Прилози

Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац сматра да нереаговање на "антифашистичке лекције", које српском народу свакодневно долазе из Хрватске, указују на девијације у српском друштву, а да недавно учешће Стјепана Месића на антифашистичком скупу у Београду представља "шамарчину" свим Србима, посебно онима из Крајине.

Штрбац је рекао да је, у најмању руку, иронично да Месић, који је као председник Хрватског сабора потписао одлуку о додели скоро 10.000 пензија усташама и који је као председавајући Предсједништва СФРЈ одиграо кључну улогу у распаду Југославије и тим се дичи, сад од декларисаног фашисте постао антифашиста.

- Довести Месића на конференцију поводом Дана победе у Београд је ударац, шамарчина свим Србима, а његова изјава да би све земље СФРЈ требало заједно да славе Дан победе над фашизмом, је цинизам пар екселанс за који нисам чуо нигде у свету - рекао је Штрбац. Он је подсетио на само неке од детаља из биографије "антифашисте" Месића која, како је рекао, на јасан начин илуструје ко је у он у ствари.

- Месић воли да слави победе свог народа, без обзира на то да ли су фашистичке или антифашистичке. Својевремено је у Сиднеју рекао да су Хрвати у Другом светском рату победили први пут кад су основали НДХ, а други пут када су се нашли за победничким столом са свим другим антифашистима и да немају разлог да моле за опроштај и клече за Јасеновац - подсетио је Штрбац.

Такође је нагласио да Месић нема осећај ни личне нити државне кривице, што се најбоље види из његове изјаве да су Срби који су из хрватске побегли у време "Олује" жртве политике Слободана Милошевића, а не жртве хрватске политике.

Испуњени су сви услови за бесцарински извоз "Фијата" у Русију, односно тај посао између две државе је коначно јуче договорен, сазнаје Данас у Влади Србије. Вест је саопштио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров премијеру Александру Вучићу током јучерашњег сусрета. Према ранијим договорима, Србија ће под повлашћеним условима моћи да извезе годишњу квоту од 5000 модела "фијат 500Л" произведених у крагујевачкој фабрици, а у истој количини прихватиће увоз руских возила. Како Данас сазнаје у Влади Србије, око детаља извоза следе усаглашавања две стране.

Сергеј Лавров рекао је јуче да Брисел стидљиво реагује на дешавања на Балкану, као и да постоји ризик суочавања са новим несрећама. Он је у разговору са председником Србије Томиславом Николићем поручио да у блиској прошлости нико није мислио да ће доћи до догађаја сличних оним недавним у Куманову. 

"Забрињава нас тенденција растућег тероризма на Балкану, од принципијелне важности је да наши партнери из Европе, нарочито из ЕУ не занемарују ове проблеме. Имамо ризик да се суочимо са новим несрећама... Пре 20 година нико није могао да замисли да ће се ситуација распламсати и да ће претити експлозијом", навео је Лавров.

Претходно се Лавров састао и са вицепремијером Србије Ивицом Дачићем, а на конференцији за медије је упозорио на запаљиве изјаве албанских званичника. "Изразио сам нашу забринутост због повећаног говора о тзв. великој Албанији. То је пут ка отвореној конфронтацији на Балкану, а не мислим да би било који политичар смео да говори о томе и да позива на стварање велике Албаније. Забринути смо и због Македоније и чињенице да би ово могли да буду изрази добро припремљених терористичких амбиција. Забринути смо због Косова и Метохије, као  и БиХ. Исламска држава је већ била активна на Балкану, сигуран сам да Брисел то види, али стидљиво признаје да зна шта се дешава на Балкану", рекао је Лавров.

Виши суд у Београду рехабилитовао је команданта Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године. На ову одлуку, сходно Закону о рехабилитацији, не постоји право жалбе, тако да је она коначна.

Судија Александар Трешњев рекао је да је суд усвојио захтев за рехабилитацију и поништио пресуду којом је Михаиловић 15. јула 1946. године био осуђен на смрт, а два дана касније стрељан. После одлуке о рехабилитацији, уследила су реаговања јавних личности и политичких партија.

Судија Трешњев рекао је да је пресуда Врховног суда ФНРЈ у делу који се односи на Михаиловића проглашена ништавном, као и да су ништавне све њене правне последице, па и оне које се односе на имовину.

"Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним", рекао је судија, после чега је добио буран аплауз и поздраве публике. Суд је утврдио да је спорна пресуда донета у незаконитом процесу из политичких и идеолошких разлога.

Образлажући одлуку о укидању пресуде из 1946. године, судија Трешњев је рекао да је Суд одлучивао искључиво о томе да ли је Драгољуб Михаиловић имао фер и правично суђење, а не о чињеници да ли је био ратни злочинац. Такође, додао је судија, пресуда не значи рехабилитацију Равногорског покрета и Југословенске војске у отаџбини, јер је то, како је објаснио, учињено бројним законима који се односе на борачка питања. 
Један од пуномоћника предлагача рехабилитације адвокат Зоран Живановић рекао је одлука о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића значи да се он више не сматра осуђеним и да му се враћају сва грађанска права која су му була одузета.

Министри финансија Европске уније урадили су данас процену плана привредне реформе, који је Србија поднела у марту, и са министром финансија Србије Душаном Вујовићем усвојили конкретне препоруке које су засноване на најбољим праксама ЕУ, изјавио је данас шеф сектора за европске интеграције при делегацији ЕУ Фрејк Јанмат. Он је рекао да ће делегација ЕУ да прати примену препорука и пружа помоћ у оквиру предприступних инструмената. 

Јанмат је истакао да министри финансија ЕУ сматрају да су реформе које Србија спроводи позитивне, прецизирајући да је оцењено да је смањивање плата и пензија било неопходно ради смањивања јавног дуга и да је позитивно што су власти увеле снажне мере фискалне консолидације, побољшали флексибилност тржишта рада, уз постепено продужење законског минимум радног стажа за пензионисање, скратили процедуру добијања грађевинских дозвола, подстакли процес реструктурирања јавних предузећа и изменили прописе о банкроту. 

У саопштењу са састанка министара финансија се упозорава да се Србија и даље суочава са веома високим буџетским дефицитом и све већим дужничким изазовима и да је ниво неизвесности са којим се суочава привреда и даље висок. Јанмат је подсетио да је Европска комисија прошле недеље повећала очекивани ниво раста привреде Србије на -0,1 одсто и додао да не очекује да то предвиђање буде ревидирано пре јесени, када ће комисија да изда редовни извештај. Ревизија зависи од ситуације у Србији, од тога да ли ће се повећати домаћа потражња, и од спољних фактора, као што је цена нафте и ситуација у ЕУ. 

Војној паради поводом 70 година победе над фашизмом данас у Москви присуствовало је 30 шефова држава и влада, међу којима и председник Србије Томисилав Николић, а на њој је дефиловало више од 16 хиљада војника, укључујући и гардисте из Србије. 

Парада, одржана на Црвеном тргу у Москви, се састојала од три целине - проласка пешадинаца парадног састава, борбене технике и налета авијације.

Руски председник Владимир Путин поручио је, обраћајући се на паради, да се Русија поноси што су њени очеви и дедови успели да униште тамну силу нацизма, захваливши се савезницима из антихитлеровске коалиције на доприносу који су дали победи, преноси агенција Спутник.

„Хитлеровска авантура била је ужасна лекција за читаву светску заједницу... И сада, после 70 година, историја поново позива на наш разум и нашу будност. Не смемо да заборављамо да су идеје расне надмоћи и искључивости довеле до најкрвавијег рата“, рекао је руски председник. Он је подсетио да је у рату учествовало скоро 80 одсто становништва Земље и да су биле поробљене и окупиране многе државе Европе. Совјетски Савез је, рекао је Путин, примио најжешћи удар непријатеља, али је и управо Црвена армија после разорног јуриша на Берлин, ставила победоносну тачку у рату са Хитлеровом Немачком.

Велика победа ће, поручио је Путин, заувек остати херојски врх историје Русије, али ми се сећамо и наших савезника из антихитлеровске коалиције. 
„Захвални смо народима Велике Британије и Француске, Сједињених Америчких Држава, за њихов допринос победи. Захвални смо антифашистима разних земаља који су се пожртвовано борили у партизанским одредима и у илегали, па и у самој Немачкој. Сећамо се историјског сусрета савезника на Елби. Оно поверење и јединство које су постали наше заједничко наслеђе, пример је уједињења народа ради мира и стабилности“, навео је руски председник.

Нетранспарентност у власништву и финансирању медија, проблем приватизације медија, цензура, аутоцензура, таблоидизација неки су од проблема који паралишу систем јавног информисања у Србији, истакнуто је на трибини „Имплементација препорука из Извештаја о власничкој структури и контроли медија”. Представљајући у Београду Извештај Савета за борбу против корупције, потпредседник тог Савета Мирослав Милићевић рекао је да медијску цензуру, аутоцензуру и таблоидизацију генерише управо недовољна транспарентност власништва у медијима, нетранспарентни извори и токови њиховог финансирања. Говорећи о цензури, он је рекао да у Србији не постоје „референти за цензуру”, али да перцепција цензуре постоји у свим областима, као и да аутоцензура постаје доминантна и зато прети.

Милићевић је навео да таблоидизација нарушава слободу и тачно информисање и релативизује друштвене проблеме.

Према његовим речима, таблоидизација „отвара простор да се руше људи и личности”. Када се такве ствари објављују, нико од надлежних не реагује. Он је оценио да је контролна улога замењена и да политичка елита контролише медије, уместо да медији контролишу власт. Он је рекао да је Савет за борбу против корупције анализирао узорак од 50 медија.

„Овај узорак обухвата и девет интернет-портала и веб-сајтова. Код 23 медија власништво је потпуно транспарентно, док је код 27 нетранспарентно, делимично транспарентно или спорно”, навео је он. Милићевић је као пример спорних приватизација навео листове „Политика”, „Вечерње новости” и „Дневник”.

Разрешење владике канадског Георгија прети да изазове нове поделе у Српској православној цркви. Суспендовани епископ стоји иза захтева Савета епархије да Свети синод СПЦ поднесе оставке. Део верника и свештеника из Канаде упозорио је врх СПЦ да ће до Сабора, чије заседање почиње 14. маја у Београду, синодске одлуке сматрати - необавезујућим.

Да је нека врста раскола у епархији са севера Америке могућа, сведочи и став Георгијевих присталица да ће у заштиту својих права посегнути и за канадским законима, па и институцијама које штите овај закон. Уколико се овај сценарио оствари, Српска православна црква биће суочена са отказивањем послушности још једног свог дела.

Страх да би, после бившег епископа рашко-призренског Артемија, још један архијереј могао да крене сопственим путем, постоји у Српској православној цркви, иако владика Георгије негира да ће се одвојити од Патријаршије у Београду.

- Не ширите гласине о расколу, јер нико у Канади неће ићи у раскол. Чланови Савета који траже смену чланова Синода деценијама су се борили за јединство Цркве. Како то да идемо у раскол ако тражимо да се о вашем раду изјасни Сабор? Да ли сте, вас неколико, једини правоверни, а ми остали ван Цркве? - запитао се владика Георгије у недавно сучељавању са члановима Синода.

Упућени у збивања у СПЦ напомињу да, без обзира на Георгијеву усмену приврженост СПЦ, отцепљење дела канадске епархије у будућности није незамисливо. Ово питање у дијаспори посебно је болно, јер су још свеже успомене раскола који је трајао од 1963. до 1991.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да инсистира да се успостави међународна комисија која би утврдила истину о догађајима у Сребреници из јула 1995. године, јер, како је рекао, несразмер између тврђења о 8.000 страдалих и чињенице о око 4.000 сахрањених после толико година, говори да у свему томе "постоји неки проблем". 

"Нама се говори да је 8.000, а тамо на мезарима има око 4.000 сахрањених после толико година, а они из Хага су закључивали на причи о 8.000. Мени је веома непријатноо да лицитирам о броју, али очигледно је да постоји неки проблем у свему томе", рекао је Додик.

Истакавши да ово јесте болно питање, председник РС је додао да ће, "ако све што се десило није истинито изнесено, то остати предмет спекулација", преноси РТРС.

Као илустрацију ове изјаве, Додик је подсетио да је прича да су Срби побили 300.000 муслимана у рату довела до тога да су САД и друге западне земље на основу тог податка правиле своје концепте политичког решења у БиХ.

Додик је поновио ранији став да Сребреница није била херојски чин, али је указао да је прича о Сребреници непотпуна без података о српским жртвама.

"Апсолутно мислим да ниједан злочин није потребан, а да је ово у сваком смислу био непотребан злочин са становишта и политичког и националног и војног и сваког другог аспекта. Он је огроман и тежак, он је злочин који јесте најмасовнији на том простору, али не можете ви да изађете са причом о Сребреници само ако кажете да је тамо убијено неколико хиљада Бошњака, а да не кажете да је убијено исто толико Срба у неком времену које је мало шире и није сконцентрисано само на два дана", рекао је Додик. Он је нагласио да се не слаже са квалификацијом сребреничког злочина као геноцида, указујући да је геноцид злочин Турске над Јерменима почетком XX века.

Танјуг

Поводом Светског дана слободе медија, 3. маја, Удружење новинара Србије (УНС) позвало је медије да се прикључе акцији „Пет минута тишине” и тада објаве Проглас у коме указују на тешку материјалну ситуацију, као и то да „политичари користе медије за политичке обрачуне”.

Медији би требало да прекину емитовање вести на пет минута, од 11.55 до 12.00, и Проглас објаве на екранима или онлајн издањима. 

„Пад Србије на светским ранг листама медијских слобода није последица само материјалног положаја новинара, него и настављања праксе власти и политичара да користе медије за политичке обрачуне. Зато и ове године, на Светски дан слободе медија, морамо поновити да нема слободног новинарства у условима беде, корупције и страха од власти”, наводи се у Прогласу.

Додаје је да је година за нама „избацила” на медијску површину сурову чињеницу да слободи медија не прети опасност само од власти него и „анонимних чувара приватног капитала”.

Подсећа се да је угушена култна емисија „Утисак недеље”, као и да упркос обећањима нису истражене спорне приватизације медија, „Вечерњих новости” и „Политике”.

„Власт сматра да је решила проблеме у медијској сфери тиме што је усвојила медијске законе. Иако је њима обезбеђено повлачење државе из медија и прозрачност државног финансирања медија, и даље није видљива новчана помоћ коју добијају од страних и домаћих донатора”, пише у Прогласу.

Упозорава се да законом о јавном информисању и медијима није прописана обавеза финансирања медија из буџета локалних самоуправа, нити минимум издвајања, због чега четвртина општина ове године неће издвојити „ни динар за пројектно суфинансирање медија”.

Додаје се и да закон прописује краћи рок за повлачење државе из медија, односно њихову приватизацију у односу на остала предузећа, чиме се доводи у питање могућност да запослени у медијима уопште добију новац за отпремнине.

Амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро уручила је данас орден Легије части, у рангу витеза, новинарки Ољи Бећковић за изузетан професионални пут, храброст и одважност, поручивши том приликом да њена земља тиме одаје признање и целој професији новинара.

Бећковић је, примајући орден, рекла да је одликована у тренутку када је, како је навела, политичком одлуком укинута емисија „Утисак недеље” коју је водила у протекле 23 године.

„Не могу и нећу да сакријем личну непријатност што ме је Ваша земља, Француска, јасније видела и боље разумела од моје сопствене”, истакла је Бећковић, видно узбуђена.

Амбасадорка Моро је указала да је слобода говора непрестана борба која се судара са бројним препрекама.

„Не само са незадовољством оних чији се интереси лоше прилагођавају транспарентности, већ и са комерцијалним интересима и, најзад, са аутоцензуром, искушењем које постаје разумљиво пред стрепњама које могу да осећају новинари за своје радно место, па чак и за своју безбедност”, рекла је она. Према њеним речима, да би се то превазишло треба имати чврсто утемељена уверења, веома јасан осећај за морал и личну храброст, а потребно је и повољно окружење, не само на законском већ и на друштвеном и интелектуалном плану.

„Солидарност професије, подршка грађана, признавање улоге слободе медија у једној демократији су веома важни елементи који омогућавају веру у будућност”, додала је Моро.