Најпознатији српски драмски писац Душан Ковачевић оценио је за 'Недељник' да је Србија испушетна земља и разбијена у стотину комада, а да се сада спајају и лепе делови од тог разбијања, али да јој недостају парчићи. Академик и човек који је нацртао српску нарав боље него ико у 20. и 21. веку у ексклузивној исповести за 'Недељник' говори о својој четрдесетогодишњој каријери, писцима и интелектуалцима и њиховим изазовима, српској култури и износи своју слику Србије.

"Србија је милина за писање и очај за преживљавање", констатовао је Ковачевић и додао да је култна дела као што су "Маратонац", "Ко то тамо пева" или "Балкански шпијун", написао тако што је преписивао живот и околину.

"Патетично је рећи, али је истинито - инспирација ми је била живот наш насушни, тешки, неизвесни, у земљи која је или у рату, или у поратној обнови, или се стрепи од новог рата, или се ратује око власти у данима мира, или ратујемо породично по кућама, улицама, радним местима којих је све мање и мање", рекао је Ковачевић и додао: "То што живот може да нашкоди здрављу, не може нико".

Драмски писац је за 'Недељник' дао своју слику Србије.

"Убијамо се свакодневно и гинемо више него у време окупације. Породично насиље је постало толико "нормално" да је необично ако једног месеца неки болесник не побије целу породицу, или бар жену и себе. Обрачуни нарко дилера у којем страдају грађани у пролазу. Полицајци који сарађују са криминалцима. Судије који не осуђују људе заштићене новцем и влашћу. Насиље над немоћним, слабим, сиромашним, тужним људима... И, наравно, кад све видите, и све вам се смучи, ви се пакујете и напуштате домовину - "земљу ваших предака који су за њу живот дали", и одлазите код оних који су вам те претке убијали да радите и надате се да ће и ваша земља једног дана бити пристојно место за живот".