Прилози

Директор Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац, рекао је да Србима не треба хрватски "дан сећања" на српске жртве док не открију и осуде починиоце масовних убистава и злостављања српских цивила и заробљених војника, а затим надокнаде штету за изгубљене људске животе и опљачкану и отету имовину.

Штрбац је оценио да предлог хрватског адвоката Луке Мишетића да се 28. септембар обележава као дан сећања на српске жртве, крије намеру да се пажња јавности што више скрене са "Олује", а жртве минимализују. Он је истакао да се суштина предлога крије у изјави Мишетића, који је бранио Анту Готовину пред Хашким трибуналом, да је потребно да "хрватски врх призна бол који Срби осећају због злочина почињених после операције `Олуја`".

"Порука је потпуно јасна. Величанствену `победу` не сму да им засене убиства `тамо неких Срба`, без обзира колико их је. Зато ће им уделити један дан за сећање на њихове жртве, што даље од њиховог дана победе и домовинске захвалности - то боље", рекао је Штрбац за "Вечерње новости". Он је нагласио да ће на тај начин Хрвати да глуме да им је жао српских жртава, а Срби ће, "наивни какви јесу, поново загристи удицу" и пустиће их да поново славе, "пожељно, уз Томпсонов поздрав `за дом спремни`, највећу побједу у својој повијести".

"Браћо Срби, не наседајте на декларисане домољубе, као што је адвокат Мишетића. Не треба нам њихов `дан сјећања` на наше жртве све док не открију и осуде починиоце масовних убистава и психичких и физичких повређивања српских цивила и заробљених војника и док нам не надокнаде штету за изгубљене људске животе и опљачкану и отету имовину", рекао је Штрбац. Он је упозорио да Срби не сму да дозволе да Хрвати мирне савести славе дан када су их Хрвати "етнички очистили" и протерали са вековних огњишта.

Још нас гуши неправда... Како и не би, оставили смо у Хрватској куће, имања, гробове предака...
Пеђа то крије, а знам да га боли. Вратиће се он у Славонску Пожегу, тамо би га лепо дочекали - каже за „Блиц“ отац славног кошаркаша Миодраг Стојаковић.

Ратни вихор који је једну велику земљу, иначе спортску велесилу, разбио на неколико државица, захватио је и породицу Стојаковић у Славонској Пожеги. Те 1991, пре „Олује“, али баш када је рат на овим просторима почео да букти, тада 14-годишњи Пеђа морао је са оцем, мајком и братом да избегне из Хрватске и срећу потражи далеко од родног града, у Београду.

Потресну причу нашег прослављеног кошаркаша и целе породице после више од две деценије открива нам Пеђин отац Миодраг.

- Боли нас и гуши све то истом јачином и данас, иако је прошло много времена... Оставили смо животе, планове, све што смо до тада стекли. Готово у једном трену остали смо без две куће, два локала, имања... Уосталом, довољно је да вам кажем да ми је у априлу 1991. један Шиптар нудио 450.000 марака само за једну од те две куће, а ја, да не би причали види га овај, први је подвио реп и бежи, одбијем понуду и два месеца касније останем без ње - прича Миодраг.

Тек у Београду породицу Стојаковић сачекале су праве муке...

- Живели смо у гарсоњери, у 25 квадрата. Сећам се добро, вода се после сваке кише сливала низ зидове... Од намештаја смо имали само ексере у зиду, да качимо ствари, мада нам је после родбина помогла. Ех, а у Пожеги смо оставили намештај вредан 250.000 марака јер смо се његовом производњом и бавили. Притом, мој старији син Ненад је имао тешко обољење бубрега, а само лекови за његов нормалан живот били су ненормално скупи. После нам је Звезда, када је Пеђа потписао, дала стан од 50 квадрата у Земуну на коришћење па је било лакше...

Кључна карика корупције су политичари, а не бизнисмени. И баш зато је борба против корупције у Србији до сада увек била само маркетиншка кампања

Већ петнаест година свако освајање власти прати помпезно најављивање доношења кључног антикоруптивног закона о пореклу имовине, којим ће се коначно под судску лупу ставити сви који су се обогатили на рачун грађана Србије. Дуго, дакле, чекамо дефинитивну потврду за оно што углавном знамо - ко је, шта и уз помоћ ког политичког моћника годинама стицао. И управо у овом другом делу реченице, са акцентом на политичког моћника, лежи објашњење зашто у ствари Закона о пореклу имовине деценију и по нема. А, руку на срце, и не може да га буде! Јер, можете ли да замислите закон који ће бар неке од оних који су га донели, грубо говорећи, стрпати у затвор. Има ли такве политичке воље данас, ако је већ до сада није било?

Да би Закона о пореклу имовине у суштинском смислу било, морали бисмо да замислимо идеално чисту политичку гарнитуру, без историје повезивања са сумњивим богаташима и њиховим прљавим пословима, чије политичке странке и изборне кампање нису финансирали контроверзни бизнисмени, која није омогућавала привилегованим појединцима уносне послове а заузврат је прљави новац тајним каналима стизао у партијске касе или на приватне рачуне функционера, који нису жмурили кад се новцем без јасног порекла куповало и приватизовало по Србији, кад су се из буџета финансирали приватни послови чланова породице високих функционера… 

Поводом 20. годишњице "Олује", у центру Загреба одржан је скуп више невладиних организација на којем је одата почаст свим жртвама те војне операције и упућен је позив на моралну и политичку одговорност према свим грађанима. Манифестацију су организовали Центар за жене жртве рата - РОСА и Женска мрежа Хрватске, у сарадњи са Удружењем за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) из Сарајева, Српским демократским форумом и Удружењем слободарских активиста.

Активисти тих организација носили су транспаренте "Одајмо почаст жртвама", "Злочини у Олуји су одговорност свих нас", "667 убијених цивила, 220.000 протераних", а циљ им је био, како су истакли, да подесте јавност на злочине почињене у операцији "Олуја", као и на државно организовано порицање тих злочина. Организатори скупа су навели да су у "Олуји" погинуле и нестале 1.853 особе, а протерано је више од 220.000 становника, већински српске националности, преноси Индеx.

Видимо да се сутрашњом војном парадом држава изгледа припрема за нови рат, а ни претходни није завршила. Није преузела одговорност, није истражила злочине и није утврдила чињенице. Без тога, рат се стално наставља, истакла је Нела Памуковић из Центра за жене жртве рата. Према њеним речима, данашњом акцијом пре свега одају почаст жртвама, "јер Влада изражава и одаје почаст погинулим војницима, али се о цивилним жртвама не изјашњава, нити им одаје почаст".

Настављају се митови, постављају се споменици особама које су допринеле злочинима, а цивилне жртве се не спомињу, додала је Памуковић.

Због тога организатори скупа захтевају да се институције власти дистанцирају од злочина почињених у име Хрватске, јер "док то не ураде, сви смо за њих одговорни". Тражимо да држава прекине политику дискриминације и да буде држава свим својим грађанима, нагласила је Памуковић.

Председник Документационо информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је да Срби морају да посвете више пажње својим жртвама и страдањима, изражавајући истовремено увереност у то да ће страдање Срба у "Олуји" бити и убудуће обележавано са државног нивоа.

- Руководећи се тиме како други обележавају разне годишњице и проглашавају их за значајне датуме у свом народу чак и кад им то не приличи, као Хрватска 5. август, ми Срби више морамо да посветимо пажње својим жртвама и страдањима, јер то је наук за будућност, поручио је Штрбац у интервјуу новосадском "Дневнику".

Истичући да ће ове године владе Србије и Републике Српске са државног нивоа да обележе Дан сећања на "Олују" и страдање Срба у њој, Штрбац је рекао да верује да то неће да остане на "само овај пут" и да ће "то да се негује, јер ако не поштујемо своје жртве, неће их поштовати нико други".

Он је додао да ће на дан војне параде у Хрватској, поводом 20. годишњице "Олује", на граници Србије и Републике Српске код Сремске Раче бити одржан "помен, паљење свећа, краћи духовни програм и кратки говори".

Штрбац сматра да су поступци у Хрватској, па и у регион, поводом прославе две деценије од "Олује", "испровоцирали заједничко обележавање" тог дана од стране Србије и Републике Српске.

Напомињући да Хрвати славе свој дупли државни празник, Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља, председник "Веритаса" је подсетио да је Међународни суд правде (МСП) рекао да "Олуја" не достиже ниво геноцида, али да јесте етничко чишћење, у којем су извршена масовна убиства и наношења тешких физичких и психичких патњи једном народу.

Хрватско правосуђе је за злочине почињене у операцији "Олуја" подигло три оптужнице, правоснажно је осуђен само Божо Бачелић за злочине у Прокљану и Мандићима. То су указали учесници скупа који је у Загребу организовало Српско народно веће (СНВ) и још неколико организација.

"Зашто после ослобађајуће пресуде хрватским генералима, када су тадашњи председник Иво Јосиповић и актуелни премијер Милановић казали да ће се суђење онима који су починили злочине у "Олуји" наставити у Хрватској, није учињено ништа?", упитао је председник СНВ Милорад Пуповац. Констатујући да у последње три године у хрватском друштву поново јача непријатељство према Србима, он је поставио питање на темељу којих рационалних аргумената је поново покренута кампања против "оно мало Срба који су остали у Хрватској и који чине све за њену добробит", саопштио је СНВ. 

"Зашто се у Хрватској води кампања којом желе да расветле злочини почињени после Другог светског рата, а нема снаге да се исто уради и са злочинима почињеним у рату који се водио од 1991. до 1995, а посебно у "Олуји"?", запитао је он. Пуповац пита и зашто Хрватска нема снаге да се суочи са чињеницом о толиком броју убијених недужних, старих и немоћних, да су толика насеља попаљена и разрушена и да је преко 200.000 људи морало да оде, а да им при том није омогућено да се врате на начин којим је то омогућено грађанима на другим просторима бивше Југославије. 

Весна Тершелич, директорка Центра за суочавање са прошлошћу Документи, подсетила је да хрватске институције нису завршиле прикупљање података о свим убијенима и несталима током последњег рата. У том контексту, она је подсетила на податке Хрватског Хелсиншког одбора који говоре да је у "Олуји" и непосредно после ње убијено 667 цивила, а позвала се и на податке УНХЦР-а према којима је током и после те акције из Хрватске избегло више од 200.000 Срба. 

Председник Републике Српске Милорад Додик упутио је данас писмо свим релевантним институцијама у Босни и Хрецеговини и Европској унији, земаљама региона, Конгресу САД и међународним институцијама у којем објашњава да је планирани рефендум о Суду и Тужилаштву у складу са законом и Дејтонским споразумом.

У анализи, која је приложена, под насловом „Правни основ за планирани референдум Републике Српске“, објашњава се да је референдум у потпуности у складу са Дејтонским споразумом и другим важећим прописима, преноси је РТРС. Каже се да је Народна скупштина РС донела одлуку о расписивању референдума како би својим грађанима дала могућност да изразе мишљење о законима које им је наметнуо

Високи представник.

РС остаје, истиче се, опредијељена за наставак дијалога о правосуђу са Европском унијом са циљем решавања озбиљних проблема у правосуђу БиХ. Циљ референдума није, навео је Додик, да се на било који начин оспори територијални интегритет Босне и Херцеговине већ да се ојача Дејтонски споразум и његова решења.

Додик је апеловао на све оне који "деле опредељеност РС за реформу и међународну сарадњу на унапређењу живота свих грађана", да подрже ова "принпијелна настојања и одупру се онима који погрешно тумаче или политизују програме позитивних промена".

ФоНет

Погледајте ВИДЕО  

Епископ далматински Фотије рекао је да Срби још нису добили своје право место у Хрватској и да су "грађани другог реда који немају право да обелеежавају места свог страдања и испишу га својим писмом".

Фотије је у разговору за "Вечерње новости" рекао да о томе сведочи чињеница да су Срби покушавали да обележе места свог страдања током грађанског рата деведесетих, али да то иде много тешко "јер су ти споменици преко ноћи уништавани" и као пример поменуо уништавање споменика пострадалим у Голубићу код Книна, који је срушен исте ноћи кад је и подигнут.

Епископ је рекао да ће српски патријарх Иринеј уочи Преображења, доћи у дводневну посету Далматинској епархији, поводом обележавања великог јубилеја - 400 година Богословије манастира Крка.

"Планирано је да патријарх 18. августа најприје посети нашу Цркву Светог Илије у Задру, као и римокатиоличку Цркву Свете Стошије, у којој се чувају мошти ранохришћанске светитељке великомученице Анастасије. Ту ће да се сретне и са надбискупом задарским Желимиром Пуљићем, који је, истовремено и председник Бискупске конференције Хрвата", рекао је Фотије.

На питање има ли најава да ће обележавању 20 година "Олује" присуствовати и неки Срби у Хрватској, Фотије је рекао да Српска православна црква у томе не може да учествује, нити жели, нити јој је ту место.

"Ми тамо не бивамо, нити бисмо били. А Срби који намјеравају, требало би да знају зашто то чине. Током 4. и 5. августа, ми широм епархије дајемо помене и парастосе за Србе пострадале тих дана и током рата. Молимо се за људе који су невино страдали. Наше обележавање тог трагичног догађаја су молитва, покајање и вера", рекао је епископ.

Архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски Амфилохије означен је у Црној Гори као перјаница кампање против НАТО, а шеф дипломатије Игор Лукшић је оценио да су митрополитове изјаве о Алијанси мешање у државне послове без преседана.

Коментаришући изјаву митрополита Амфилохија да је "НАТО главни кувар покоља и наследник нацифашизма", Лукшић је рекао да је то "мишљење без преседана и до сада најнеприкладнија изјава којом се покушава да се злоупотреби ауторитет цркве пласирањем манипулација и неистина".

Амфилохије је јуче рекао да је НАТО у Ираку и Сирији "главни кувар покоља, као што је био и у бившој СФРЈ".

Лукшић је на панелу о НАТО-у, рекао да свако ко злоупотребљава своју позицију, не само да не доприноси дијалогу, већ га трује. Шеф црногорске дипломатије је поновио да питање НАТО-а и европских интеграција иду заједно и да грађани Црне Горе знају да нема боље опције за њихову безбедност него чланство у Алијанси.

"Последње истраживање показало је да ако се референдум одржи у недељу, излазност би била око 70 одсто, а однос снага би био једнак, што значи да смо достигли подршку за чланство од 50 одсто", преизирао је Лукшић.

Црногорски премијер Мило Ђукановић изјавио је јуче у парламенту да је Црна Гора у фокусу НАТО-а и да се на њу озбиљно рачуна, али и да су противници тог чланства све гласнији и да чак својом кампањом "шире страх и панику".

На изјаву Амфилохија реаговао је и председник Матице црногорске Драган Радуловић рекавши да је изјава у складу са планираним антинатовским активностима у држави. Радуловић сматра да црква од давних дана није раздвојена од државе, "боље рећи, држава од цркве".

Не знам службену дефиницију Олује али знам што је Олуја. Неколико тисућа хрватских војника потјерало је из Хрватске 200.000 или 300.000 тисућа Срба. Као да је број битан. Краће, 'Олујом' смо “ми” Хрватску очистили од Срба. Они који нису на вријеме кренули путем који им је означио Милошевић у договору са Туђманом, све су благословили Амери, остали су без главе или били бачени у бунар. Запаљене су и српске куће. Колико их је спаљено? Ма, кога брига. 

'Олуја' је била срање од војне акције јер је 'Олуја' у суштини само организирана дератизација Хрватске. Сви то знамо па ипак је “ми” славимо као нешто из чега се родила Хрватска. Боже, колико би нам свима било боље да се никад није родило чудовиште које се данас зове Хрватска. Да се мене пита никад се милијуни куна не би трошили на загребачки мимоход. Зраком ће летјети она два сирота Мига. На јадничке који ће гледати у зрак паст ће, у бољој верзији, два крила, у горој, читав авион.

Док Загребом буду гмизала којекаква и питај бога чија оружја у Книну ће бити организиран народни дернек. Томпсон ће својим туљењем у назочним Хрватима и Хрватицама будити све што је хрватско. Тко зна да ли ће наша предсједница у славу слободне нам Хрватске ситним овцама особно резати вратове? У посљедње вријеме женска лијепи плочице, лови рибу, не би било фер да не помогне и месарима краљевскога града.

Укратко, двадесет година након 'Олује' пресиромашни грађани Хрватске платит ће славље једног од највећих хрватских пораза, “ослобађање” Лијепе Наше која никад није била и никад неће бити ни лијепа ни наша. Хрватска је терен у шапама неколицине криминалаца. Кад кажем криминалци мислим на власнике банака који су побили неколико стотина тисућа грађана Хрватске. Осим власника банака од живота нас ослобађају тајкуни који су прије “ослобођења” Хрватске били опскурни ликови голе гузице: шофери аутобуса, трговци каранфилима, монтери централног гријања… Укратко, смрдљиви југославенски шљам.