Прилози

Миломир Главчић из Канаде платио 547.000 евра магнетну резонанцу за Здравствени центар Студеница у Краљеву, али су реаговања неких запослених у овој установи у најмању руку несхватљива

После милион евра поклоњених Краљеву за изградњу моста преко Ибра познати хуманиста Миломир Главчић из Канаде одлучио је да овај град дарује и преко потребним медицинским апаратом. Реч је о магнетној резонанци вредној 547.000 евра. Договор о донацији је брзо постигнут, учествовали смо и ми у томе, јер је Главчић, у медијском смислу, „Политикина” прича. Баш се томе народ обрадовао, а руководство Краљева и Рашког округа планира посебан вид захвалности.

Половином априла донатор је, посредством свог овлашћеног заступника Радоја Главчића, уплатио новац па се чека испорука, уградња, обука медицинског особља и пуштање у рад, а, како је планирано, биће то најдаље крајем септембра.

У међувремену, потпуно несхватљиво и непримерено, из болнице су кренуле разне приче које се углавном своде на то да купљена резонанца не ваља, да је половна и стара... Највећи кривац за такву „набавку” је, тврде, Зоран Мрвић, в. д. директора болнице, којег ових дана оштро оптужују и за у погледу корупције сумњиве одлуке о запошљавању лекара и сестара. Стога је директор пре два дана одржао конференцију за медије тврдећи да је, током његовог мандата у протеклих девет месеци, примљено двадесетак медицинских сестара, пет лекара и један фармацеут. И, све то, објашњава директор Мрвић, законито, углавном уз одобрење надлежне владине комисије, а и преузимањем четири медицинске сестре из установа у Блацу, Трстенику и Грачаници. Преузет је и један лекар специјалиста из Тутина. За то је директор новинарима понудио сву документацију на увид додајући „да је приликом пријема вођено рачуна о дужини чекања на запослење, просеку оцена током студирања и спајању породице”. Одмах је од др Драгана Арсића, некадашњег директора ове установе стигло демантујуће саопштење уз доказе које је прибавио да се о просеку оцена и дужини чекања није водило рачуна. Тако ће та тема у граду на Ибру сигурно још бити актуелна, јер овде на посао чека 63 лекара и 392 медицинске сестре...

Потврда Дејтонског споразума и употреба термина геноцид - главне су тачке размимоилажења Русије и Велике Британије.

Због њих су мале шансе да дође до компромиса око резолуција о БиХ и Сребреници, које су ове две земље предложиле у Савету безбедности.

У овом тренутку тешко је предвидети епилог вишенедељног дипломатског рата који се повео око сребреничког јубилеја, јер и Москва и Лондон воде широке консултације на Ист Риверу како би опипале пулс чланица Савета безбедности и обезбедиле што ширу подршку за свој предлог.

Уколико однос снага у СБ буде тесан, према оценама у дипломатским круговима УН, излазна стратегија могла би да буде да не прође ниједна резолуција, већ да се усвоји заједничка изјава, коју би потписао председавајући СБ, а у којој би биле избегнуте све "контроверзне тачке".

Најекстремнија, али мање изгледна варијанта, јесте да ниједна од страна не одустане од свог документа и да, као сталне чланице СБ, прибегну праву вета.

Како је "Новостима" речено у врху српске власти, читава дипломатска активност Београда тренутно је усмерена на спречавање усвајања британске резолуције, која је и у дорађеној варијанти изразито антисрпска и не доприноси помирењу, већ повећању напетости у региону.

Због тога је свим чланицама СБ послато још једно писмо, у којем се указује на погубност и штетност британског документа о Сребреници.

Руски текст, као контрапредлог британском, много је одмеренији. У њему се тражи осуда свих злочина на простору бивше Југославије, али и позива да СБ још једном потврди "Дејтон". По многима, управо слабљење Дејтонског споразума индиректно за циљ има резолуција Лондона.

Погледајте ВИДЕО

Срна

Неке линије морају да се повуку, иначе ће Срби у будућој Европи постати синоним за фашисте и нацисте

Учиниш све што мислиш да је људски, и више од тога, пређеш линију коју без државничког бремена никада не би прешао, ћутиш на увреде, провокације а онда уместо зрна разума са друге, супротне стране, добијеш нову салву увреда, најподлијег цинизма, испоруче ти нове захтеве, смеју ти се у лице; добијеш резолуцију о Сребреници, циркус с хапшењем Насера Орића, опомену из Загреба гарнирану увредама. И како се човек након тога осећа? Питајте Александра Вучића.

Нема ово везе с деведесетима, Милошевићем, "агресијом", проевропским и антиевропским снагама, Русијом, отварањем поглавља, сувим смоквама... Ово је још један бруталан покушај да се Срби означе као геноцидан народ. Патетика! Теорија завере, гракнуће, знам, неки на ову констатацију.

Шта је ако није работа на означавању Срба као злочиначког, геноцидног народа, монструма друге половине двадесетог века, кад већ две деценије најутицајнији медији и политичари Запада развлаче кору на којој пише да је Србија разбила Југославију, напала Хрватску и Босну, окупирала Косово; да су Срби у Босни силовали 150 хиљада муслиманки, убили 300 хиљада Бошњака, починили геноцид у Сребреници; да су на Косову лишили живота 100 хиљада Албанаца, протерали милион истих, кад неће, ни случајно, да спомену једну једину српску жртву. А све споменуто је колосална лаж. Тако ни Гебелс није лагао.

Наравно, знају ти и такви да је Југославију разбила сецесија Словеније и Хрватске; да је рат у Хрватској започео избацивањем Срба из Устава и нападима на касарне ЈНА; да је Хрватска протерала 450.000 Срба (200 хиљада пре "Олује", из градских центара); да је рату у БиХ врата и прозоре отворило удруживање Бошњака и Хрвата, потпуно игнорисање Срба и њихових интереса, након чега је уследио масакр Срба у Сијековцу, марта 1992. године.

Запад је својом интервенцијом приликом рушења Слободана Милошевића више одмогао него што је помогао – гласи провокативна теза књиге "Фабрикована револуција" америчко-холандске ауторке Марлене Шпери, преноси лист "Ноје цирхер цајтунг".

"Свргавање Слободана Милошевића у октобру 2000. године био је одлучујући тренутак у историји промоције демократије. То је била прва успешна демократска револуција после Хладног рата, која је имала значајну подршку из иностранства", преноси Танјуг писање Ноје цирхер цајтунга.

Како се наводи, због четири изгубљена рата и економске беде, Милошевић је проиграо подршку народа и у септембру 2000. године његов противник Војислав Коштуница изабран је за председника, а Милошевићев покушај да покраде изборе извео је пола милиона људи на улице Београду.

"Америчке и немачке страначке фондације – Национални демократски институт, фондације 'Конрад Аденауер' и 'Фридрих Еберт' – подржавале су иницијативе политичког и грађанског друштва које су затим, после рушења Милошевића, постале производи за извоз. Такав пример је студентски покрет 'Отпор', који је кампањом којом је мобилисао друштво допринео победи Коштунице и потом – трансформисан у консултантску фирму. 'Обојене револуције' у Грузији и Украјини, као и 'Арапско пролеће', директно су или индиректно инспирисани 'Отпором'".

Међутим, историјска догађања ни изблиза нису била тако праволинијска, указује Марлен ŠШпери, преноси Дојче веле.

Прави догађаји прилично су замућени митовима. Страначке фондације и њихови међународни донатори допринели су успеху којег у супротном у тој мери не би било, тврди Шпери.

Зашто се Хрватска и данас суочава са нацизмом и зашто се десничарске идеје шире у држави бивше Југославије пита се агенција Асошијејтед прес. АП у тексту наводи да је једна од најважнијих вечери у календару хрватског спорта обележена мрљом у виду нацистичког симбола на терену стадиона Пољуд.

“Неколико секунди по почетку утакмице, свастика се указала на терену пред шокираним званичницима европског фудбала. Свастика, написана руком непознатих вандала, написана хемијским средством које постаје видљиво тек под светлом рефлектора, постало је најочигледнији симбол раста ултранационалистичких осећања који улазе у мејнстрим у најновијој чланици Европске уније“, пише АП. 

Агенција наводи да овај инцидент није никаква новост. 

“У етнички мешовитим градовима у источној Хрватској, знакови поред пута на српској ћирилици су уништени, а српске православне цркве су вандализоване графитима са словом “У“, које симболизује усташки режим за време Другог светског рата, повезан са нацистичким режимом у Немачкој. Викендима, узвици усташа чују се на спортским догађајима и рок концертима“, наводи АП.  АП пише да појава таквих симбола није изненађујућа у држави која је у Другом светском рату послала десетине хиљада Срба, Јевреја и Рома у логоре смрти. 

“Ипак, тога су свесни актуелни лидери Хрватске, који су позвали на промене у понашању и размишљању после великих осуда које су стигле са свих страна света због свастике на фудбалском терену“, закључује АП и цитира изјаву председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић. 

“Овај чин је нанео немерљиву штету репутацији хрватским грађанима и њиховој домовини, широм света. Морамо да ставимо тачку на такве ствари“, навела је Китаровићева.

АП

Познатији је по надимку него по имену и презимену. И никада није имао ништа против тога што га зову Точак. Напротив, веровао је, а и данас је тако, да надимак постаје човеково магично име. Знајући какав је симбол точак и шта представља у цивилизацијском смислу, тај надимак с поносом носи.

После дуге паузе, Радомир Михајловић Точак и група „Смак” први повратнички концерт одржали су пре две и по године. Годинама је ћутао, појаснио је за наш лист тада, јер ни писце више „нико” не чита а камоли слуша. Објаснио је да се стекао утисак да ћути иако он, заправо, само у медијима није говорио. Одлучио је, додао је, да са околином комуницира на други начин. Пре свега, да комуницира са младима којима је држао часове.

Кроз његову школу прошли су многи таленти који су касније направили завидне музичке каријере. Он сам праву гитару упознао је када је напунио девет година, и то код легендарног чачанског гитаристе Јарка, мајстора романси и шпанских песама. Јарак му је изабрао једну, како је објаснио, дивну гитару и о њој је спреман прави мали роман да испреде. Од Јарка је Точак, којег је Рамбо Амадеус својевремено с правом назвао „краљем гитаре”, чуо песму „Улазак у харем”, прилагодио је себи и одаслао у историју југословенског рока.

Потом је отишао у Брисел, свирао по клубовима и зарадио своју прву електричну гитару „арија дајмонд”, али баш и није био задовољан њеним изгледом. Чим се вратио у земљу, све је довео у ред – старом провереном тестером. А потом је, пре 44 године, путујући на релацији Краљево–Чачак–Крагујевац, основао групу „Смак”. О групи је мање-више све познато. Па и то да је, можда и више од било које друге на простору бивше Југославије, изазивала гнев критичара.

Ниједан човек, поготово не Насер Орић, није вредан да се због њега односи две земље уведу у кризу, изјавио је председавајући Председништва БиХ Младен Иванић и напоменуо да је погоршању ситуације у БиХ у великој мери допринело непотребно такмичење у резолуцијама о Сребреници у међународним институцијама.

Зато мислим да смо из једне позитивне фазе ушли ушли у једну врло ризичну фазу и да ће од мудрости кључних политичких политичких личности у БиХ зависити да ли ће ствари смирити и држати под контролом и окренути се буднућности или ћемо се опет дефинитивно вратити у прошлост, а то значи сукобима, рекао је Иванић за Политику и додао да је он за ово друго. 

Иванић не очекује да ће, после "потпуно беспотребног отказивања посете" Сарајеву и реаговања председника Србије Томислава Николића, који је показао "ширину и озбиљност међународне политике коју води", брзо доћи до отопљавања односа између БиХ и Србије. Мислим да се брзо после овога неће ништа десити, поготово ако Сарајево, и то доминантно бошњачки део Сарајева, не промени генерални приступ односима са Србијом, оценио је Иванић. 

Актуелна власт у Србији, као и све претходне, додао је, показала је доста ширине, али, очито, да се томе у бошњачком делу Сарајева није истински веровало. Иванић при томе сматра да одлагање посете није последица личне одлуке Бакира Изетбеговића, који је "истински желео да посета прође добро", већ амбијента створеног у Сарајеву и притисака после хапшења Насера Орића. Поводом усвајања резолуције о Сребреници у СБ УН, председавајући Председништва БиХ сматра да ће Русија урадити све да се дипломатским путем дође до до усаглашеног текста, ако је то могуће, "а да ли ће ићи на вето или не, то заиста не знам".

ФоНет

Великан српског глумишта Властимир Ђуза Стојиљковић преминуо је данас у Београду после дуже болести у 86. години, речено је Танјугу у позоришту Атеље 212.

Стојиљковић је остварио богат опус у позоришту, на филму и телевизији. Волели су га и ценили како колеге, тако и најшира публика.

Рођен је 30. јуна 1929. у учитељској породици у Ражњу. Завршио је гимназију у Крушевцу, а глумом се бавио аматерски још као средњошколац и потом уписао Позоришну академију у Београду.

Професионалну каријеру је започео 1951. у Београдском драмском позоришту, где је радио до 1968. после чега је прешао у Атеље 212. У БДП се вратио 1978. и остао тамо до 1985, када је поново прешао у Атеље 212, у ком је играо до пензионисања 1995. До недавно је често гостовао у бројним представама, највише у Атељеу и БДП-у. Током каријере играо је више од 130 улога.

Најшира публика посебно памти његовог Рођу у серији „Позориште у кући” и Контеа Марија у серији „Срећни људи”.

На филму је дебитовао 1957. године у „Туђој земљи”. Велику популарност је стекао филмом „Љубав и мода” за који је отпевао чувену песму „Девојко мала”.

Поред те песме, снимио је још неколико које су објављене на сингл плочама.

Затим је са Миленом Дравић био домаћин у шоу-програму „Лифт за пети спрат”.

Био је ангажован и на радију, водио је програм „Забавник” на Радио Београду и учествовао је и у другим забавним емисијама.

Стојиљковић је такође позајмљивао гласове јунацима бројних цртаних филмова, а остао је највише упамћен као Патак Дача. Ту су и ликови Пепе ле Твор, Оптимус Прајм, Рафаело и Леонардо.

У нацрту резолуције Велике Британије о Сребреници, у који је „Политика” имала увид, осуђује се свако порицање геноцида у Сребреници, а чланице УН се позивају да будућим генерацијама „усаде лекције” из прошлости

Резолуција о Сребреници коју би на предлог Велике Британије 7. јула, четири дана пре обележавања двадесетогодишњице злочина у Сребреници, требало да усвоји Савет безбедности УН усковитлала је политичке страсти и изазвала опречне коментаре не само у Србији него и у читавом региону. Београд се још није званично изјаснио о овом документу који му је Лондон доставио на увид.

„Политика” је ексклузивно добила нацрт резолуције, који има четири стране и у коме се 35 пута помиње реч геноцид, а само три пута помирење. У уводном делу се подсећа да је Хашки трибунал у пресуди генералу Радиславу Крстићу 19. априла 2004. констатовао да се у Сребреници десио геноцид и да је исту квалификацију за злочине у Сребреници дао и Међународни суд правде 26. фебруара 2007. Такође се наводи и да су „десетине хиљада жена, девојака, мушкараца и дечака жртве сексуалног насиља током сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући и Сребреницу”.  

У завршном делу се од Савета безбедности тражи и да усвоји 13 тачака, које наш лист преноси. 

1. Најоштрије се осуђују геноцид, сва кршења људских права и злоупотребе међународног хуманитарног права

2. Најоштрије се осуђујегеноциду Сребреници

3. Осуђује се свако порицање овог геноцида

4. Изражава саосећање за жртве на свим странама у сукобу у Босни и Херцеговини, као и за њихове породице, и позива државе чланице да наставе да обезбеђују правду и дугорочну подршку преживелима, укључујући по потреби оне који су били жртве сексуалног насиља.

Обележавање трагичних догађаја у Сребреници, поприма, осим хуманитарног, све више политички и политикантски карактер, јер у центрима моћи у региону и на Западу има оних који сматрају да је то згодна прилика да се сама тежина речи "геноцид" икористи као полуга и маљ за ликвидацију Републике Српске, оценио је политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

Он сматра да се иза притисака на руководство Србије и Републике Српске да дођу у Сребреницу на обележавање годишњице, крије опасан заплет - да се "у име мира и клањања жртвама, уствари, призна `геноцид` и прихвати на себе и свој народ одговорност за све догађаје и злочине на простору целе БиХ".

Поводом најновије "поплаве" резолуција о Сребреници, Вукадиновић је рекао да не могу да се "затворе очи пред чињеницом да у центрима моћи и у региону /од Сарајева до неких других престоница/ и на Западу /од Берлина, Брисела до Лондона и Вашингтона/ има оних који сматрају да је све ово згодна прилика да се коначно закуца ексер у ковчег Републике Српске".

"Они сматрају да је добра прилика да се оно што они сматрају, на основу врло натегнуте аргументације и проблематичних аргумената, `геноцидом који се догодио у Сребреници`, да се сама тежина речи `геноцид` искористи као полуга, ослонац и као маљ за ликвидацију Републике Српске, односно дерогирање њених институција, и да тако ућуткају сваке, не само садашње него и евентуално неке будуће амбиције Срба у БиХ или Републици Српској да сами одлучују о својој судбини", рекао је Вукаиновић. Он указује да се могло очекивати да ће бити подигнуте тензије и "повишена температура" у сусрет овогодишњем обележавању злочина у Сребреници, с обзиром на "округли датум", 20. годишњицу.