Прилози

Хрватска ни 22 године после злочина над Србима у војној акцији "Медачки џеп", није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости, саопштено је из Документационо-информативног центра "Веритас".

Из "Веритаса" наводе да то показује ослобађање хрватског генерала Рахима Адемија, изрицање минималних казни Мирку Норцу и Велибору Шолаји, одбрана са слободе официра Јосипа Крмпотића и његовог саборца Јосипа Мршића, непроцесуирање адмирала Давора Домазета и многих других учесника у овој акцији.

"Хрватска тиме одвраћа прогнане Србе од враћања у пуста и шикаром обрасла села Медачког џепа, код Госпића, а с обзиром на то да је 1. јула 2013. године постала чланица ЕУ, мала је шанса да ће адмирал Домазет бити процесуиран за злочине у овој акцији", оцењују из "Веритаса".

У акцији Хрватске војске "Медачки џеп" страдало је 88 Срба, од чега 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, од којих 26 старијих од 60 година. Међу жртвама је и 17 жена. Сва три госпићка села Почитељ, Читлук и Дивосело опљачкана су, а затим сравњена са земљом по систему "спржене земље".

У овој акцији рањеника уопште није било, а та чињеница, као и резултати прегледа тела убијених Срба - разбијене лобање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, упућују на закључак да је реч о систематском убијању заробљених и рањених. Од укупно 84 пронађена посмртна остатка, седам је остало неидентификовано, док се још трага за четворицом.

Тела убијених Срба, која су пронађена, била су масакрирана, поједини су били одсечени или су запаљена за живота. Нека од тела су бачена у септичку јаму у некад српском делу Госпића.

Европске земље, суочене са великим таласом миграната, не усуђују се да прозову пребогате арапске земље због њихове равнодушности у погледу избегличке драме, наводе аналитички портали.

Западне силе, које су у јако добрим односима са нафтом богатим заливским монархијама, ништа не приговарају тим земљама у вези са мигрантима, мада те државе имају огромна средства којима би могле много лакше да реше избегличку кризу.

Арапске монархије-Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт, Катар, Бахраин и Оман понашају се као да их се не тиче катастрофална избегличка криза на вратима Европе.

Аналитичари подсећају да су неке од ових богатих монархија уложиле средства да би створиле овакве кризе, а не да би их решавале.

Земље као што су Катар и Саудијска Арабија, послале су огромне количине новца и оружја у Сирију за исламистичке милитанте, наоружавајући најекстремније фракције и надајући се да ће оне силом да сломе власт Башара ал Асада, ког презиру јер је у врло добрим односима са Ираном.

Само је Би-Би-Си недавно, у "пола гласа", покушао да покрене ову тему у тексту под насловом "Мигрантска криза: Зашто Сиријци не беже у заливске земље".

"Амнести интернешенел" истиче да шест заливских монархија нису учиниле ништа да би помогле избеглицама.

Аналитичари процењују да Запад нема снаге нити храбрости да критикује било коју арапску нафтну монархију.

Уосталом, те богате земље су препуне верског екстремизма и потпуно су недемократске, па нико са Запада о томе не говори.

Српски национални кандидат за Оскара је филм „Енклава” Горана Радовановића, одлучио је данас гласањем Стручни одбор Академије филмске уметности и науке Србије. „Енклава” је добила 15 гласова од присутних 18 чланова Одбора, рекао је Танјугу генерални секретар АФУН-а Мирко Беоковић. По један глас добили су „Ничије дете” Вука Ршмумовића, „Бићемо прваци света” Дарка Бајића и „Бранио сам Младу Босну” Срђана Кољевића. У конкуренцији су били и „Непослушни” Мине Ђукић и „Споменик Мајклу Џексону” Дарка Лунгулова.

Редитељ и сценариста Горан Радовановић, чији је филм „Енклава” изабран за српског кандидата за Оскара, изјавио је да му то признање од струке показује да екипа и он нису радили узалуд, а сада очекује подршку Министарства културе за промоцију филма у Америци.

„Када сам добио вест прво сам помислио на целу екипу, како смо се и колико трудили око овог филма и на то да наш рад није био узалуд”, рекао је он.

Одлуку да га предложи за Оскара у категорији најбољи дугометражни играни филм ван енглеског говорног подручја данас је у Београду донео Стручни одбор Академије филмске уметности и науке Србије. 

Радовановић је рекао да му посебно значи што је то одлука филмских људи различитих струка, а да притом он велики број њих не познаје лично, тако да је приликом гласања очито у првом плану био сам филм.

На питање шта мисли како ће чланови Америчке филмске академије примити ову снажну и потресну причу о животу у изолованој српској заједници на Косову и Метохији, аутор је одговорио да нема бојазан око разумевања.

Недавно саопштење Одбора за стандардизацију језика Института за српски језик САНУ о статусу босанског или бошњачког језика узнемирило је бошњачке представнике у Србији, који сви одреда сматрају да имају апсолутно право да свој језик зову босанским.

„Према творбеним правилима српског језика од српски народ изводи се еквивалентан назив српски језик, од хрватски народ изводи се хрватски језик, а од бошњачки народ могуће је једино извести бошњачки језик, а никако босански”, саопштио је надлежни одбор САНУ, које је потписао председник тог одбора др Иван Клајн. Дакле, у српском језику је једино исправно језик којим говоре Бошњаци звати бошњачким језиком.

Међутим, представници Бошњака у Србији сматрају да и они који говоре српским језиком, језик ове националне мањине имају звати босанским, а не по правилима свог језика – бошњачким.

Бошњачка академија наука и уметности (БАНУ, основана у Новом Пазару а с центром и у Сарајеву) подсећа да је „САНУ већ имала једно искуство с Меморандумом”.

У саопштењу БАНУ истиче се да „онај ко има осећај интелектуалне и моралне одговорности не би се нипошто упуштао у то да поново доноси одлуке које нити су утемељене у било каквој научно релевантној спознаји, нити би на те одлуке имао икакво право.”

„Нико нема право да другим људима и народима одређује ко су, шта су, а поготово да одређује то којим језиком говоре и како се њихов језик именује, што је САНУ апсолутно недозвољено и неосновано поново учинила. Суверено је право сваког народа да свој језик назива својим историјским именом, које је њему разумљиво и блиско и које за њега има фактичку историјску веродостојност. Не допуштамо никаквим српским лингвистима и филолозима да пресуђују о томе како ћемо ми звати наш језик”, поручује БАНУ.

Директор Документационо информационог центра "Веритас" Саво Штрбац сматра да је непроцесуирање ратних злочина над Србима почињених уз поздрав "За дом спремни" иницирало њихов наставак деведесетих година и да ће, ако остану некажњени, увођење усташког поздрава у хрватску војску да постане реалност.

Штрбац каже да иницијатива последњег команданта "одбране Вуковара" Младена Борковића, да се усташки поздрав уведе као службени у Оружане снаге Хрватске, није уопште "неозбиљна" и да је прешла ниво провокације како је оквалификовала хрватски председник Колинда Грабар Китаровић.

"Да ли ће да остане `неприхватљива` зависи од тога колико ће оштро да јој сњ супротстави хрватско друштво и међународна заједница", навео је Штрбац за данашњу "Политику". Он сматра да је један од начина супростављања овој иницијативи оснивање специјалног суда за Хрватску за процесуирање ратних злочина над Србима, коју је покренуо као директор "Веритаса".

Штрбац је истакао да његову иницијативу о оснивању специјалног суда нико из струке или политике не коментарише, док Борковићеву или Јастребову подржавају петицијом.

"Своју иницијативу сам образложио чињеницом да су садашња суђења Хрватима за ратне злочине над Србима пред хрватским правосуђем `изругивање жртвама, а не суђење`", рекао је Штрбац.

Према његовим речима, о томе говори и број процесуираних у Хрватској - од њих 3.600 само су 120 припадници хрватског народа од којих је тек четрдесетак осуђено на симболичне казне.

На превременим изборима Вучић би зацементирао власт до краја 2019. А ко ће тада да се сети да је партнер из УАЕ за већински удео у Београду на води платио 22.000 евра!? Таман за два радна места

Ових дана један таблоид и један озбиљан дневни лист пишу исто – да премијер Александар Вучић размишља да се крајем ове или почетком наредне године, заједно са редовним покрајинским и локалним одрже и ванредни републички избори. Искрено, то делује много извесније него када је, месец и по уочи прве годишњице његовог кабинета, Вучић патетично, као један од четири могућа сценарија за, ко се још сећа, реконструкцију Владе, најављивао могућност да – поднесе оставку на место премијера. 

Пре пет месеци (НИН од 19. марта) написао сам да би реконструкција имала бар неког смисла само уочи расписивања локалних и покрајинских избора, „јер би променом коалиционих партнера (први сценарио), или сменом неких СНС министара (други сценарио), Вучић бирачима јасно предочио ко га је разочарао“. 

„Од свих побројаних највише ме плаши пети сценарио, да са покрајинским буду расписани нови ванредни републички избори. На њима би Вучић без већих проблема могао да `купи` нове четири године мандата, али по цену да свe време до тих избора буде изгубљено за реформе, које би, ако заиста то жели, могао да спроведе и у наредне три године, колико је овој влади преостало“, тврдио сам тада, а и сада мислим да је куповина времена једини разлог за тај пети сценарио. 

И док је у марту прича о републичким изборима многима звучала као виц, данас се томе више нико не смеје. Једноставно зато што више ништа и није смешно. А и најава премијера да ће од ММФ-а тражити да се одмрзну плате и пензије савршено се уклапа у тај пети сценарио. Поготово што по свим истраживањима Вучић може да рачуна на апсолутну већину и у новом сазиву парламента. Чак и да се опозиција до нових избора „опасуљи“, што је мало вероватно. 

Министар спољних послова Ивица Дачић поручио је у Њујорку да за Србију нису прихватљиви захтеви Приштине да се укључи у рад Унеска и Интерпола.

„Ја сам рођен на КиМ пре 49 година у граду који се зове Призрен и који је у 14. веку био главни град Србије, а данас у њему живе 21 или 22 Срба“, рекао је Дачић, наводећи да је то историјска реалност, та чињеница да данас на КиМ већину чине Албанци.

Према његовим речима, косовски министар спољних послова Хашим Тачи је, образлажући захтев да КиМ уђе у Унеско уствари признао етничко чишћење рекавши да то не одобрава само православна заједница која чини четири одсто становништва на КИМ. 

„Србија је пружила руку помирења и та рука виси у ваздуху, али ми нисмо подигли обе руке у знак предаје“, рекао је Дачић. Видећемо како ће која земља гласати у Унеску, рекао је он, додајући да Србија не може да дозволи чланство Косова у организацијама УН на мала врата. 

„Или укините резолуцију 1244 или немојте према Србији да примењујете двоструке стандарде", поручио је Дачић. "Ваљда овај свет функционише на принципима. Не може се од Србије, као председавајућег ОЕБС-у, очекивати да брани територијални интегритет Украјине, а да истом таквом снагом не брани свој територијални интегритет. Србија јесте за дијалог, али ми верујемо својим очима, а не наводима који су често, у случају Србије, пример двоструких стандарда", додао је он. 

Дачић је рекао да се, у складу са резолуцијом СБУН 1244, Косово не може да сматра државом као субјектом међународног права и према томе не може да се квалификује за пријем у Унеско и Интерпол. 

Загребачка ТВ Нова нагло прекинула разговор са председником Српског националног већа и саборским заступником СДСС-а Милорадом Пуповцем пошто је он избацивање ћирилице са назива јавних институција у Вуковару упоредио са 1946,1947 или 1948, те за актуелну ситуацију, 20 година после рата, рекао да такве одлуке обнављају ратну атмосферу.

Гостујући у Дневнику ТВ Нове, Пуповац је на питање новинарке како разуме садашњу ситуацију у Вуковару, узимајући у обзир вуковарску трагедију, одговорио питањем позивајући водитељку да замисли ситуацију да је неко, на пример, 1946, 1947. или 1948.у Новској, Јасеновцу, Глини или Јадовном рекао да латинично писмо не сме да буде у употреби.

Загребачи Јутарњи лист је пренео да је Пуповац то затим упоредио са ситуацијом Вуковара у којем новонасталом ситуацијом по њему, 20 година одн рата покушава да се "обнавља ратна атмосфера у којој се каже не можете то примењивати Законом због тога што ми мислимо да вас не треба тамо толико бити, због тога што је за нас ћирилица увредљиво писмо или из неког трећег разлога".

Новинарка је на то неколико пута поменула да је ово 2015. година, а затим нагло завршила разговор са Пуповцем захваливши му на гостовању.

Претходно Пуповац је говорио о питању двојезичности и последицама одлуке Градског већа Вуковара да ћирилицу протера са натписа на јавним институцијама у том граду. Пуповац је рекао да питање двојезичности није проблем само за Вуковар, већ је то проблем за српску заједницу у целој земљи, односно за толеранцију у Хрватској.

Поновио је да је таква одлука у с обвезама које је Република Хрватска преузела као чланица Еуропске уније, али и у сукобу према обвезама Републике Хрватске према другим међународним организацијама.

Упитан какав би модел био прихватљив и у којем би се времену могла увести двојезичност у Вуковару, Пуповац је истакао да је за тај проблем решење потребно тражити у дијалогу односно "потребно је сести и разговарати са институцијама и са представницима српске заједнице у граду Вуковару".

Председник СНВ-а је рекао да је Статутом практично озваничено оно што је кампањом против ћирилице у протекле две године чињено.

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је, поводом изненадне смрти бившег команданта Српске војске Крајине генерал-мајора Милета Мркшића, да би било време да неко одговара за толике смрти хашких притвореника и осуђеника.

Он је поставио питање како је могуће да затворски лекари у лисабонском затвору нису на време открили тако опаку болест и нису обавестили Хашки трибунал по чијој је одлуци генерал Мркшић и доспио у лисабонски затвор или Амбасаду Србије.

"Како је могуће да човек са дијагнозом `астма и физичка исцрпљеност` умре за свега двадесетак дана по пријему у болницу, односно четири дана по новоутврђеној дијагнози `карцином плућа`?", упитао је Штрбац.

Он је упитао и зашто су власти у Србији најавиле да ће тражити Мркшићево премештање у Србију ради лечења тек када су медији објавили апел његове кћерке "иако су о његовом стању обавештени петнаестак дана раније".

Штрбац је подсетио да су у шведском затвору Биљану Плавшић малтретирале затворенице муслиманке, а генерал Радислав Крстић тешко је претучен у британском затвору. Услови у естонском затвору, у којем дугогодишњу казну издржава бивши председник РСК Милан Мартић, "нису далеко одмакли од стаљинистичких гулага". Он је истакао да је у притворској јединици Хашког трибунала у Шевенингену до сада умрло девет притвореника, међу којима је седам Срба - Ђорђе Ђукић, Славко Докмановић, Милан Ковачевић, Слободан Милошевић, Момир Талић, Милан Бабић и Мирослав Дероњић, а генерал Мркшић је први који је умро ван Шевенингена.

У број умрлих нису укључени они који су због подмакле болести пуштени из притворске јединице и убрзо умрли на слободи.

Хрватска странка права поднела је кривичну пријаву против портала "Новости" и Српског народног вијећа, чији је председник Милорад Пуповац, због "омаловажавања химне Хрватске, односно политике провоцирања хрватског народа".

Странка коју предводи Данијел Срб прецизира да је поднела пријаву против портала Новости, интернет издања истоименог недељника, СНВ-а и Пуповца као издавача портала, главног уредника Ивице Ђикића, извршног уредника портала Тамаре Опачић и новинара Николе Бајта.

Та странка се, према писању Т портала, на кривичну пријаву одлучила због песме "Лијепа наша хаубицо", објављеној на порталу Новости у дане обележавања годишњице "Олује". 

У појашњену ХСП наводи да начин рада тог портала и СНВ-а "не само да омаловажава националне симболе, већ и да континуирано спроводе политику провоцирања хрватског народа искривљавањем историјских чињеница и омаловажавањем хрватског народа", пренео је загребачки Вечерњи лист.

"Очигледно је да портал Новости, односно СНВ, нису прихватили, иако је прошло 25 година, да је Хрватска самостална држава у којој не могу спроводити политику Србије и зацртани програм Меморандума САНУ", наведено је у саопштењу које потписује Срб.

Додају и како њихов начин рада није у циљу промовисања позитивних вредности и досега у раду српске народне заједнице, већ да је пресликана политика из Србије.

"Деловање овог портала за последицу има и учестало паљење застава на истоку Хрватске, па тако сведочимо о паљењу застава у Вуковару, Пачетину и Винковцима, а сви се још сећамо насловнице портала када су се сударила два хрватска авиона, што је још једна у низу провокација", сматрају у Хрватској странци права.

На војној паради у Загребу, 4. августа, први пут су хрватској јавности приказане две самоходне хаубице "ПзХ 2000" од 12, колико је Хрватска војска наручила од произвођача из Немачке.

Танјуг

Чланак из "Новости"