Србија памти и обележава дане страдања пре 16 година, чува сећања на своје невине жртве сврставајући их уз свете мученике. И опрашта, али никада неће заборавити НАТО бомбе. Ово је јуче рекао председник републике Србије Томислав Николић, на комеморативном скупу у Алексинцу, више пута бомбардованом у пролеће 1999.године, због чега је назван „Српском Хирошимом”.

– Прве бомбе на данашњи дан пале су на наше градове и села, на школе, болнице и фабрике, на телевизију и аеродроме, мостове и пруге, на наше њиве, чак и на амбасаду Народне Републике Кине. Када им се учинило да то није довољно гађали су наше куће и у кућама наше највеће благо – нашу децу. Србија се сећа своје несреће, памти суграђане, броји невине жртве и ради. Мостови су опет изнад река, путеви и пруге су поправљени, изграђене су срушене куће, опет, као и читавог 20.века, Србија подиже себе из пепела. Преживели смо, наставили, опростили, али ране за изгубљеним невиним животима горе и пеку са сваком упаљеном свећом. Проглашени кривим и брутално кажњени без суђења, живимо у својој тузи ускраћени за извињење, суђења и казне за починитеље– рекаоје председник Николић.

Народ Србије чува сећања на страдале невине жртве, а агресорима ни Господ није опростио што су бомбардовање назвали анђеловим именом, рекао је председник Србије.

– Руке су опрали, али живе са теретом сопствене савести. Не живе као људска бића. Када буду, или ако икада буду изговорили речи извињења и затражили опрост, чуће речи које су нам увек говорили патријарси док су се клањали сенима мртвих на стратиштима: да увек опраштамо, али да никада не смемо заборавити – поручио је Томислав Николић, осврнувши се на трагичне догађаје током НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије и на страдање Алексинца за које је у пролеће 1999.године речено да је била грешка.

– Алексинац је чак шест пута био колатерална штета, а 5.априла у 21.35 часова, тринаестог дана од почетка агресије на тадашњу СР Југославију погођен је центар града, убијено је 11 и рањено 50 грађана. Међу страдалима била је и цела породица Миладиновић –отац Драгомир, мајка Драгица и кћерка Снежана. Кажу да је мета била касарна надомак града и да су због техничке грешке мало промашили! Како да промаше толико да мету препознају у дечјем парку, шеталишту и тргу који чине центар Алексинца. Наредбодавци, извршиоци и помагачи су још увек живи, неки од њих и сада бомбардују, а Србија оплакује, обележава, отима од заборава и тражи само пристојно људско извињење од силника који су једну земљу у Европи бомбардовали пред крај 20.века – рекаоје Николић.