Први модерни српски устав Народна скупштина у Крагујевцу изгласала је на Сретење 1835. године. Сретењска скупштина сазвана је заправо због Милетине буне, којој су се прикључили и чланови породице кнеза Милоша Обреновића – супруга књегиња Љубица и брат Јеврем. Устав је, по угледу на либералне уставе тог времена, израдио кнежев секретар Димитрије Давидовић, али без консултовања Русије као силе заштитнице и Турске као сизеренског двора.

Иако је, према оцени историчара, био „један од напреднијих аката тог времена у Европи“, Сретењски устав није био дугог века. После неколико недеља кнез Милош га је укинуо, користећи противљење Хабсбуршке монархије и Руског царства, који су сумњали да је Давидовићев документ инспирисан Француском револуцијом. То је био разлог коначног разлаза кнеза Милоша и водећих народних старешина, који су убрзо добили име „уставобранитељи“, јер су бранили укинути Сретењски устав.

Давидовићеви 'Забавници' у Народној библиотеци

Поводом обележавања Сретења и Дана државности Републике Србије, јуче је у Народној библиотеци изведен концерт хора Еквилибријум са делима српских композитора, пре свих Мокрањца. Истовремено, у специјалној комори испред централне читаонице НБС изложено је неколико првих бројева 'Забавника' који је 1815. покренуо у Бечу Димитрије Давидовић, творац првог српског Устава.

Интересантно, Давидовић је остао упамћен управо по Уставу, иако је пре писања овог документа био предани културни посленик који је својим прегнућима у великој мери задужио целокупну српску културу. Две године пре 'Сретенског устава' издао је прве Новине сербске, чиме је тадашње српско новинарство доживело неку врсту процвата, будући да до тада новинарство није било заступљено у правој мери. Тадашње прве српске дневне новине имале су као уређивачки императив културу и просветитељство, а не политику. Када је реч о 'Забавнику', он прати линију развоја и значаја који је Захарије Орфелин започео периодиком – 'Славеносербским магазином', који је покренуо у 18. веку, али који је доживео само један број. Први 'Забавник' није имао сталне рубрике, али су се затим усталиле као приповетке, загонетке, есеји о српству и идентитету, а сваки је садржао и календар. Давидовић је био аутор неколико текстова, међу осталима и о идентитету Срба, а који је објављен у 'Годишњаку' 1821. године.

Посебан значај Димитрија Давидовића је у томе што је све ове подухвате извео у готово немогућим условима. За 'Новине сербске' уложио је два своја мираза, немајући финансијску подршку. 'Забавник' у почетку није имао довољно претплатника, па су му помогли тадашњи виђенији људи, чак и кнез Михаило Обреновић са 100 дуката. Давидовић никада није био задовољан постигнутим и сматрао је да је прави потпорни стуб културе издаваштво и то о трошку издавача, а не писца. 

А. В. М.

Сусрет зиме и лета

– Сретење Господње је један од 12 главних хришћанских празника у црквеној години. Слави се 40. дан по Божићу и њиме се завршава циклус божићних празника. Посвећен је успомени и духовном сагледавању догађаја описаном у другој глави Јеванђеља по Луци – сусрету младог Христа и старца Симеона у јерусалимском храму. Најпре је почео да се слави у Јерусалиму, крајем 4. века. У Византији је установљен средином 6. века у време владавине цара Јустинијана, а на хришћанском Западу век касније. У српском народу верује се да се на Сретење срећу зима и лето. Према народном веровању, на Сретење медведи се буде из зимског сна и, ако напољу виде своју сенку, враћају се у „зимовник“, што је знак да ће хладно време трајати још шест недеља.

Порука принца Александра

„На Сретење славимо слободу и независност на простору у коме живимо, славимо што је тај простор држава коју настојимо да уређујемо по највишим грађанским законима и у којој све време унапређујемо демократска начела, људска права и поштовање свих верских опредељења и националности. Сретење доживљавамо као дан када обележавамо прошлост, а припремамо и славимо будућност Србије“, поручио је јуче повод Сретења потомак вожда Карађорђа принц Александар честитајући грађанима Дан државности Србије.

Председник у Београду, премијер у Загребу

Председник Србије Томислав Николић, поводом Дана државности преподне 15. фебруара положиће венац на Споменик Незнаног јунака на Авали и открити спомен-обележје „Око соколово – на бранику отаџбине 1914-2014“ испред Дома ВС у Београду. Николић ће у Председништву Србије истог дана доделити одликовања и приредити свечани пријем. Премијер Александар Вучић, коме је запало да на Дан државности буде на инаугурацији нове председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, најавио је да ће заједно са председником и послаником СДСС у Сабору Милорадом Пуповцем присуствовати литургији у православној цркви у Загребу, где ће посетити и седиште Митрополије загребачко-љубљанске и тамошњег митрополита Порфирија (Перића).

Јелена Тасић, Данас