Прилози

Председник Србије Томислав Николић поручио је данас на комеморативној церемонији одавања почасти поводом обележавања 27. јануара - Међународног дана сећања на жртве холокауста, да је холокауст најсрамнија и најгнуснија појава у целокупној људској историји и да Србија никада неће заборавити злочине над својим и пријатељским јеврејским народом.

Председник, који је уз војне и државне почасти положио венац на Старом сајмишту подсетио је окупљене да се ове године обележава један значајан заједнички јубилеј - 70 година од победе над фашизмом.

„Пре 70 година срушене су жичане ограде логора за уништење једног народа. Иза зидова су били људи који су, да би преживели, зид изградили у себи, људи који више нису веровали да је живот могућ, да је слобода могућа. Седамдесет година траје напор да се открије истина о страдању у Холокаусту и да се што више људи упозна истину. Да ли ће истина остати у памћењу будућих поколења, зависи од напора сваког од нас”, рекао је Николић. Зато је, подвукао је он, инсистирање на обележавању јубилеја победе над фашизмом данас значајније него икад.

Председник је подсетио и да је пре Другог светског рата само у Србији живело око 35.000 Јевреја, да су за време окупације пролазили кроз дискриминацију, обесправљење и пљачке до крајњег циља - масовног уништења. 

Тако је, додао је Николић, на територији целе Краљевине Југославије убијено више од 67.000 Јевреја и 650.000 Срба.

У крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици вечерас је одржана централна прослава у част првог архиепископа и српског просветитеља Светог Саве.

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је да се овогодишња Светосавска академија одржава у знаку 520. година од штампања "Октоиха", прве ћириличне књиге на југоистоку Европе.

Митрополит Амфилохије је у беседи истакао значај Светог Саве као утемељивача српске цркве, језика и државе.

"Пресудну улогу у публиковању старословенског језика имао је Свети Сава. На тој србуљској рецензији је урађена и Крмчија /Законоправило Светог Саве/. Пресудну улогу у оснивању богословске црквене школе имао је Свети Саве, и то треба нарочито да се истакне у Црној Гори", рекао је митрополит Амфилохије. Он је упозорио да се данас у Црној Гори уништава српски језик и писмо и претвара у непостојећи, такозвани црногорски језик. Уништавањем српског језика и ћирилице, истакао је он, долази до радикалног прекида, уништавања памћења и прекида свеукупне културе српског народа.

"То не служи на част онима који то данас раде у Црној Гори, то је јединствени подухват у Европи и свету да се један народ одриче имена свог језика. Да се одриче свог писма, на коме је записано све што је створио", рекао је митрополит Амфилохије.

Директор Балканолошког института Српске академије наука и уметности Душан Батаковић истакао је у беседи да је Свети Сава дао Србима идентитет и културу, без чега један народ није народ.

"А, народ који заборавља своју традицију, осуђен је да многе грешке понови и да неослоњен на добре темеље, које му традиција нуди, лута у овим тешким временима", рекао је Батаковић.

Помак у процесу који пред судом у Чикагу воде прогнани Срби из Хрватске. Фирма МПРИ (обучавала Хрватску војску) пристала на медијацију

Америчка фирма МПРИ, против које су пред Судом у Чикагу Срби из Крајине повели спор, оптужујући је да је била саветник Хрватске војске у операцији "Олуја" 1995. године и тако јој помогла у протеривању и геноциду над Србима, спремна је на нагодбу са Крајишницима!

Наиме, пошто је Федерални суд у Чикагу прошлог октобра делимично прихватио тужбу Срба из Крајине, а судија Џон Ли одлучио да агенцији МПРИ треба судити по америчком закону због уништене имовине крајишких Срба, у децембру је одржано рочиште на којем је тужена страна пристала да се поведу разговори о нагодби. Ове новине у процесу који траје од 2010. године "Новостима" преноси Саво Штрбац, директор документационог центар "Веритас":

- То је помак у позитивном смеру за нашу страну, јер се до сада порицала свака одговорност и захтевало се одбацивање свих тужбених захтева, као и да се Суд прогласи ненадлежним. За десетак дана Суд би требало да именује медијатора, а према пракси америчког система, то су обично пензионисане судије.

Очекивања су да би посредник крајем марта или почетком априла могао да позове обе стране и изложи план медијације, а читав процес вероватно ће трајати годину дана, јер и медијатор треба да се упозна са доказима и исказима сведока. На крају, он ће предлог нагодбе доставити Суду, а Суд ће га проследити обема странама. 

Предлог закона о службеној употреби језика у Србији већ годинама скупља прашину по фиокама и у архивама. Нико не кажњава неправилну употребу језика. Загубљен и предлог стандардизације ћирилице

Џабе је Ђура Даничић водио и писао "Рат за српски језик и правопис". Џабе, ако тај исти језик данас нема ко да брани. Ни српски језик, ни ћирилицу. У букварима слова све искваренија, у натписима стране речи, латинички слогани на билбордима, мејлови и СМС поруке "растерећени" правописа, а држава и глува и слепа, а изнад свега нема пред језиком који се све више квари и писмом које нестаје.

Последњи закон о службеној употреби језика и писма донет је 1991. године. Променили смо од тада четири државе, као и званично име језика којим говоримо. Само закон донет пре 24 године, у детаљима мењан неколико пута, и даље важи. Последња брига о језику показана је Уставом из 2006. године. Тада је наглашено да нам је службени језик српски, а писмо ћирилица и тада се стало. Изостао је закон и акта која би га пратила. Нико није задужен да контролише примену и кажњава кршење закона. А све то посао је државе.

Лингвисти су једногласни да српски језик и ћирилицу не могу да сачувају власници кафана и бутика који ће свој СУР или СТР "друштвено одговорно" називати српским именима, а рекламе писати ћирилицом. Не могу ни језикословци на научним скуповима. Може само држава која ће донети законе и контролисати њихову примену.

Премијер Александар Вучић изјавио је данас да ће Србија гарантовати пуну слободу изражавања и критику, али је нагласио да то важи и у обрнутом смеру, односно да и влада има право да аргументовано демантује неистине.

„Посвећени смо томе да гарантујемо пуну слободу изражавања и крутику, али немојте ни нама да забрањујете да одговарамо на нестине. Не забрањујте нам да одговарамо на новинарска питања и да их аргументовано демантујемо. Не тумачите то као притисак”, рекао је Вучић одговарајући на питања новинара после састанка са председником РС Милорадом Додиком.

Вучић је навео да нема ништа против да новинари пишу шта год хоће, али да би и њему требало да буде омогућено да се изјасни.

„Пишите шта год хоћете, али нам дајте право да и ми кажемо да ли је то истина или није”, рекао је премијер додајући да је спреман да саслуша сваку врсту примедбе или указивање на пропусте.

Коментаришући своју претходну изјаву да ЕУ плаћа поједине медије, Вучић је рекао да ни они (ЕУ) то не крију, и додао да се нада доброј будућој сарадњи са шефом делегације ЕУ Мајклом Девенпортом.

„Само сам му рекао оно што сви знају, да они плаћају њих. Они се хвале тиме да то 'плаћају, али да не утичу на уређивање'. Да сам ја то рекао, смејали бисте ми се. Ја нећу да се смејем, ја им верујем. Нисмо ми њих оптужили, већ они на томе инсистирају. Изабрали су 19 група које плаћају, а неке од њих се баве измишљотинама”, рекао је Вучић додајући да не види шта је ту спорно, јер ЕУ није демантовала његове наводе.

На маршу солидарности у Паризу били су многобројни светски лидери који су стали у одбрану слободе изражавања, а међу њима су били и они који су у својим земљама „успешни” у гушењу те исте слободе, преноси „Вашингтон пост”. Упркос тој громогласној представи јединства и слоге око једне од важнијих вредности западних демократија, не може, а да се не примети лицемерно присуство неких светских лидера, наводи лист.

„Иако су на скупу у Паризу сви били једногласни у подршци слободи говора у Француској, на домаћем терену не презају од прогањања оних који промовишу слободу говора и слободу медија”, оцењује амерички лист.

И организација „Репортери без граница” (РСФ) саопштила је да је „згранута присутношћу званичника из земаља које ограничавају слободу информисања”.

На удару критика РСФ посебно су се нашли египатски министар спољних послова Самех Шукри, турски премијер Ахмет Давутоглу, руски министар спољних послова Сергеј Лавров, његов алжирски колега Рамтане Ламамра, затим министар спољних послова Уједињених Арапских Емирата Шеик Абдулах бин Зајед ал-Нахјан и габонски председник Али Бонго.

На индексу слободе медија РСФ-а, Египат је од 180 земаља заузео 159. место, Турска је на месту 154, Русија на 148, а Алжир на 121. и Емирати на 118. месту, а Габон на 98. месту.

Хрватска је, како подсећа агенција Хина, на том списку на 65. месту, Србија на 54, а Словенија на 34. месту.

РСФ подсећа да је Египат прошле године на затворске казне од седам до 10 година осудио троје новинара катарске ТВ станице Ал Џазире под оптужбом за „тероризам”.

Не знам како ће да се заврши ово са Бриселским споразумом, али знам да решење, какво год буде, неће трајати довека. Као што није ово пре њега ни оно пре овога. Све дође и прође ко мутни Лаб, исти онај поред ког су 1912. године са добровољачким одредом Српске војске стајали и плакали војвода Вук и велики песник Милан Ракић, свесни да је Газиместан, после скоро 500 година, поново српски.

Пре неколико дана, о Божићу, више стотина Срба, протераних са Косова и Метохије, покушало је да посети гробове најближих и на њима запали свеће. Многи нису успели: њихове аутобусе, и поред полицијског обезбеђења, каменовали су и вратили назад локални Албанци.

У Ђаковици је било најгоре. Пре бомбардовања 1999. године, у том граду живело је 10.000 Срба. Данас, не рачунајући четири старице у тамошњем манастиру, нема ниједног. Крајем минуле године, одлуком општинских власти, у Ђаковици је срушено пет српских, празних кућа породице Стевић. Да се, злу не требало, немају где вратити. И, ником ништа.

Пре долетања НАТО бомбардера Приштина је имала 45.000 Срба. Данас их има 50. Ни за један аутобус. У Пећи Срба беше 30.000, данас само седам душа. У Призрену... итд. Све горе од горег.

Приштина тражи да Бриселски споразум искључи самоорганизовање Срба на Косову и Метохији, сваку везу са Београдом, а где тога евентуално и буде, да се све одвија по законима донетим у Приштини. Албанци посебно инсистирају да север Косова буде мултиетнички. Као, њима је посебно стало до тога. Колико им је стало види се из горе изнетих бројки.

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта оценио је да у Хрватској скоро две деценије од завршетка рата не постоји политичка воља да се процесуирају починиоци ратних злочина над Србима.

Линта је лицемерном оценио изјаву помоћника хрватског министра правде Ивана Црнчеца да Србија није у позицији да процењује хрватско правосуђе.

"Ситуација управо обрнута, јер је Хрватска као члан Европске уније тобоже испунила европске стандарде у суђењима за ратне злочине. Низ чињеница показује да у Хрватској скоро две деценије од завршетка рата не постоји политичка воља да се процесуирају починиоци ратних злочина над Србима. Током 2013. и 2014. године није покренута ниједна истрага нити је оптужен неки припадник хрватске војске или полиције за кривичнио дело ратног злочина", навео је Линта у саопштењу.

Напротив, како додаје, судови су већину случајева ратних злочина почињених од стране хрватских јединица, а који су покренути за време приступних преговора, закључили ослобађајућом пресудом.

"У правоснажно завршеним предметима, као што су Сисак и Прукљан код Скрадина, тужилаштво се потрудило да оптужницом буде обухваћено што мање лица и да се број осуђених сведе на минимум. Обећања председника Јосиповића и премијера Милановића да ће Хрватска сама процесуирати ратне злочине без обзира на етничку припадност починиоца и жртве, после ослобађајуће хашке пресуде генералима Готовини и Маркачу новембра 2012. године, остала су мртво слово на папиру", истакао је Линта. 

Мисија Унмика на Косову и Метохији није спровела ефикасну истрагу у случајевима трговине људским органима, наводи се у најновијем извештају Саветодавне комисије за људска права УН.

С тим у вези се посебно помиње случај нестанка Златка Антића, киднапованог у Призрену 1999. године, сазнају франкфуртске "Вести".

"Од самог почетка било је очигледних недостатака у спровођењу истраге. За разлику од других случајева нестанка, у овом је постојао очевидац, а уместо да проактивно прати трагове, Унмик полиција је јануара 2004. проценила да није доступан ниједан доказ и ставила предмет `на чекање`", наводи Саветодавна комисија за људска права.

Име Златка Антића се помиње у документу прослеђеном Хашком трибуналу, у коме се налази сажетак података у вези са сумњом на умешаност ОВК у круг трговине људима између Косова и Албаније, са циљем принудне проституције и трговине органима.

Антић је био међу заробљеницима који су одведени и држани у илегалним затворима на северу Албаније, јула или почетком августа 1999. године, ради трговине органима.

Међутим, у истражним списима Унмика нема ни назнаке да је тако важна информација достављена особама које су истраживале случај нестанка Антића, нити да је та мисија спровела било какву активност како  би додатно истражила најтеже оптужбе, осим што је информацију проследила Хагу.

Саветодавна комисија за људска права УН изразила је озбиљну забринутост, јер је уложено тако мало напора да се истражи и примени право на истину у вези са овим наводима.

Није јерес с времена на време позвати се на прошлост ако она казује истину и сведочи чињеницама о појединим дешавањима кроз историју једног народа, односно државе као што је случај са Црном Гором. Једно тако „штиво” већ деценијама чами под теретом прашине и мемле у библиотеци Скупштине Црне Горе, највероватније због тога што је поодавно проглашено политички неподобним.

Реч је о деценијама прећуткиваном говору римокатоличког свештеника дон Ника Луковића који је изговорио у Скупштини Народне Републике Црне Горе 1946. године, а у наше руке стигао је захваљујући истраживачу и публицисти Јовану Маркушу са Цетиња.

„Другови и другарице, када су се косовски орлови угнездили у овим славним кршевима, засадили су на Ловћену, црногорском Парнасу, светом брду свих унакрст Словена, српски барјак, симбол јунаштва, витештва и слободе, где је пет векова слободно лепршао, ничим неокаљан, док су непријатељи нашега народа, почевши од азијатског душманина до фашистичког завојевача наших дана ’о те крши зуб свој заман кршили’, да га отму и растргају. Али поносни Црногорац као да је из Ловћена израстао, стоји својим гранитним ногама непомичан на крвавој стражи, чувајући слободу и светле идеале српства и јужног словенства, док је свукуд унаоколо ’племе наше сном мртвијем спало’”, рекао је на почетку беседе Луковић.

Они који од осамостаљења Црне Горе инсталирају монтенегринство као нови етнос, односно верску, језичку, духовну и уопште културну посебност, све што је протеклих векова написано, и уграђено у темеље Његошеве Црне Горе, намерно кривотворе и публикују чак и у уџбеницима за основне школе.