На превременим изборима Вучић би зацементирао власт до краја 2019. А ко ће тада да се сети да је партнер из УАЕ за већински удео у Београду на води платио 22.000 евра!? Таман за два радна места
Ових дана један таблоид и један озбиљан дневни лист пишу исто – да премијер Александар Вучић размишља да се крајем ове или почетком наредне године, заједно са редовним покрајинским и локалним одрже и ванредни републички избори. Искрено, то делује много извесније него када је, месец и по уочи прве годишњице његовог кабинета, Вучић патетично, као један од четири могућа сценарија за, ко се још сећа, реконструкцију Владе, најављивао могућност да – поднесе оставку на место премијера.
Пре пет месеци (НИН од 19. марта) написао сам да би реконструкција имала бар неког смисла само уочи расписивања локалних и покрајинских избора, „јер би променом коалиционих партнера (први сценарио), или сменом неких СНС министара (други сценарио), Вучић бирачима јасно предочио ко га је разочарао“.
„Од свих побројаних највише ме плаши пети сценарио, да са покрајинским буду расписани нови ванредни републички избори. На њима би Вучић без већих проблема могао да `купи` нове четири године мандата, али по цену да свe време до тих избора буде изгубљено за реформе, које би, ако заиста то жели, могао да спроведе и у наредне три године, колико је овој влади преостало“, тврдио сам тада, а и сада мислим да је куповина времена једини разлог за тај пети сценарио.
И док је у марту прича о републичким изборима многима звучала као виц, данас се томе више нико не смеје. Једноставно зато што више ништа и није смешно. А и најава премијера да ће од ММФ-а тражити да се одмрзну плате и пензије савршено се уклапа у тај пети сценарио. Поготово што по свим истраживањима Вучић може да рачуна на апсолутну већину и у новом сазиву парламента. Чак и да се опозиција до нових избора „опасуљи“, што је мало вероватно.
А може ли, тако безбрижан, да чека пролеће 2018, када му истиче мандат? И шта је онда за њега боље? И да ли би ико на његовом месту пропустио такав „зицер“ да нокаутира грогираног противника? Осим политичких, има и читав низ економских параметара који говоре у прилог превремених избора. За разлику од већине грађана, који то, оптерећени пуким преживљавањем, нису ни регистровали, Вучићевим саветницима тешко да је промакла вест да је од 2008. потрошња пива у Србији смањена за трећину!
Шта би тек било да је и ово лето било кишовито, ако je и на плус 35 степени потрошња пива пала за скоро исто толико процената? Још горе за власт звучи објашњење генералног директора једне овдашње пиваре да је то „резултат пада куповне моћи грађана, који немају довољно новца да задовоље своје потребе“, а можда још више од тога да „на смањење потрошње пива утиче и то што се млади, који највише конзумирају пиво, исељавају из земље“. У тих неколико речи садржана је суштина свих економских проблема са којима се Вучићева влада суочава и због којих не би требало олако одбацити могућност превремених избора, на којима би премијер зацементирао власт бар до краја 2019. А ко ће тада да се сети да је страни партнер из УАЕ у лето 2015. стекао већински удео у Београду на води за 22.000 евра!? Штета што тај новац није завршио у буџету, јер би тиме могле да се исплате субвенције за два нова радна места. И још да држави остане 2.000 евра.
Ако вам то личи на виц, ево за крај и један прави. Привучени владиним ваучерима за подстицање српског туризма, домаћи хотели су окупирани, па је Лала морао да преноћи у јединој празној соби са потпуним незнанцем. Када је ујутро хтео да пробуди случајног цимера, схватио је да је несрећник преминуо у сну. Одмах је обавестио рецепцију, дошла је и полиција, а истражни судија се распитивао шта се десило.
„Синоћ смо, пред спавање, мало причали“, каже Лала.
„Да ли се на нешто пожалио“, пита истражни судија.
„У једном тренутку је рекао да му није добро“, скрушено процеди кроз зубе Лала.
„И? Да ли сте нешто предузели“, нестрпљиво упада полицајац.
„Их, а зашто бих? Па коме је данас добро“, искрено ће Лала.
И заиста, коме је у Србији данас добро? А хоће ли нам после избора бити боље? Не знам, али ако верујете званичницима, нема сумње да ће бар током кампање Србија сигурно бити најбоље место за живот! Мало ли је? Још само да кампања што дуже потраје.
Милан Ћулибрк, НИН
Ауторска права Радио Оаза 2026