Прилози

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта подсећа да се данас навршавају 74 године од проглашења злочиначке и квислиншке Независне државе Хрватске, уз оцену да хрватско друштво никада није успело да се суочи са својом прошлошћу и никада није признало да је над Србима извршен монструозан геноцид.

Линта сматра да је један од разлога за такво стање у Хрватској то што значајан део хрватске политичке, црквене, научне, културне и спортске елите промовише усташтво или ћути на све масовније величање усташтва.

Како каже, бројне чињенице показују да су величање усташког покрета и говор мржње раширене појаве у данашњој Хрватској.

Према анкети загребачког Јутарњег листа, око 40 посто Хрвата мисли позитивно о усташама и оправдава њихове масовне злочине према Србима, Јеврејима и Ромима, наводи Линта у саопштењу.

Неговање усташког наслеђа у Хрватској, како је навео, може се видети често на спортским утакмицама, концертима народне и забавне музике а о томе сведоче и зидови хрватских градова и места на којима је написано у хиљадама случајева стилизовано слово.

Велики проблем, додао је он, представља и то што многи хрватски медији не осуђују манифестације усташтва и немају администраторе који би цензурисали антисрпске и усташке коментаре а ни полиција у доста случајева није реаговала на говор мржње.

Хрватска кроз нову поставку у логору Јасеновац ублажава злочине НДХ и смањује број убијених на 80.000, рекао је Линта у саопштењу и навео да су из поставке уклоњени ножеви, маљеви и друга оружја којима су мучени и убијани Срби, Јевреји и Роми.

Осим тога, не обнављају се бројни споменици посвећени жртвама НДХ који су порушени и оскрнављени у последњих 25 година.

...порука Србима да су непожељни

Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац оценио је да је најава именовања хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача у савет за безбедност Хрватске можда легалан, али неморалан и неправедан чин којим је послата јасна порука Србима да их у Хрватској не чека ништа добро.

Штрбац је Срни рекао да је ово именовање мудар политички потез хрватског председника Колинде Грабар Китаровић, који ће на тај начин да привуче велики број гласача ХДЗ-у, али да представља "прст у оку" сваком Србину из Крајине, као и судовима који судили тим хрватским генералим, због чега би Београд трабало да заузме јасан став.

"Министар /за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије/ Александар Вулин недавно је рекао истину да је Готовина злочинац и усташа. Премијер Александар Вучић је после бурне реакције из Загреба рекао да ће о томе разговарати са својим хрватским колегом Зораном Милановићем. Као да Вулин није изнео истину. То је оно што нама смета", рекао је Штрбац.

Он је истакао да би Србија, на нивоу Владе, која је 2008. године донејела одлуку да се иде у контратужбу према Загребу за геноцид, и на нивоу парламента, требало да донесе одлуку, декларацију или резолуцију којом би се од Хрватске затражила забрана прославе акције "Олуја", којом су руководили управо Готовина и Маркач.

"Иако је одбачен главни тужбени захтев, потврђено је етничко чишћење, потврђена су масовна убиства и наношење душевних и физичких патњи крајишким Србима. Мислим да би требала бити једна одлука власти Србије да се од Загреба тражи да прославе не буде", рекао је Штрбац и подсетио да све указује да ће Хрватска ове године имати две прославе и у Книну и у Сплиту.

Председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је Влада учествовала у различитим програмима подршке српском становништву Косова и Метохије. Она је нагласила да је Влада доносила добре одлуке које су се односиле на српски народ на КиМ и подсетила на изградњу културног центра Републике Српске у Косовској Митровици. Она је изразила задовољство што је данас била домаћин деци из Зубиног Потока и Јагодине и напоменула да је и у ранијем периоду било сличних догађаја.

"Наша порука овде јесте да је ово, такође, кућа и дом за сву нашу децу са КиМ и они то одлично разумеу", рекла је новинарима у Бањалуци.

Република Српска је издвојила 500.000 КМ за изградњу стамбене зграде са шест станова за најугроженије Србе на Косову и Метохији, Културног центар Републике Српске и канцеларије за Међуопштински Центар за социјални рад у Косовској Митровици.

Председник Хуманитарног удружења "Свети ђакон Авакум" Мирко Мајкић, захвалио је председнику Владе Српске Жељки Цвијановић на гостопримству за 47 деце који су у Српску дошли поводом хуманитарног концерта који ће бити одржан вечерас у месту Горњи Подградци код Градишке. Он је навео да ће приход бити намењен за обнову цркве у Зубином Потоку.

Уметнички директор ансамбла "Мокра гора" из Зубиног Потока Милован Велимировић, рекао је да игром и песмом чувају Косово и Метохију и да ће заједно са члановима КУД "Козара" из места Горњи Подрградци сачувати обичаје и пренети игре Републике Српске на Косово и Метохију.

Председник КУД "Народни вез" из Ракитова код Јагодине Звонимир Живић рекао је да ће ово културно-уметничко друштво са великим задовољством први пут да наступи у Републици Српској.

Деци из Зубиног Потока и Јагодине уручени су и пригодни поклони.

Пре десет година дошао сам на једну заборављену окуку на брду Мокра гора да ту снимам филм. Почео сам да градим Мећавник, а онда ми је пре осам година наметнута битка против моћног освајача познатог као "Динара никл". 

Ова компанија, регистрована у Енглеској, видела је на туђој кривини, визију рударског површинског копа. Нисам сигуран да су становници овог краја схватили у потпуности колико је велики тај добијени рат.

На овој победи, настао је Парк природе "Мокра Гора". Да смо изгубили, овим путем би сада шпартали камиони из којих се цеди сумпор, а здравље људи одавде до Београда би било угрожено. Ти људи су Мећавник видели као сумпорно прихватилиште за рударе, коваче пара за некога тамо, кога не би занимало да лично у такав амбијент нос помоли.

У два наврата одбранили смо Мокру гору. Да то потврдимо, држимо је чистом. Више не постоје бујичне воде које могу да направе поплаве. Овде железница има "Шарганску осмицу", светску атракцију. Сада нам долазе туристи из целог света, највреднији уметници ове наше планете, редитељи, писци, глумци, музичари...

Деца из Србије и Републике Српске, заједно са талентованим клинцима из целог света на "Кустендорфу" имају привилегију да од њих уче о уметности и животу.

Раније су људи, на овој кривини углавном страховали, да им на повратку с мора ту не пукне гума, па да морају да заноће.

Емир Кустурица, редитељ

Министар привреде Жељко Сертић потписао је данас са америчком компанијом NCR уговор о субвенцијама у износу од четири милиона евра, на основу чега ће ова компанија до 2017. године запослити још 800 радника у Србији.

Имаћемо компанију са више од 1.600 запослених, која пружа различите услуге на глобалном нивоу. Уз ову инвестицију, Београд ће постати нека врста развојног центра те фирме", рекао је Сертић новинарима након потписивања уговора у Влади Србије. Министар је прецизирао да ће се субвенције овој фирми исплаћивати у траншама и да ће бити исплаћено више од 43 милиона за бруто зараде. Држава, како је рекао, даје мање од 10 одсто на ту цифру.

Сертић је нагласио да ће субвенције донети већи приход у буџет по основу пореза и запослити велики број људи.

Упитан како је дошло до заокрета и да се држава ипак одлучила да даје субвенције за инвеститора, Сертић је одговорио: "Када сам изабран за министра привреде у врло крактком року смо се договорили да је ипак потребно обезбедити подстицаје компанијама које имају добре бизнис планове, иако те субвенције служе да се запосли већи број људи".

На питање како ће држава реаговати ако инвеститори који су добили субвенције ипак отпусте део радника, као што је пример "Горења", које је добило 10.000 евра по запосленом, а отпустило неколико стотина људи, или компаније "Вали", која је субвенционисана са 2.000 евра по запосленом, а отпустила је њих 200, Сертић је рекао да ће држава строго конторлисати да се све одредбе уговора испоштују.

"Строго водимо рачуна о свим елементима уговора, а сарађујемо и са Националном службом за запошљавање. У свим случајевима када дођемо до сазнања да је уговор прекршен можемо да активирамо гаранције које је фирма приложила како би добила субвенцију", рекао је Сертић.

Бивши француски официр Жак Огар, који је командовао специјалним снагама на Косову и Метохији 1999. године, тврди да су НАТО, САД и ЕУ жељели рат у овој покрајини из стратешких и економских разлога.

Огар је рекао да су економски разлози били погрешно веровање да је КиМ богато рудама, а стратешки јер је то за НАТО представљао почетак битног маневра да би се направио лук према Русији.

"То је оно што настављају и данас са Украјином и због тога је требало уништити Србију", рекао је Огар за "Глас Српске".

Коментаришући изостанак одговорности за злочине над косовским Србима и трговину људским органијма, Огар је рекао да је велики процес тек у припреми и да бивши команданти ОВК имају разлога за страх.

"То не ради Хашки трибунал, већ истражилац из САД са сарадницима из других земаља и мислим да ће посао извршити добро и до краја", рекао је Огар. Он сматра да и Француска треба да изађе из НАТО-а, јер је тај савез, како наводи, само продужена рука америчке политике.

Огар је рекао да Француска треба да се активира у ЕУ да би је променила и подстакла њен напредак.

"ЕУ је успостављена на економским основама и мислим да ћемо умријети не због економске, већ због моралне и кризе идентитета", рекао је Огар. Он је додао да је ЕУ данас само средство провођења америчке политике, што се јасно види у Украјини.

"Русија не може да допусти да ЕУ и НАТО буду на њеним вратима, после оног што се десило у Бугарској и на Косову и Метохији, то просто није могуће", поручио је Огар.

СРНА

Академика Владету Јеротића, на чија се предавања проваљује, називају и урбаним светогорским старцем

Ни 520 седишта у нишком Народном позоришту није било довољно за све оне који су желели да те вечери, 20. марта, чују предавање академика Владете Јеротића, лекара, психијатра, књижевника. У контрасту са свим оним што он говори и чему нас учи, догодила се гунгула која је настала испред установе културе у којој је гостовао. Више од 1.000 људи остало је испред позоришта незадовољно, љутито што је предавање било предвиђено само за студенте Филозофског факултета, а не за све заинтересоване како је у неким медијима објављено.

У хаосу који је настао око тога ко је добио бесплатну карту, а ко није, ко може да уђе, а ко не, на крају је интервенисала полиција. Само два дана пре ове гужве, професор Јеротић одржао је предавање „Шта човек крије?” на Технолошко-металуршком факултету у Београду. У пространи амфитеатар испуњен до последњег места доношене су додатне столице, а академика је дошло да чује и старо и младо. И то је уствари уобичајена слика на његовим предавањима годинама уназад.

Ретко који академик се може похвалити чињеницом да је полиција морала да заводи ред пред почетак његовог предавања и смирује разочарану масу. Стиче се утисак да је др Владета Јеротић и последњи академик који би се том чињеницом хвалио. Тако је то са тихим човеком у бучној земљи. Сликовитије од биографије и библиографије о „феномену Јеротић” сведочи то што су нам у тексту којим смо покушали да осветлимо разлоге његове популарности саговорници били митрополит СПЦ, професорка Економског факултета, психолог, уметник и новинар. И сви до једног само га хвале. При том, међу њима су и они који се изјашњавају као православни хришћани, али и оно који су агностици. 
Тешко је дати једноставан и прецизан одговор шта то професора Јеротића чини тако омиљеним. Да ли је ствар у његовој смирености, великој ерудицији, једноставности, скромности или у нашој стално немирној души и потреби за лепом, усменом речју, топлином и непосредношћу?

Србија памти и обележава дане страдања пре 16 година, чува сећања на своје невине жртве сврставајући их уз свете мученике. И опрашта, али никада неће заборавити НАТО бомбе. Ово је јуче рекао председник републике Србије Томислав Николић, на комеморативном скупу у Алексинцу, више пута бомбардованом у пролеће 1999.године, због чега је назван „Српском Хирошимом”.

– Прве бомбе на данашњи дан пале су на наше градове и села, на школе, болнице и фабрике, на телевизију и аеродроме, мостове и пруге, на наше њиве, чак и на амбасаду Народне Републике Кине. Када им се учинило да то није довољно гађали су наше куће и у кућама наше највеће благо – нашу децу. Србија се сећа своје несреће, памти суграђане, броји невине жртве и ради. Мостови су опет изнад река, путеви и пруге су поправљени, изграђене су срушене куће, опет, као и читавог 20.века, Србија подиже себе из пепела. Преживели смо, наставили, опростили, али ране за изгубљеним невиним животима горе и пеку са сваком упаљеном свећом. Проглашени кривим и брутално кажњени без суђења, живимо у својој тузи ускраћени за извињење, суђења и казне за починитеље– рекаоје председник Николић.

Народ Србије чува сећања на страдале невине жртве, а агресорима ни Господ није опростио што су бомбардовање назвали анђеловим именом, рекао је председник Србије.

– Руке су опрали, али живе са теретом сопствене савести. Не живе као људска бића. Када буду, или ако икада буду изговорили речи извињења и затражили опрост, чуће речи које су нам увек говорили патријарси док су се клањали сенима мртвих на стратиштима: да увек опраштамо, али да никада не смемо заборавити – поручио је Томислав Николић, осврнувши се на трагичне догађаје током НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије и на страдање Алексинца за које је у пролеће 1999.године речено да је била грешка.

– Алексинац је чак шест пута био колатерална штета, а 5.априла у 21.35 часова, тринаестог дана од почетка агресије на тадашњу СР Југославију погођен је центар града, убијено је 11 и рањено 50 грађана. Међу страдалима била је и цела породица Миладиновић –отац Драгомир, мајка Драгица и кћерка Снежана. Кажу да је мета била касарна надомак града и да су због техничке грешке мало промашили! Како да промаше толико да мету препознају у дечјем парку, шеталишту и тргу који чине центар Алексинца. Наредбодавци, извршиоци и помагачи су још увек живи, неки од њих и сада бомбардују, а Србија оплакује, обележава, отима од заборава и тражи само пристојно људско извињење од силника који су једну земљу у Европи бомбардовали пред крај 20.века – рекаоје Николић.

Сад смо се обавезали на клаузулу да војници НАТО-а могу да користе војну инфраструктуру армије Србије. То је нешто што су Американци пре 16 година и тражили од Београда

Пао нам је војни хеликоптер одневши седам живота, у Бриселу смо озваничили приступање „Индивидуалном партнерском акционом плану” НАТО-а, тзв. ИПАП споразуму, на једној телевизији пипкају се Цуца, Маца и Мими. И све то некако у исто време. Јер, ми смо весела и безбрижна земља. У којој министар спољних послова господин Ивица Дачић каже како је „ово наш најдаљи корак ка Алијанси”. Најдаљи корак за Србију на путу у светлу будућност, а мали за НАТО? Не знам шта о томе мисле Цуца, Маца и Мими, али видим да о политици безбедности Србије шире јавне расправе, у ствари и нема. Постоји ли уопште национална политика безбедности у Србији? Колико је реално наше дугорочно прогнозирање у домену спољнополитичке оријентације Србије?

Време догми у домену спољне политике одавно је прошло, пожељна је потпуно отворена дискусија о свему, а влади Србије не би било лоше да у ову дискусију укључи и стручњаке, да јој помогну да се уздигне до стручног нивоа, и да се кроз ту дебату пронађу прагматична решења. Јер, принципијелна дилема у јавности Србије јесте да ли је овај „најдaљи корак министра Дачића” у ствари напуштање политике неутралности, али не и званично неутралног статуса? Да ли де факто напуштамо старе позиције, а да нове изградили нисмо?

Обавезали смо се на клаузулу да војници НАТО-а могу да користе војну инфраструктуру армије Србије. То је нешто што су Американци, баш у ово време пре 16 година, тајним „Анексом Б” и тражили од Београда приликом преговора у Рамбујеу пред почетак агресије на СР Југославију 1999. Тада нисмо пристали, сада јесмо.

Шта све подразумева највиши ниво сарадње са Алијансом, на који се обавезала наша земља. Приступ војним објектима и посебан имунитет док су на овом простору

НАТО војници убудуће би требало да имају слободан транзит кроз Србију, да користе нашу војну инфраструктуру и буду "заштићени" посебним статусом док бораве на нашој територији.

Ово је само једна од ставки на које се Србија обавезала Индивидуалним партнерским акционим планом (ИПАП), чије су ступање на снагу у среду у Бриселу озваничили шеф дипломатије и министар одбране Ивица Дачић и Братислав Гашић.

ИПАП, између осталог, подразумева потписивање тзв. СОФА споразума (који већ имамо са САД) са чланицама НАТО, а којим се регулише прелазак границе и ниво имунитета за припаднике Алијансе док пролазе кроз Србију или бораве у њој, као и приступ војним објектима.

Србија се, такође, обавезала и да регионални центар за обуку "Југ", код Бујановца, буде отворен за све земље чланице Партнерства за мир и НАТО, да постепено усклађује своје прописе у области одбране са ЕУ, уништава вишкове наоружања.

Посебно је интригантна обавезна ставка о сарадњи са НАТО на пољу јавне дипломатије, али то, како тврде наши саговорници, не значи да Србија треба "слепо" да следи НАТО војну доктрину, акције и спољну и безбедносну политику, већ да сарађује на подизању свести о НАТО стандардима, активностима у оквиру Партнерства за мир и промоцији регионалне стабилности. 
Према министру Дачићу, подизање сарадње са НАТО на највиши политички ниво ни на који начин не обавезује Србију да постане чланица, нити доводи у питање нашу војну неутралност:

- Ово је најдаљи корак који ће Србија учинити ка НАТО - поручио је Дачић.