Прилози

Епархија рашко-призренска сутра ће молитвено да обележи 11 година од највећег егзодуса Срба на Косову и Метохији, који се догодио у присуству представника војних и мировних мисија међународне заједнице. У делимично обновљеном храму Светог Николе у Приштини сутра ће бити служен парастос жртвама погрома, наводи се у саопштењу.

У мартовском погрому 2004. године, у рушилачким нападима албанских екстремиста живот је изгубило 19 особа, а више стотина лица претрпјело је физичке повреде, подсјећају у Епархији.

Током дводневних организованих напада на српске енклаве и светиње запаљено је и оштећено више од 900 домова, док је додатних 4.000 Срба који су преживели најтеже године после оружаног сукоба 1999. године било принуђено да напусти своја огњишта.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама, заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживела османску окупацију и светске ратове.

У саопштењу Епархије истиче се да је 17. март 2004. године посебно болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

"Најтежа од свега је чињеница да већ ево 11 година није проведена озбиљна истрага поводом овог насиља и да нису пронађени организатори масовних и координисаних вандалских напада, иако су сви међународни представници који су тада посетили Косово и Метохију веома експлицитно указали да је реч о добро организованим акцијама уз активну подршку косовских медија на албанском језику", наводе у Епархији.

Одсуство истраге посебно је критиковао и ОЕБС у свом извештају поводом овог насиља.

Крајње је време да заговорници расветљавања политичке позадине убиства Зорана Ђинђића објасне шта они у ствари траже и хоће

Имао сам иза себе свега пет година живота када је у Даласу 1963. године убијен Џон Кенеди. Памтим из тих дана само забринуто лице мог ујака Јоце. Касније из фељтона, по разним листовима, из књига, документарних и играних филмова сазнајем да је америчког председника убио неки самостални осветник, лудак, Ли Освалд. Та информација живела је у мени све док године, гомилајући се, нису донеле делиће мозаика који ће, склопљен сам од себе, рећи да је Кенедија убио неко други, а да разлог те смрти лежи у једној његовој реченици изговореној десетак месеци пре атентата. 

Не знам разлог због кога је убијен Зоран Ђинђић, али споменуте године, искуства стечена у њима, не дозвољавају ми да прихватим службену верзију смрти председника Владе Србије, 12. марта 2003. године. Више је ту питања него одговора.

Баш у ове дане, већ тринаест година, кад се страначке колеге и цела Србија присећају Зорана, с неких усана не силази констатација да "обавезно треба расветлити политичку позадину убиства Зорана Ђинђића". Бесмисленији захтев не постоји у савременој српској политици.

Шта значи политичка позадина убиства? Чин убиства - ако није из страсти, моменталан, изазван у тренутку - има три основна елемента: наручиоца, организатора и убицу, извршиоца. Посебно то важи за мафијашка и политичка убиства. Али, политичка позадина убиства не постоји, ни као инкриминација ни као део структуре самог чина. Сваки политичар има противнике, онај на власти највише, и таквима је, посебно у Србији, дозвољен сваки вид вербалне борбе, обрачуна. Ту нема граница, од критике облачења преко спомињања оца и мајке, клетве над иконом Светог Ђорђа до отвореног радовања нечијој смрти. Све то, поновићу, не може да буде санкционисано. Осуђено у јавности - да. Кажњено на изборима - да. Али, то са судом нема нити може да има везе.

Посланици Европског парламента усвојили су у Стразбуру резолуцију о Србији засновану на предлогу известиоца Дејвида Мекалистера. Посланици су претходно усвојили три од седам предложених амандмана на допуњену верзију Мекалистеровог извештаја, а тичу се надлежности Србије за суђење за ратне злочине у бившој Југославији, положаја заштитника грађана и напретка у нормализацији односа Београда и Приштине. У финалном тексту Србија се похваљује због напретка у реформама, развоју добросуседских односа и дијалога са Приштином, а од Европског савета се тражи да што пре отвори поглавља у преговарачком процесу. Истовремено, резолуција садржи критике због нарушавања слободе изражавања и положаја независних институција, као и због одбијања Србије да се придружи европским санкцијама против Русије.

Мекалистер: Поштовање и подршка за до сад учињено

Известилац Европског парламента (ЕП) за Србију Дејвид Мекалистер изјавио је након усвајања резолуције о Србији, да опредељење Београда за ЕУ и реформски напори српске владе заслужују поштовање и подршку Брисела и истакао значај даљег напретка по питању реформи. Влада Србије се ухватила у коштац са системским, као и социјалним и економским реформама. То заслужује наше поштовање и подршку. Српски парламент је недавно усвојио важне законе о узбуњивачима, медијима, раду, приватизацији и банкроту. То је представља позитиван развој, нагласио је Мекалистер. Посланици ЕП су у Стразбуру усвојили резолуцију о Србији, у којој се Србија похваљује због реформи, добросуседских односа и дијалога с Приштином, а од Европског савета се тражи да што пре отвори поглавља у преговарачком процесу.

Полагањем цвећа, паљењем свећа поред споменика Кнезу Михаилу на Тргу Републике и свечаним пријемом у страначким просторијама, Српски покрет обнове обележио је 24 године од деветомартовских демонстрација против режима Слободана Милошевића и четврт века постојања.

Пола сата пре почетка скупа, у седишту СПО-а је било више десетина људи који су евоцирали успомене ове некада јаке опозиционе партије присећајући се бројних митинга и људи који су им давали подршку. Осим разговора о давној прошлости, неки чланови ове партије који су за ову прилику стигли из разних делова Србије, упозоравали су партијске другове из престонице на миграцију младих људи за Београд, али и одлазак у иностранство.

„Ако се овако настави остаће нам села празна. У мом месту код Пожеге сада може да се направи један разред основаца, али за коју годину неће бити довољно ђака па ће деца морати да путују за град да би се тамо школовала”, покушала је да објасни проблеме са којима се суочава девојка која се представила као Ивана. Када је лидер СПО-а Вук Драшковић изашао из службених просторија, сви присутни су кренули ка великој сали. На вратима их је дочекао Драшковић који се руковао са страначким активистима размењујући поздраве добродошлице. Жамор који је владао у сали прекинуло је свирање химне „Боже правде” и страначке химне која је неодољиво подсећала на четничку песму. 

Председник Србије Томислав Николић присуствоваће данас у Салцбургу заседању Европске академије наука и уметности где ће испред Републике Србије бити инаугурисан у протектора у оквиру Академије.

За време једнодневне радне посете Аустрији Николић ће се састати са председником Аустрије Хајнцом Фишером и председником Македоније Ђорђем Ивановим, саопштила је Прес служба председника Србије.

Европска академија наука и умјетности, са седиштем у Салцбургу, основана је 7. марта, 1990. године. Академија се фокусира на интердисциплинарну дискусију између специјализованих области, идеологија и научних култура, као и на промовисање транс-националног дијалога и визионарског развоја нових научних сазнања и академског размишљања.

Академија има за циљ "да води дебату и да ради на савременим темама шире од дисциплинарних и националних граница, а за добробит оних који живе и раде у Европи".

Јединственост Европске академије наука и уметности лежи у њеној способности да ради преко граница за естетику науке.

Европска академија наука и уметности данас окупља преко 1.500 научника и истраживача, филозофа и уметника из Европе, Азије и САД-а, укључујући и 29 добитника Нобелове награде.

Традиционални пленум Академије, којем ће присуствовати високи представници из политике, науке, цркве, економије и друштва, биће својеврсан мали самит, имајући у виду да на свечнаости поводом 25. годишњице Академије, учествују Фишер и Иванов.

Титула протектора је почасна, а Николић ће, заправо бити покровитељ члановима Академије у Србији, којих има пуно, речено је Танјугу у тој институцији.

Како су истакли у Академији, добродошла је и Николићева политичка подршка.

Академија се финансира из јавних средстава и донација.

На свечаном пленуму, који се сваке године одржава у Салцбургу, примају се нови чланови и проглашавају протектори.

Прије Николића за протекторе су проглашени и Фишер и Иванов, бивши председници Грчке и Хрватске, Каролос Папуљас и Иво Јосиповић и други.

Сваке године Академија додељује и награду за толеранцију, која ће, у јуну у Бечу, бити уручена Међународном олимпијском комитету.

Танјуг

Шеф народног ансамбла РТС, истакнути естрадни уметник, врсни хармоникаш, бивши председник Удружења естрадних уметника и извођача Србије Бранимир Ђокић, са огорчењем констатује да је стање у нашој музици алармантно. Наглашава да је квалитетна песма одавно протерана из медија, али да упркос вапајима да се уведе ред, већ годинама ништа није учињено.

- Више немамо добру народну музику, права забавна музика не постоји, слично је и са рокенролом, док се џез ту и тамо негде појави - каже за наш лист Ђокић. - Завладало је тотално незнање. Свако може да оснује радио и ТВ станицу и емитује шта хоће, а управо медији утичу на културу народа и његову свест. Они који су најмање знали о музици дошли су и креирали неку нову урбану народну музику. Музика има своје правце, као сликарство и књижевност. Не можете све да ставите у један лонац, измешате и кажете да је то нешто ново. То није ништа! Узимали су турске и арапске песме, најгори музичари су постали композитори, а медији су то емитовали за велики новац. Немам ништа против Пинка, али то је једна од телевизија које су уништиле културу ове земље.

* Многе ваше колеге и естрадни саборци су у једном тренутку поклекли и придружили се онима које критикујете?

- То говори о њима. Можете да будете одличан певач, фудбалер, лекар, аутомеханичар, али није довољно. Морате да будете човек и имате личност. Не разумем ту похлепу да човеку није битно где се појављује, него му је само важно да буде на телевизији, прода себе и заради неке паре. Сваки млади човек има жељу да успе и то је друга ствар. Говорим о старијим колегама, афирмисаним певачима и музичарима. Где је граница, када ће рећи себи да је доста са појављивањем у емисијама које личе на вашар?

* Ко ће стати у одбрану народне музике када ваша генерација, која још држи до традиције, сиђе са сцене?

- Нико не зна шта ће бити. Опет кажем, нису проблем млади људи, већ медији који су им дозволили да раде то што раде. РТС је једина установа која се бори за очување квалитетне музике. Јавно гласило је најјаче и најопасније оружје. Тим оружјем убијете нацију и вршите културни геноцид а за то нико не одговара. То треба да реше држава и Министарство културе. Али, нико ништа није урадио.

* Како коментаришете обрачун пореских органа са естрадом? 

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је да је РС окренута миру и слободном животу свих грађана без обзира на различитости, али да тражи да буде поштована и да не буде заобиђена у свим глобалним процесима па и ка ЕУ. РС и Србија не праве никакве завере, али морају заједно да раде, јер су у питању две државе српског народа, каже Додик.

Додик је на пријему поводом Дана РС и годишњице проглашења њеног првог устава, којем је присуствовао и председник Србије Томислав Николић, рекао да ће однос РС према ЕУ зависити од њене коректности према свима у БиХ, преноси Танјуг.

"Наш однос према ЕУ зависиће од тога да ли ће ЕУ бити коректна према свима у БиХ. РС веома пажљиво мери кретања у ЕУ, али ако ЕУ буде селективна у БиХ ми нећемо прихватити такозване европске процесе само због тога што је то обећање неких далеких перспектива и привилегије које нису осетили ни они који су сада у ЕУ", рекао је Додик. Председник РС је нагласио да се претходних година, па и данас, кроз смањење овлашћења, покушава њено слабљење.

"Ако нас терате да бирамо између онога што волимо и желимо – а то је РС, и онога што нам нудите кроз европску перспективу – а да умањите РС, хвала вам, ми навијамо за РС", поручио је Додик. Он је нагласио да је РС захвална Србији која је потписница Дејтонског споразума, али од ње је и затражио да од високог представника ЕУ за БиХ затражи извештај о спровођењу тог споразума. 
Додик је поручио и да РС и Србија не праве никакве завере, али да морају заједно да раде, јер су у питању две државе српског народа које свака са својим одговорностима доприносе миру и стабилности у региону.

Додик је захвалио свим људима који су у почетку стварања РС имали визију и желели да се она створи, па и онима против којих се воде судски процеси, попут Радована Караџића, наводећи да им народ због тога мора остати захвалан.

Само неколико месеци од када је у Краљеву, преко Ибра, завршен и пуштен у саобраћај нови мост, за чију је изградњу познати хуманиста и дародавац Миломир Главчић из Канаде, издвојио милион евра синоћ се одлучио за још једну донацију Краљеву, вредну 500.000 евра. Реч је о куповини магнетне резонанце за овдашњу општу болницу.

– Немам речи којима бих описао овај потез, овај дар човека који по други пут помаже наш град, који је на подручју Рашког округа последњих година градио цркве, путеве, дом културе, мост преко Ибра... Помаже рођаке, сиромашне, болесне, ђаке... Он је у економију Србије на тај начин уложио око шест милиона евра. Ретка је то хуманост, нема је надалеко и пример је савременог задужбинарства а и нашој дијаспори – казао нам је укратко Небојша Симовић, начелник Рашког округа, по сазнању за ову вредну донацију.

Миломира Главчић са којим смо синоћ разговарали одлучио се на овај поклон граду Краљеву пошто је био задовољан брзином изградње и квалитетом изведених радова на мосту. Стога је пожелео да настави сарадњу са краљевачким руководством па је потражио нови пројекат. Упућен му је, недавно, идејни нацрт за градњу насеља од 40 кућа, у Берановцу. Оне би служиле за младе брачне парове, стручњаке потребне нашој привреди. Уз то, услов је био и да се удају и жене и да рађају децу...

– Тај пројекат ми се допада и нисам га одбацио. Можда ћемо и то реализовати, али сам се на ово одлучио када сам дознао да се за тај медицински апарат у Краљеву скупља новац и да је град за те сврхе једва издвојио нешто пара. Одлучио сам да то будемој поклон а да се новац и даље прикупља и улужи у неку другу медицинску опрему. Обавестили су ме да је апарат потребан не само Краљевчанима, него и Рашчанима, Врњчанима, Крушевљанима, Новопазарцима, Тутинцима...јер га тамошње државне болнице немају. Дознао сам, такође, да је око пет стотина становника у том крају Србије и да болесни којима је резонанца потребна морају за Београд, уз чекање од најмање три,четири месеца. Знате ја дуго живим у Канади, лојалан сам и вредан грађанин у земљи у којој сам остварио свој сан, али бих да помажем и мојој родној Србији. Желео бих свима да пошаљем понеку помоћ, али не могу па сам се одлучио за ово што ће бити од користи великом броју људи, без обзира на нацију, веру...Знате, мене то држи у животу, ја сам срећан и радостан данима када знам да се неко, тамо у мојој Србији радује мом поклону – казао нам је у телефонском разговору Миломир Главчић. Он у Србији није био шест деценија, од дана када је као сиромашни младић остао без родитеља. Од поратних година отишао је из родних брада испод Копаоника и кренуо у свет трбухом за крухом. Наилазио је на многобројна искушења и опасности, његов живот је, како смо више пута писали, права филмска прича...

Неко српском премијеру мора да каже да има лош укус по питању страних саветника. За човека који живи спартански и ради од јутра до сутра, Александар Вучић при избору спољних сарадника као да се претвара у дечака који се затекао у продавници скупих играчака и не може да се засити оних које су му донедавно биле недоступне.

Није реч о томе да су му саветници нестручни. Нико не може да оспори искуство, умеће и контакте бившег директора Међународног монетарног фонда, нити политичке и организационе вештине човека који је на челу лабуриста три пута побеђивао на британским парламентарним изборима. 

Није проблем ни што су скупи. Тони Блер није на платном списку српске владе већ Уједињених Арапских Емирата, а ни Доминик Строс Кан никад није примио новац из српског буџета. Нема бојазни да ће паре српских пореских обвезника завршити у њиховим џеповима.  

Свеједно, обојица су очајна кадровска решења. И права је штета што парламентарна опозиција нема ни морални ни политички кредибилитет да то каже премијеру. Пословни људи воле да говоре о „репутационом ризику” у бизнис трансакцијама, кад је углед једне стране угрожен лошим имиџом другог пословног партнера. Премијер Србије као да је потценио ризик репутације својих саветника. Они имају више политичког багажа него што би могло да стане у утробу „боинга 747”. Амерички маркетиншки стручњаци би за њих рекли да су политички „радиоактивни”. 

Строс Кан у Француској можда неће да буде осуђен за подвођење, али ће и изван ње задуго да остане симбол незајажљивог човека који је, пијан од моћи, поверовао да је недодирљив и непобедив. 

Крајишки Срби покренуће тужбу против Хрватске за геноцид у Другом светском рату и етничко чишћење деведесетих година, изјавио је Борислав Микелић, бивши премијер РСК, привредник и некадашњи директор "Гавриловића", из Петриње.

Пресудом Међународног суда у Хагу и одбацивањем тужбе Храватске и противтижбе Србије, Срби из Крајине, са Козаре и испод Грмеча, нису завршили свој посао, рекао је Микелић за јагодинску телевизију Палма плус.

"За други светски рат постоје необориви и кристално јасни докази да је Незвисна држава Хрватска починила геноцид над Србима", рекао је Микелић и истакао да је Хравтска у Другом светском рату "побила у логорима 70.000 српске деце".

Није Јасеновац једини логор где су убијани Срби, било их је 26, истакао је Микелић и потсетио да "кривично дело геноцида никада не застарева".

"Крајишки Срби ће поред тужбе за геноцид и етничко чишћење, тражити и враћање статуса државотворног и конститутивног народа у Хрватској, које им је одузео ХДЗ Фрање Туђама", рекао је Микелић.

"Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, истиче да су јој приоритет Хрвати у Босни и Херцеговини, који су у тој држави државотворни и конститутивни народ, иако их је увек било мање него Срба у Храватској", рекао је Микелић и оценио да "Срби морају истрајати на утврђивању истине". Он је додао да је по попису из 1981. године у Хрвасткој живело 531.000 Срба и 440.000 Југословена, а по попису из 1991. године у Хрватској је било 581.000 Срба и 224.000 Југословена.