Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 2 3 4 5 ... 249
У Канади је покренут портал canadianveritas.ca за истину о ратовима у бившој Југославији. Објашњавајући разлоге за оснивање портала названог по богињи истине Веритас, творци те својеврсне интернет осматрачнице наводе да је током и после рата у бившој Југославији 60.000 канадских војника служило у мисијама УН и НАТО.
Канађани, творци и сарадници „портала истине” убеђени су да „изградњом” интернет осматрачнице canadianveritas.ca „ниједан човек, ниједна истина, ниједна прича неће бити занемарени”, а портал је доступан и на Твитеру.
Текстови се објављују енглеском или француском, као званичним језицима у Канади, а пишу их угледни Канађани који су били учесници трагичних збивања на Балкану.
Почасни уредници портала су генерал у пензији, својевремено командант сектора Сарајево мирових снага УН у БиХ, Луис Мекензи, професор емеритус Отава универзитета и економски експерт светског ранга Мишел Шосудовски и последњи канадски амбасадор у бившој Југославији Џемс Бисет.
Такође, почасни уредници су и професор историје Колин Кембел и војни аналитичар и издавач војног магазина „Еспри д кор” Скот Тејлор.
У делу посвећеном Србији и Косову између осталих објављена су сведочења о НАТО бомбардовању 1999. као и чланак „Рат у Југославији 20 година касније - први НАТО хуманитарни рат”.
Посебна пажња посвећена је „трговини људским органима” на Косову и у Албанији и дата је „анатомија тог злочина”. „Осматрачница истине” има и текстове о рату у Босни и Херцеговини, а истиче се онај који пледира да доноси „Праву причу о Сребреници”.
Неки канадски „осматрачи” ове теме тврде да „Србија није крива за геноцид” и да је то била „ужасна трагедија, али не и геноцид” како је утврђено пресудама међународног суда.
Наставак...

Многобројним реговањима на изјаве и понашање хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, током обележавања Дана победе и 24. годишњице војно-полицијске акције Олуја, придружила се текстом и књижевница Ведрана Рудан, која каже да је „благо погинулима”.

„Благо погинулима. Сами би се данас упуцали, многи то и чине, кад би видели на какав су олтар положили свој једини живот”, написала је Рудан у тексту под насловом „Пијана Колинда”, објављеном на њеном блогу.

За највећи егзодус Срба од Другог светског рата, током војно-полицијске акције Олуја 1995, Рудан каже да је последица договора који су, како наводи, Милошевић и Туђман постигли по диктату Америке.

„И би тако. Одоше Срби из Хрватске, пешке, аутом, већина на трактору. Занемарив број их је остао у својим кућама и сачекао херојску, хрватску војску. Неки су дочек преживели, многи су завршили у бунару или су добили метак”, пише Рудан.

Додаје да су страдали и хрватски војници којима је речено да ће операција Олуја помоћи да „најзад и заувек будемо своји на своме”.

Према њеним речима, грандиозна „прослава Победе” и ове је године позитивно узнемирила народ.

„Махало се заставама, пило и певало и урлало како смо за Дом спремни. Може ли Народ изван себе од радости завијати, а КГК (Колинда Грабар Китаровић) све то са стране хладно гледати и наша КГК је Народ. Зато је у Книну одржала говор на неколико непознатих и познатих језика и запевала са Клапом Св. Јурај Хрватске ратне морнарице...”, навела је она.

Описујући тај наступ хрватске председнице, Рудан каже да је Колинда Грабар Китаровић „развалила уста”, и да су сви на порталима могли да виде њене крајнике и да, како каже, чак чују и њен гласић...

Наставак...

Председник Одбора Народне скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцијенио је да су дешавања протеклих дана поводом прославе злочиначке акције "Олуја" потврдила да је темељ Хрватске усташтво и геноцидна НДХ. Линта је истакао да је врхунска лаж оно што су говорили хрватски званичници током дводневне прославе у Сплиту и Книну да је "Олуја" била "величанствена победа".

- Хрватска војска и полиција није војно победила крајишке Србе већ се највише истакла у убијању српских цивила, масовном бомбардовању крајишких градова и избегличке колоне и систематском плачкању, паљењу и уништавању српске имовине и инфраструктуре - рекао је Линта.

Према његовим речима, председник Хрватске Колинда Грабар Китаровић изразила је дубоко жаљење што није била припадник Хрватске војске током и после злочиначке акције Олуја "да и она са пушком убије неког српског цивила или ратног заробљеника и да опљачка и запали барем једну српску кућу".

- Тада би имала доказ да је права Хрватица и достојан следебеник поглавника Анте Павелића и команданта чувене по злу "Црне легије" Јуре Францетића - истакао је Линта. Он је навео да су припадници ХОС-а на челу са, како га је назвао, отвореним усташом Марком Скејом и ове године у центру Книна узвикивали усташки поздрав "За дом спремни", а да је портпарол хрватске полиције бесрамно изјавила да против њих неће бити подигнуте чак ни прекршајне пријаве, иако је реч о кривичном делу злочина из мржње, саопштено је из Савеза Срба из региона.

Линта је констатовао и да је концерт отвореног усташе Марка Перковића Томпсона на сплитској риви пред више десетина хиљада Хрвата још једном потврдио да је темељ Туђманове Хрватске усташтво и геноцидна НДХ. Он је нагласио да је потпуно јасно да већина хрватског народа и елите не жели да се суочи са својом геноцидном и злочиначком прошлошћу и нагласио да је један од бројних доказа да је то тако скандалозна "декларација о домовинском рату" из 2000. године којом је озваничен усташки мит да су Србија и Срби тобоже извршили агресију, а Хрвати тобоже били жртва и водили ослободилачки рат.

Наставак...

Међународна заједница ћути о томе што су Срби у Хрватској све минорнији, обесправљенији и нападанији као што је ћутала и пре 24 године, када је у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" протерано више од 250.000 Срба, док их се више од 1.800 води као погинуло и нестало, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас.

Веритас подсећа да су 4. августа 1995. године оружане снаге и полиција Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ, извршиле агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, тадашњу Републику Српску Крајину.

Агресија је извршена упркос томе што је та област, односно сектори "Југ" и "Север", била под заштитом УН, као и чињеници да су представници Републике Српске Крајине дан пре у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба.

Против Срба је ангажован седмоструко јачи агресор који је за неколико дана неравноправне борбе угушио отпор Српске војске Крајине. Срби из западне Крајине тада су, поучени историјским искуством, кренули у дотад највећу сеобу на исток, браћи по вери и нацији, подсећају из Веритаса.

У саопштењу се истиче да је и после престанка сваког отпора Српске војске Крајине агресор убијао људе који нису хтели или могли да оду са вековних огњишта, као и оне у избегличким колонама, до Уне и преко Уне, дубоко у територији тадашње Републике Српске. На евиденцији Веритаса налазе се имена 1.869 погинулих и несталих Срба у овој акцији и послије ње, од којих 1.220 /65 одсто/ цивила, међу којима је 551 жена.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.124 лица, док се као нестало води још 745, од којих 565 цивила, међу којима 289 жена.

Наставак...

Србија ће морати да призна геноцид у Сребреници и престане да штити ратне злочинце ако жели да буде чланица ЕУ, поручује лидер Странке демократске акције Бакир Изетбеговић, у интервјуу за Радио Сарајево. Он је то изјавио одговарајући на питање да ли ће Србија морати да призна геноцид у Сребреници, уз опаску новинара да је од историчарке Латинке Перовић чуо да се геноцид негира, јер се није одустало од концепта велике Србије.

А да је признање геноцида услов за даље ЕУ интеграције Србије - Изетбеговић тврди да је део документа ЕУ, који се односи на наставак европског пута Србије.

„Слабљење ЕУ, Брегзит, јачање суверениста, јачање Русије и њеног присуства на Балкану, исламофобија и мигрантска криза која слаби позицију муслимана, а тиме и Бошњака у Европи, отворили су нове апетите код српских лидера”, каже Изетбеговић и додаје:

„За њих је круцијално важно да минимизирају српске злочине, а преувеличавају бошњачке, односно довести их у упоредиву раван. Јер, ако смо сви ми учинили сличне злочине, сви имамо исту политичку позицију и право на нове захтеве, па и самоопредељења”, рекао је Изетбеговић.

Како је рекао, пресуда Радовану Караџићу и Ратку Младићу, а затим и Хрватима предвођеним Прлићем, створила је, уместо катарзе и кајања, солидарност међу хрватским и српским политичарима у БиХ.

„Из руководства Суда БиХ су одстрањени Бошњаци и кренула је кампања хапшења и оптуживања припадника Армије РБиХ. Циљ је изједначити зараћене, а тиме и политичке стране, изједначити и права на нове захтеве тих страна, укључујући и завршетак ратних циљева”, оценио је Изетбеговић.

Наставак...

Најуспешнија и најбогатија Српкиња у Канади Ребека Мекдоналд (Rebecca MacDonald), рекла је да у Србији никад није инвестирала јер мисли да у било којој земљи где нису раздвојени економија и политика не може да се развија здрав бизнис.

"Тамо где нема правила не бих знала како да пливам. Знам случајеве, причали су ми људи који су долазили у Србију да отворе неку фирму, да све иде до једног нивоа и одједном неко дође и каже 'то више није ваше", рекла је интервјуу за Магазин Бизнис Ребека Мекдоналд, која је власница компаније за трговину струјом и гасом Just Energy Group са седиштем у Канади.

Додала је да је то незамисливо за Запад и да "политика и економија морају да буду одвојене јер докле год морате да будете политички повезани да бисте били у неком бизнису, то није здрава економија".

Њена фирма Just Energy Group запошљава око 3.000 људи, има годишњи обрт око четири милијарде канадских долара (око три милијарде америчких долара) и листана је на берзи. Мекдоналд намерава да је прода ако добије добру цену и посвети се раду кроз управне одборе јер има доста позива, а прихватила је позив канадских железница.

На питање шта треба да се уради у Србији да људи не напуштају земљу, она је рекла да грађнима мора да се покаже могућност стварања.

"Млади људи то не виде код нас у Србији. Зато је важно одвојити политику од економије. Имамо феноменалне програмере у Београду који зараде 5.000 долара месечно и то је за Србију много. Али, ти програмери зараде пет пута више у Америци или Канади", рекла је Мекдоналд.

Највише је, према њеним речима, "боли што смо са тим проклетим ратом много изгубили".

Наставак...

У овом тренутку адреналин полако попушта и наступа умор. Нисам очекивала овакав успех, била сам концентрисана да у Пули, на првом јавном приказивању филма, на његовој светској премијери - видим реакцију публике. И догодила се пројекција за памћење.

Ово у разговору за Спутњик каже Дана Будисављевић, редитељка филма „Дневник Дијане Будисављевић“, после тријумфа на Пулском филмском фестивалу на којем је освојила главну Златну арену, признање жирија критике и награду публике.

Њена повест о Аустријанки која је из јасеновачког ужаса спасила 10.000 српске деце, састављена од документарних и играних делова, оставила је пулску публику без даха. А онда је тишину сменио аплауз, а мало затим је све крунисано златом...

„Кажу ми људи који дуго походе Пулски фестивал да никада нису осетили тако концентрисану тишину: могло се чути како дише 400 хиљада људи“, описује атмосферу из Арене награђена редитељка. „Када је почела одјавна шпица, проломио се аплауз који је трајао осам минута и пратио нас док сви нисмо изашли на бину и поклонили се. И то је заиста било за понос. Пресрећна сам што је Пула тако схватила филм и на неки начин му одредила даљи живот. Чини ми се да се то вече догодило нешто што је веће и од самог филма.“ 
Дуго сте се бавили овом темом, целу деценију сте истраживали архиве, документа, проверавали податке, трагали за „Дијанином децом“... Да ли је такав рад само уметнички, како Ви гледате после свега на свој укупни ангажман?

Наставак...

Одбор за стандардизацију српског језика упутио је писмо 'Националном савету за високо образовање' у коме наглашава да не постоји посебан језик Бошњака који се лингвистички разликује од српског језика и да би прихватањем студијског програма такозваног босанског језика на универзитету била нанесена непроцењива штета српском језику и српској култури.

Одбор је упутио писмо Националном савету за високо образовање јер су, како наводе, добили информацију да је „Савет добио на акредитацију студијски програм тзв.босанског језика на Државном универзитету у Новом Пазару”.

У Националном савету подсећају да установа захтев за акредитацију одређеног студијског програма шаље 'Комисији за акредитације и проверу квалитета' у високом образовању и уколико 'Комисија' одбије захтев, установа може да упути жалбу 'Савету'.

Члан Савета проф. Миодраг Поповић тврди да никаква жалба није стигла' Савету' и да је реакција 'Одбора' преурањена.

'Одбор за стандардизацију српског језика' подсећа да и ставови значајних бошњачких лингвиста говоре у прилог томе да се српски и босански језик лингвистички не разликују.

„На основу Европске повеље о регионалним и мањинским језицима и још више на основу научних лингвистичких критерија, јасно је да се не могу као посебни студирати симболички језици, јер они представљају само различита имена истог, у овом случају српског, стандардног језика. Прихватањем овог програма Србија би била једина земља на свету где би се студирао као посебан босански језик”, наведено је у писму.

Тврдећи да су имали увид у предложени програм, Одбор упозорава да је циљ студија да се легализује прекрајање научних истина и присвајање српске језичке и културне баштине.

Наставак...

Србији је потребан нови почетак. Током протеклих 30 година три пута смо почињали изнова: 1990, 2000. и 2012. године и мада је 2000. успостављен некакав систем који и данас некако функционише, очигледно је да су неуспеси већи од успеха - каже за „Вести“, председник Напредног клуба, историчар Чедомир Антић.

Он је у јавност изашао са Предлогом од пет тачака око којих опозиција треба да се уједини, а подразумева нови устав, независно судство по румунском моделу, прогресивни порез, јефтинију државу и ограничење мандата носилаца власти.

Шта би донео нови устав у односу на постојећи?

- Кључни проблем није устав, већ начин на који би се до њега дошло. Устав донесен 1990. усвојила је једнопартијска скупштина, без дебате, по вољи и мери интереса Слободана Милошевића. Тада је посебним референдумом режим оправдан, па смо устав за демократску Србију донели недемократски наводно „због суверенитета над АП Косовом и Метохијом“. Други је донет 2006. у споразуму четири најзначајније странке, а посланици су текст највишег законодавног акта видели на дан кад су о њему гласали и није било расправе,

Али, грађани су 2006. на референдуму већински били за постојећи Устав.

- Референдум је био заснован на непотпуним бирачким списковима из којих је искључено око 17 одсто становништва, трајао је два дана, а током процеса изјашњавања злоупотребљена је СПЦ и питање је да ли је заиста успео. На таквим темељима се не гради слободна држава. Наши су кнежеви и краљеви, у већој мери, на демократски начин доносили уставе.

Верујете ли да опозиција, ако би дошла на власт, могла да се сложи око текста устава?

- Нови устав био би плод рада Уставотворне скупштине. Погрешно је очекивати да се неке странке или већина око нечега прво сагласе. Важно је да се Уставотворна скупштина легитимно и демократски о свему изјасни: од статуса и постојања покрајина, преко става о КиМ, моделу решења, до питања регионализације, економске и социјалне природе државе, облика владавине… 

Наставак...

„Ауторски текст Александра Вучића је једна бесрамна, подла и озбиљно опасна оргија радикалског популизма. Као и увек, Вучић се не обазире на право питање, а оно гласи: да ли је лажна елита и инфериоран онај ко поштено одбрани и објави докторат, а права елита и супериоран онај ко фалсификује диплому и докторат украде?

То са протетиком и поготово еугенетиком нема никакве везе“, истиче за 'Данас' књижевник и професор Владета Јанковић, коментаришући ауторски текст председника Србије под називом „Елита и плебс“ објављен јуче у 'Политици'.

У тексту председник Вучић, између осталог, наводи да за све време којим се бави политиком није видео да неко толико презире и своју земљу и људе који у њој живе као „политички квазиелитисти“ који су прешли „сваку границу политичке пристојности“, па методом која би могла да се назове и фашистичком, деле људе на супериорне и инфериорне. „Запитајте се какве су то громаде када их предводе интелектуалне величине као Трифуновић, Обрадовић, Ђилас, јер несумњиво је да ова тројица, приде и Јеремић, имају највеће знање, непоколебљиво поштење и божански морал“, поручује Вучић и додаје и да „ова група“ преко својих истомишљеника - еугениста, као Велика инквизиција организује прогон и спаљивање на ломачи тобож глупака који им се супротстављају у било чему.

„Нарочито, и што су неписменији и необразованији, то снажније нападају, а посебно сладострашће показују када се обрачунавају са дипломама и њиховим носиоцима, јер, кога брига за знање, диплома је све, форма је најважнија, зато су они елита, а ми остали крезуба стока“, констатује Вучић.

Жарко Требјешанин, професор и психолог, коментаришући Вучићеве наводе, поставља питање: ко прави поделе, ко производи простаклук - власт или „елита“. 

Наставак...
Страница: 1 2 3 4 5 ... 249