Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

(Не)срећна земља

2015.10.16

Само током предизборне кампање Србија постаје земља у којој може да се живи од сопственог рада. Шта су нам све обећавали, а шта ли ће тек да обећавају ако премијер не послуша председника

Заокупљен свакодневним проблемима нисам скоро ни приметио да је пре неколико дана, 10. октобра, Србија постала „нормална економска земља, у којој ће људи моћи да живе од сопственог рада“, баш као што је то две године раније, на завршној конвенцији СНС-а, уочи локалних избора у Врбасу обећао лидер напредњака, сада премијер Александар Вучић.  

Такву грешку сигурно нећу поновити када за две године седнем на воз у Београду и стигнем до Новог Сада већ за пола сата (да, за 30 минута, а не као сада 30 километара на сат), што је пре неколико дана обећала потпредседница Владе и министарка саобраћаја Зорана Михајловић. 

Само да вежем чвор, да случајно, кад кренем за Нови Сад, не заборавим да седнем у метро и тако избегнем саобраћајне гужве по Београду. Уосталом, метро би требало ових дана да буде готов, јер је Драган Ђилас ономад, 20. септембра 2013. обећао да би уз подршку Владе „за једно две године могли да реализујемо сан свих Београђана – да Београд добије метро“. 

Ни становници других градова немају разлога да се жале, јер је у августу 2014, као што је то две године раније и обећао тадашњи министар саобраћаја Милутин Мркоњић, комплетно завршен Коридор 10 кроз Србију. А кад Мрка нешто обећа, то буде готово бар три дана пре рока! 

Његов колега Велимир Илић не може да прежали што га је Мркоњић за прса претекао, јер ће до краја ове године бити завршен и ауто-пут од Београда до Пожеге. Ако сте заборавили, Илић је 2. децембра 2012. обећао да ће та деоница на Коридору 11 бити завршена за три године. А како и не би када су, по речима Илића, још онда радови „почели да се одвијају пуном паром на деоници Љиг-Прељина, а посебно између Горњег Милановца и Чачка“. И ту је, изгледа, била и највећа грешка. Од онолико паре изгледа да је и ауто-пут – испарио! А можда је он на свом месту, само га не видимо.

И док се радови на Коридору 11 ужурбано приводе крају, грађани Србије могу да одахну, јер су у новембру 2014. коначно и то бесплатно легализовали 1,3 милиона непријављених кућа, викендица и других објеката. А сумњали сте када је 8. новембра 2012. министар грађевине и урбанизма изјавио да ће легализација бити завршена за две године! И шта кажу сад „неверне Томе“? Зашто ћуте? Да не чекају нови рок за бесплатну легализацију? И ко ће им бити крив ако им сада у посету дође Илић, али овога пута као министар за ванредне ситуације?

Незадовољници, са суфицитом емоција и дефицитом стрпљења, ипак би требало да сачекају још пар дана, јер ће 19. октобра, како је то на тај дан пре две године обећала Зорана Михајловић, Србија стати на здраве ноге, јер више неће имати висок јавни дуг, нити високу незапосленост. 

Додатни разлог за задовољство је што је Влада испунила своје обећање из новембра 2013. да у јавном сектору неће бити више запошљавања. Додуше, није га било ни мање него раније, па је и ове године, док је на снази била забрана, запослено више од 9.000 нових чиновника. Шта ли ће тек бити од јануара када ова забрана престане да важи?

Реформе у Србији, ипак, више нико не може да заустави. Као што је то најавио тадашњи министар финансија Млађан Динкић, почетком 2013. реформисана је и Пореска управа, која је детаљно укрстила пријављене приходе и имовину најбогатијих људи у Србији, са циљем да открије ко је од њих годинама избегавао порезе. 

А каква ли ће тек срећна земља Србија бити наредних месеци, бар до априла 2016, ако премијер Вучић не послуша председника Томислава Николића, који сматра да нема ниједног разлога за ванредне изборе. Каквих ли ће све нових обећања бити. И шта ли ће ново смислити Александар Вулин. И он ће морати да надмаши себе, а то неће бити нимало лако. Тешко је смислити нешто јаче од изјаве: „Да је наша братска Грчка имала једног Александра Вучића на челу владе пре седам година, када је почела криза, не би била у овако тешкој ситуацији као што је данас. Не би. Јер би на време разумела шта значи штедња и шта значи рад“. После овога, Вулину је требало променити ресор. Да не буде министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, већ само министар за рад и штедњу.

Милан Ћулибрк, НИН

Ауторска права Радио Оаза 2026