Прилози

Најпознатији српски драмски писац Душан Ковачевић оценио је за 'Недељник' да је Србија испушетна земља и разбијена у стотину комада, а да се сада спајају и лепе делови од тог разбијања, али да јој недостају парчићи. Академик и човек који је нацртао српску нарав боље него ико у 20. и 21. веку у ексклузивној исповести за 'Недељник' говори о својој четрдесетогодишњој каријери, писцима и интелектуалцима и њиховим изазовима, српској култури и износи своју слику Србије.

"Србија је милина за писање и очај за преживљавање", констатовао је Ковачевић и додао да је култна дела као што су "Маратонац", "Ко то тамо пева" или "Балкански шпијун", написао тако што је преписивао живот и околину.

"Патетично је рећи, али је истинито - инспирација ми је била живот наш насушни, тешки, неизвесни, у земљи која је или у рату, или у поратној обнови, или се стрепи од новог рата, или се ратује око власти у данима мира, или ратујемо породично по кућама, улицама, радним местима којих је све мање и мање", рекао је Ковачевић и додао: "То што живот може да нашкоди здрављу, не може нико".

Драмски писац је за 'Недељник' дао своју слику Србије.

"Убијамо се свакодневно и гинемо више него у време окупације. Породично насиље је постало толико "нормално" да је необично ако једног месеца неки болесник не побије целу породицу, или бар жену и себе. Обрачуни нарко дилера у којем страдају грађани у пролазу. Полицајци који сарађују са криминалцима. Судије који не осуђују људе заштићене новцем и влашћу. Насиље над немоћним, слабим, сиромашним, тужним људима... И, наравно, кад све видите, и све вам се смучи, ви се пакујете и напуштате домовину - "земљу ваших предака који су за њу живот дали", и одлазите код оних који су вам те претке убијали да радите и надате се да ће и ваша земља једног дана бити пристојно место за живот".

Међународна комисија за истину о Јасеновцу отворила је у Дому Владике Николаја у Лондону изложбу “Анатомија Заборава”, посвећену жртвама хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу и Доњој Градини, саопштила је Комисија.

Изложбу, чији су аутори Вања Смуља и Споменка Кузмановић, припремила је Народна и Универзитетска библиотека Републике Српске поводом 70 година од завршетка Другог светског рата.

На свечаности у Лондону представљена је и књига "Иван Ханс Мерц, римокатоличка 'црква' и истините лажи" којом аутор Драгана Мијатовић Томашевић покушава да расветли живот и рад Мерца који је, према писању хрватске штампе, био духовни вођа хрватског усташког покрета.

Комисија је представила и добротворну организацију "Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation", која је основана у Великој Британији и прикупља средства за изградњу меморијалног центра на јасеновачком стратишту у Доњој Градини и истраживање геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.

Истина о злочинима би, наводи Комисија чији је председник Србољуб Живановић, требало да омогући успостављање међусобног помирења различитих верских и етничких група које сада живе на територији Босне и Херцеговине и Хрватске.

Међународна Комисија за истину о Јасеновцу (у којој није било представника са територије бивше Југославије), којом је председавао амерички професор Бернард Клајн, утврдила је да је преко 1.400 римокатоличких свештеника и часних сестара мучило и убијало Србе, Јевреје и Роме.

Реакције у Хрватској на одлуку да премијер Србије Александар Вучић иде на инаугурацију хрватске председнице су непримерене,оцењује председник Томислав Николић. Он је додао да у Хрватској често постоји омаловажајући тон када је реч о Србији.

"То је манир који хрватски политичари треба да избаце када размишљају о Србији и српским колегама. Веома често имају омаловажавајући тон који Србија није заслужила. С друге стране, Хрватска није одскочила изнад Србије да може да понижава и омаловажава Србију", казао је Николић за дневни лист "Политика". Он је казао да је жеља државе да прошлост остави иза себе, те да се реше сви проблеми "које смо једни другима направили". 

"И та жеља је код нас потпуно искрена. Међутим, ако не наиђемо на адекватну реакцију, ако све буде настављено у овом тону, онда ће Србија престати да се труди", додао је председник. 

Коментаришући одликовање које је добила Жандармерија и наводе да то предсавља притисак на Тужилаштво и судове да се не процесуирају људи из тих редова који су чинили злочине, председник је казао да "ако је добар начин да се вештачки сукоб између 'Кобри' и Жандармерије смири, одликовани су и једни и други". 

"Ја мислим да смо их некако довели у прилику да уђу у сукоб зато што се више јединица бави обезбеђивањем личности. А нигде није предвиђено какве субординације имају. И онда када једни штите једну, други другу личност, они немају кога да позову ко ће да каже сада ћете ви да станете, а ви да прођете", навео је Николић.

Широм Србије у недељу, 15. фебруара, на велики хришћански празник Сретење Господње, на који је пре 211 година подигнут Први српски устанак под вођством вожда Карађорђа Петровића, биће обележен Дан државности. Овај државни празник установљен је 2001, а на овај дан пре 180 година донет је и први устав модерне српске државе познат као Сретењски устав. Исто толико година рада у недељу слави најстарије српско позориште Књажевско-сербски театар у Крагујевцу, а пре 23 године заједничком литургијом у Саборној цркви у Београду превазиђен је вишедеценијски „амерички“ раскол у СПЦ. Од 2007. до 2012. Сретење је било и Дан Војске Србије.

Први српски устанак (1804-1813), иако је угушен у крви, сматра се најзначајнијим догађајем новије српске историје. Одлука о подизању устанка донета је на народном збору у Орашцу, одржаном на Сретење 1804. године. Турска власт је после Првог устанка била „начета“, а из Другог српског устанка 1815, који је водио Милош Обреновић, настала је српска национална држава.

– У нашој јавности мало се говори о кључном догађају у овој години – 200. годишњици подизања Другог српског устанка, који представља победоносни завршетак српске револуције из 1804. године – каже за 'Данас' историчар Чедомир Антић.

Према Антићевом мишљењу, уставни и правни систем Србије је данас, 180 година после доношења првог модерног српског устава, у добром стању, имајући у виду „дисконтинуитете, ауторитарне режиме и лош однос великих сила, пре свега САД и Немачке“. Он сматра да је владавина права у Србији данас у много чему угрожена.

– У овом тренутку Србија нема озбиљне демократске институције. Суочена је са захтевима САД и Немачке за успостављање власти једне личности и једне популистичке странке. О томе говори однос власти према медијским слободама, успостављању институција, понашања људи на власти и њихових породица, што све утиче на лоше стање демократских установа – објашњава Антић.

Једна од централних тема годишње скупштине Епархије канадске, која је од 6. до 8. фебруара, одржана у ЦШО 'Света Тројица' у Кичинеру, била је брига за младе српске нараштаје широм Канаде. На овом великом саборовању окупили су се представници свих пархоија и црквеношколских општина Епархије канадске, њих укупно 86, предвођени својим архипастиром, епископом канадским Георгијем.

Тема о младима посебно је била присутна у Мисионарско – просветном одбору, где је, између осталог, расправљано о процесу секуларизације којем су излозена наша деца у оквиру канадског школског система. Повод за ову расправу биле су најављене промене у школским програмима у Онтарију, где Влада ове провинције покушава, без претходне констултације са родитељима, да уведе драстичне промене у области тзв. сексуалног образовања ученика, а које су узбуркале јавност у овом делу Канаде. Овој теми дато је и посебно место у Резолуцији годишње скупштине, где се каже: 

У овом контексту најодлучније осуђујемо насртај на дечје душе кроз насилно и недемократско наметање новог школског програма у провинцији Онтарио.

Насупрот вољи већине родитеља, и мимо свих демократских стандарада, мења се наставни план и програм који треба да буде по мери интересних група, а не велике већине грађана ове провинције. човек је створен по лику - образу Господњем и образовање је вазда имало за циљ да у младим бићима заспоставља – образује лик Божји. Ово што се се намерава чинити, истискује Бога из дечјих душа и утискује у њих демонску образину.

Код нас се из године у годину понавља ситуација да извозимо кукуруз и да нам то, неретко, постаје најбољи извозни производ, а да смо с друге стране стални увозници меса, поготово свињског. Шта је по среди? Системска грешка наше економије и пољопривреде или једноставно небрига државе за ову производњу. Шта то имају Хрватска и Мађарска са чијих фарми „долазе” месо и живи товљеници. Можда Европску унију и њене субвенције?

Прошле године, због политичких размирица Русије и Европе око Украјине, нама се учинило да се извозом хране у Русију за нас отвара посао века. Међутим, то на крају није испало тако, а упућени кажу да су наша очекивања о извозу, који нисмо реализовали, главни разлог за актуелни пад цена товљеника на око 115 динара по килограму с ранијих преко 200 динара. Незадовољни произвођачи ових дана траже помоћ државе и интервенцију Робних резерви.

Рајко Латиновић, директор ПКБ „Имеса”, каже да је извоз свињетине у Русију у последња два месеца прошле године подигао цене. Произвођачи су почели наменски тов за то тржиште, али су се извозници суочили са тешкоћама.

– Почео је био извоз и замрзнутих свињских полутки и нешто мало и прерађевина. Међутим, управо због односа Русије и Европе, камионски извоз није долазио у обзир (због болести свиња у нашим оборима), а алтернатива је била да роба у Русију стигне морем, преко барске и солунске луке. Међутим, транспорт робе од око 40 дана поскупео је цену крајњег производа за увозника па су Руси нашли друге канале набавке. Из Кине превасходно – објашњава Латиновић.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров обратио се присутним на безбедносном форуму у Минхену, где је главна тема криза у Украјини. Лавров је навео да постоји реална шанса да се реши конфликт у Украјини, и да ће Русија инсистирати на "мирном решењу". Лавров је рекао да западњачки парнери покушавају да одрже "политику глобалне доминације", а да је за решење проблема неопходна сарадња без оптуживања. Он је навео да криза не може бити решена војном интервенцијом.

 - Неко је раније рекао да је НАТО "најмирнија" алијанса на свету. А погледајте шта се десило у Југославији - рекао је Лавров. Он је додао да Еворпски сигурносни систем има озбиљне потешкоће у томе да очува мир и оценио да је структура европске безбедности поткопана акцијама САД и њених савезника.

- Европска безбедност, заснована на принципима Повеље УН и Хелсиншке декларације, дуго је саботирана акцијама САД и њених савезника  - рекао је шеф руске дипломатије. Он је рекао да је Запад, уместо праве, европске сигурносне структуре обликовао илузије, пошто се осећа "као победник хладног рата" и оценио да је криза резултат развоја политике протеклих 25 година која циља на то "да Америка доминира међународним односима у Европи". Додао је да САД и Европа треба да одговоре на питање да ли ће одржавати европску безбедност са Русијом или без ње.

Лавров је рекао да Русија није послала никакву војску на Мајдан у Украјини, али да "знају ко јесте". Додао је да му није јасно зашто се Запад повлађује Кијеву и оправдава слање оружја. 

"Није било референдума на Косову" 

Лавров се осврнуо и на уједињење Немачке и рекао да се то десило "без референдума". Он се осврнио и на рефендум на Косову и Метохији. 

Међународни суд правде (МСП) одбио је тужбу Хрватске и противтужбу Србије за почињени геноцид на хрватској територији од 1991. до 1995, а пресуда тог суда је коначна и обавезујућа за све чланице Уједињених нација, државе су у обавези да по њој поступе и на њу нема жалби.

Председник суда Петр Томка у образложењу прсуда је рекао да ни Хрватска ни Србија нису успеле да докажу да је друга страна починила геноцид.

"Суд одбија тужбу Хрватске. Хрватска није доказала да се ради о намери да се делимично или у целости униште Хрвати. Дела која садржавају ацтус реус геноцида нису почињена са специфичном намером потребном да би се дело квалификовало као геноцид, рекао је Томка.

Образлажући аргументе за одбијање контратужбе Србије, Томка је навео да чак и да се докаже да је постојала намера хрватских лидера да се истера српско становништво са територије хрватске, нема доказа да је имала за циљ физичко уништење становништва.

"Због тога суд у потпуности одбацује тужбу Србије", рекао је Томка.

Пресуда МСП је коначна и обавезујућа за све чланице УН, државе су у обавези да по њој поступе и на њу нема жалби.

Томка је рекао да се Међународни суд правде слаже са закључцима Хашког трибунала, у којима се наводи да је циљ српских јединица да се насилно истерају Хрвати са дела територије, али не и да се физички униште.

Суд сматра да је на хрватској територији, у источној Славонији, Далмацији и Лици почињен "велики број убистава и злостављања" и то од стране ЈНА и српских снага, али и да Хрватска није успела да докаже да се ради о геноциду. 

Аустралијски адвокат Мајкл Ден Мори је после случајева одбране затвореника из Гвантанама преузео и случај капетана Драгана Васиљковића.

“Вечерње новости” преносе изјаве адвоката, који наводи да је прихватио да брани капетана Драгана јер се уверио да Аустралија и Хрватска је поштују Женевске конвенције.

Недавно, поједини аустралијски медији су Васиљковића оптужили да је у Глини 1993. године наводно убио неког немачког новинара. Бранилац Мори тврди да нема доказа ни за једну оптужници против Васиљковића. 

“Аустралија и Хрватска се не придржавају Женевске конвенције, иако га оптужују управо за кршење те конвенције. Васиљковић као бивши војник нема статус у затвору предвиђен по Женевској конвенцији. Аустралија и Хрватска нису обезбедили факте за своје оптужнице. Нисмо видели никакве доказе да је Васиљковић умешан у убиство двојице ратних заробљеника”, наводи Мори. 

У жалбама које је написао адвокат Мајкл Ден Мори тражи поништење одлуке о екстрадицији Капетана Драгана. Тврди да је потпуно нејасно зашто Трибунал у Хагу није оптужио Васиљковића за ратне злочине, а Загреб је то учинио дванаест година после ратних сукоба у Крајини. 

“Оптужбе се односе на 1991. и 1993. годину, а Хрватска га је оптужила 2005. Уз то је тврдила да је Васиљковић бегунац, што није тачно, јер је био јавна личност са познатом адресом. Ухапшен је на незаконит начин. Од девет година проведених у затвору, само је девет месеци био на слободи. Све то је озбиљан проблем за аустралијско и хрватско правосуђе”, истиче Мори. 

Свет ћути, знају да је Чомски, као и обично, у праву, али неће прика; скочило из брлога неколико српских првобораца против Милошевића. Њима то није исто, њима је убијање запослених у РТС-у било нормално

Постојали су у Титовој Југославији људи који су се звали првоборци, носиоци Споменице 1941. То су они што су одмах по доласку Хитлерове војске на капе ставили петокраке и узели пушке. Истина, било је и других првобораца против Хитлера, с другачијим ознакама на капама, но такви су уместо Споменице 1941. добијали вишегодишње казне затвора. Али, то није тема. Од Октобарске револуције у Србији, изведене 2000. године, имамо истоветну категорију - првоборце. Овога пута против Милошевића.

Такви су споменуте године освојили власт, банке, државна предузећа, факултете, царину; добили министарске и професорске кабинете, директорске позиције, књижевне награде, амбасадорска и уредничка места... Ниси смео реч да им кажеш, било је оно: ја сам се, бре, од првог дана борио против Милошевића; знаш ли ти шта сам ја све претрпео у борби против Милошевића; мој тата је скидао Милошевића са власти... итд. Али, како је време пролазило, а време кад-тад, али увек, све постави на своје место, па смо дочекали дане да и странци тврде како Милошевић и Србија нису једини, чак ни први у низу, кривци за разбијање Југославије, што је основна интелектуална и животна поставка савремених српских првобораца.