Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Министри финансија Европске уније урадили су данас процену плана привредне реформе, који је Србија поднела у марту, и са министром финансија Србије Душаном Вујовићем усвојили конкретне препоруке које су засноване на најбољим праксама ЕУ, изјавио је данас шеф сектора за европске интеграције при делегацији ЕУ Фрејк Јанмат. Он је рекао да ће делегација ЕУ да прати примену препорука и пружа помоћ у оквиру предприступних инструмената. 

Јанмат је истакао да министри финансија ЕУ сматрају да су реформе које Србија спроводи позитивне, прецизирајући да је оцењено да је смањивање плата и пензија било неопходно ради смањивања јавног дуга и да је позитивно што су власти увеле снажне мере фискалне консолидације, побољшали флексибилност тржишта рада, уз постепено продужење законског минимум радног стажа за пензионисање, скратили процедуру добијања грађевинских дозвола, подстакли процес реструктурирања јавних предузећа и изменили прописе о банкроту. 

У саопштењу са састанка министара финансија се упозорава да се Србија и даље суочава са веома високим буџетским дефицитом и све већим дужничким изазовима и да је ниво неизвесности са којим се суочава привреда и даље висок. Јанмат је подсетио да је Европска комисија прошле недеље повећала очекивани ниво раста привреде Србије на -0,1 одсто и додао да не очекује да то предвиђање буде ревидирано пре јесени, када ће комисија да изда редовни извештај. Ревизија зависи од ситуације у Србији, од тога да ли ће се повећати домаћа потражња, и од спољних фактора, као што је цена нафте и ситуација у ЕУ. 

Министри финансија су упозорили да влада Србија треба да буде веома пажљива и умерена у погледу издавања нових гаранција, а мањи дефицит треба искористити за враћање дугова, рекао је Јанмат. Забрињава, додао је, висок проценат ненаплативих банковних кредита, а позитивни су напори власти да се тај проценат смањи. У процени министара финансија се наводи да држава и даље има превелики утицај на привреду кроз релативно високе субвенције и административне цене, као у случају цена струје, рекао је Јанмат. 

У извештајима о напретку Србије је наведено да цене струје треба да покривају трошкове и због тога мора да се сагледа и садашња и цена у будућности, као и трошкови модернизације инфраструктуре, да би се електране учиниле мање штетнима по околину, рекао је он. Јанмат је навео да су министри финансија препоручили да Србија настави фискалну консолидацију, убрза реструктурирање и приватизацију државних предузећа, дајући приоритет великим фирмама, а нужно је раздвоји активности у великим предузећима као што је ЕПС, јаче управљање јавним финансијама и избалансира фискална и монетарна политика. 

Србија мора да решава и проблем сиве економије, да поједностави регулаторно окружење, уведе циљану, активну политику на тржишту рада, фокусирану примарно на младе и дугорочно незапослене, да стимулише приватне и повећа јавне инвестиције, рекао је он. Упитан о отварању преговарачких поглавља о привредним и фискалним питањима, Јанмат је рекао да треба сачекати извештаје о скринизима. Нека поглавља ће бити отворена и без полазних основа, јер сматрамо да је довољно урађено, а некима ће оне бити неопходне, казао је Јанмат.

ФоНет