земље извлаче исте закључке. Морају развити већу стратешку аутономију: у енергетици, храни, кључним минералима, финансијама и ланцима снабдевања.“

“Земља која не може сама себе да сачува, обезбеди гориво или се брани са малом опцијом. Када вас правила више не штите, морате да заштитите себе”, рекао је Carney и додао да ће овај изолациони приступ, учинити земље сиромашнијим, крхким и мање одрживим. Али то се ипак дешава и Канада мора сарађивати са истомишљеницима где је то могуће, како би се супротставила доминацији већих, богатијих и боље наоружаних земаља.

Кинески лидер Си Ђинпинг и канадски премијер Марк Карни најавили су смањење царина, сигнализирајући поправљање односа између двеју земаља након кључног састанка у Пекингу.

Кина би требало да смањи царине на канадско уље уљане репице са 85 на 15 посто до 1. марта, док ће Отава опорезивати кинеска електрична возила по стопи најповлашћеније нације од 6,1 посто, изјавио је Карни новинарима. Споразум представља прекретницу после година напетих односа и узајамних намета и долази током прве посете једног канадског лидера Кини у готово десет година.

Карни настоји да диверзификује канадску трговину, умањујући зависност од САД, највећег трговинског партнера Канаде, после неизвесности узроковане повременим америчким царинама. Споразум би такође могао да доведе до већих кинеских улагања у Канаду. Карни је новинарима рекао да је однос Канаде са Кином последњих месеци био “предвидивији” и да су разговори са Пекингом били “реалистични и пуни поштовања”. Истакао је да се Отава не слаже са Пекингом о свему, додајући да је у разговорима са Сијем јасно изнео канадске “границе”, укључујући људска права, забринутост због мешања у изборе и потребу за “заштитним механизмима”.

“Свет се драматично променио”

Неки сматрају да би Карнијева посета могла да послужи као пример другим земљама које осећају последице царина које је увео Вашингтон. Истовремено, Си настоји да прикаже Кину као стабилног глобалног партнера. Последњих недеља Пекинг су посетили јужнокорејски председник и ирски премијер, а ускоро се очекују и посете британског премијера, као и немачког канцелара.

Карни је изјавио да се “свет драматично променио” и да ће начин на који се Канада позиционира “обликовати нашу будућност деценијама која долазе”. Раније током своје тродневне посете рекао је да партнерство Канаде и Кине поставља две земље за “нови светски поредак”, додавши касније да је мултилатерални систем “нагрижен, да се благо изразим, или поткопан”