"Борићемо се за наше интересе, политички и дипломатски. Видећемо како ће која држава гласати о захтеву Приштине за чланством у Унеско. Треба да престанемо да играмо испод стола и да почнемо да играмо отворено. Србија неће учествовати у покушајима да Косово на мала врата уђе у специјализоване агенције УН", рекао је Дачић.  Према његовим речима, свако другачије постављање према разматрању њиховог чланства представљало би кршење правних правила под окриљем УН ради очувања међународног мира и безбедности. 

"Ако и када дође време, питања овог типа треба да буду предмет дијалога између Беграда и Приштине", рекао је Дачић на седници Савета безбедности УН. 

Истичући да Србија осуђује свако скрнављење верских објеката било које вере, Дачић је указао да уништавање културне и верске баштине на Блиском истоку од Исламске државе наилази на оштру осуду свуда у свету као акт тероризма, док они који скрнаве и уништавају српску културну баштину на Косову и Метохији траже чланство у Унеску уз тапшање по леђима као гест награде. 

Дачић је такође упозорио на драстичан раскорак између декларативног залагања и стварног поступања Приштине по питању заштите српског културног наслеђа: 

"Сложићете се са мном да би неко ко претендује на чланство у Унеско морао, не само речима већ и делима, потврдити приврженост и посвећеност циљевима и принципима Устава Унескоа, са којима су несумњиво неспојиви намерно, систематско, вандалско уништавање културних и историјских споменика својих суграђана како би се уклонили трагови вековног постојања једног народа на неком простору, као и некажњавање починилаца оваквих варварских аката недостојних 21. века." 

Како је навео, од јуна 1999. године до данас, 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика, били су мете напада. Од њих чак 61 има статус споменика културе, а 18 су од изузетног значаја за државу Србију.

"На простору Косова и Метохије уништена су 174 верска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништено је или оштећено 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик", навео је Дачић. Он је истакао да су напади на српску баштину у том смислу напади на идентитет Срба и имају директан утицај на њихов осећај прихваћености у локалној средини и део су процеса мењања историјских чињеница у циљу маргинализације и елиминисања Срба и Србије из историје Косова и Метохије. 

Дачић је приложио и слике уништене српске културне баштине. 

Како је рекао, Београд је са забринутошћу примио информацију да Еулекс врши припреме за предају привременим институцијама самоуправе, односно локалном правосуђу, предмета и пратеће документације о случајевима у којима су поступали тужиоци и судије Еулекса. 

"Реч је о око 500 случајева, од којих се око 300 њих односи на ратне злочине, од чега је 270 наслеђено од УНМИК-а", навео је Дачић. 

Уколико Еулекс спроведе тај поступак, а посебно осетљивих предмета истрага ратних злочина почињених на територији Косова, последице би биле несагледиве по процесуирање ратних злочина почињених од ОВК над Србима, неалбанцима и Албанцима означеним као „српским сарадницима" током оружаних сукоба 1998-1999. године, упозорава Дачић. 

Будући да се очекује скоро формирање Специјалног суда за ратне злочине почињене од ОВК, а који се формира управо због чињенице да локално правосуђе на Косову није у стању да спроводи поступке против починилаца ратних злочина из редова ОВК, указујемо да уступање предмета ратних злочина од стране ЕУЛЕКС-а локалном правосуђу није у складу са активностима међународне заједнице ка формирању Специјалног суда, навео је Дачић. 

"Уколико би се наведени предмети проследили локалном правосуђу, оправдане су сумње да ће многи материјални докази и сведоци бити уклоњени или застрашени што би знатно отежало рад будућег Специјалног суда за ратне злочине. Не треба занемарити ни политички мотивисана хапшења и дуготрајне судске поступке, те двоструке аршине локалног правосуђа", навео је он. 

У том контексту, Дачић је навео случај Оливера Ивановића, лидера Грађанске иницијативе “Србија, демократија, правда", који је приведен крајем јануара 2014. године и до данас је у притвору упркос гаранцијама и апелима Владе Србије да му се дозволи одбрана са слободе. Оливер Ивановић већ данима штрајкује глађу у настојању да се избори за ово право, додао је министар. 

Дачић је чланицама СБ УН пренео и да Влада Србије придаје посебан значај изналажењу решења за интерно расељена лица, а стварање услова за њихов одрживи повратак један је од кључних сегмената процеса помирења. 

"Од преко 220.000 лица која су напустила Косово од 1999. године, у протеклих 16 година одржив повратак је остварило само њих 1,9 одсто, а у Србији је и даље расељено око 204.000 лица. Према томе, проценат одрживог повратка је у конкретном случају испод свих светских стандарда и просека", указао је министар. 

Дачић је указао и на тенденцију приватизације јавних и друштвених предузећа у срединама са већинским српским становништвом, и да се може закључити да је основни мотив ових приватизација, чија је етничка конотација јасно видљива, уништавање економских ресурса управо у српским срединама, што је неспојиво са демократским тековинама и европским стандардима. 

"Изузетно смо забринути и поводом Нацрта закона о Агенцији за упоређивање и верификацију имовине који се налази у скупштинској процедури на Косову, а којим се директно крши Технички споразум о катастру из 2011. године", упозорио је он и додао да је Београд тражио се обустави процедура усвајања поменутог Закона.

У Њујорку је завршена седница Савета безбедности УН о Косову на којој је шеф српске дипломатије Ивица Дачић поручио да су за Србију неприхватљива настојања Косова за чланство у Унескоу и Интерполу и апеловао на чланице да не примењују двоструке стандарде према Србији. 

На седници је разматран редовни тромесечни извештај генералног секретара УН Бан Ки-муна за период од 16. априла до 15. јула 2015. 

Чланицама се обратио и одлазећи шеф Унмика Фарид Зариф, као и косовски министар спољних послова Хашим Тачи.

Бета, Тајуг, Спутњик
Тачи у УН оптужио Србију за фашизам