Прилози

У Српској академији наука и уметности одржан је скуп поводом 75 година од оснивања логора Јасеновац у Независној Држави Хрватској, на коме је указано да је од огромног броја побијених Срба, Рома и Јевреја једино страшнија идеја због које до тога дошло.

Председник САНУ Владимир Костић рекао је да је Јасеновац место на коме антрополошко људско зло уништава оно највредније - живот, а да жртве Срби, Јевреји и Роми захтевају тренутак сећања, поштовања и погнуту главу пред тим стратиштем. Костић је указао и да "не одређује страшност Јасеновца број убијених, који је огроман, него намера са којом је то рађено".

"Извођачи злочина са свим презиром који заслужују свуда и на сваком месту ни у Јасеновцу нису били најстрашнији...најстрашнија је политичка мисао која храни изопаченост злочинаца и наум који доводи до реализације таквих стратишта", рекао је Костић. 

Додаје и да нико "не упире прстом ни у један народ и ни у једну вероисповест, што би било неопростиво и недостојно поједностављивање онога што се десило, већ у злочин који се одиграо".

Академик Василије Крестић рекао је да је идеја о стварање велике етничке римокатолички чисте Храватске надживљавала све државне, друштвене и политичке системе и да се "као црвена нит провлачила од Анте Старчевића, Еугена Кватерника, Стјепана Радића и Анте Павелића до Фрање Туђмана".

Крестић је рекао и да "средина која систематски смањује број страдалих у геноциду и пориче да је етнички очистила Хрватску од Срба доказује да је морбидна и да заслужује да буде етнички разобличена, жигосана и осуђена од читавог цивилизованог света".

"Како се то до сада није догодило и како се то, по свему судећи у нама догледно време неће догодити, не треба сумњати да ће та средина и у будуће бити потенцијално жариште нових смутњи и дубоких поремећаја за читаво окружење", рекао је Крестић. Он је навео и да тих чињеница Срби морају бити свесни а да због тога узроке геноцида почињеног над Србима "не смемо да заборавимо".

Како је хрватски министар културе и отворени симпатизер НДХ у јасеновачким жртвама видео дух великосрпске идеологије

Три дана пред званичну државну комеморацију жртвама Јасеновца, на којој се неће појавити представници жртава револтирани буђењем неофашизма у друштву и врху власти, хрватски министар културе Златко Хасанбеговић оценио је као прави тренутак да за све недаће које су га снашле окриви „великосрпску идеологију”. Овај, како га медији у Хрватској називају, поштоватељ усташких капа и хоџа из СС дивизије „Ханџар”, први с лева на слици, обишао је у уторак Јасеновац, где ће сутра, по други пут за недељу дана, бити обележена годишњица пробоја логораша, упозоривши да се „манипулација јасеновачким жртвама налази у основи великосрпске идеологије”.

„Злочини се не могу упоређивати јер сваки има своју историјску позадину и актере и историографија није дисциплина која истражује такмичење у злочинима. Комунистички злочини су једна тема, а злочини других режима су друга тема”, направио је Хасанбеговић омиљену паралелу хрватских десничарских кругова, који настоје да ставе знак једнакости између ипак неупоредивих злочина ратног усташког и послератног комунистичког режима – то јест између Јасеновца и Блајбурга – и тиме одбаце тврдње да су се у НДХ догодили геноцид и холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима.

Упркос томе што је Хасанбеговић „изразио жаљење” тиме да ће ове године, од када је он министар, бити одржане чак три одвојене комеморације у Јасеновцу, и без обзира на његов позив да „сви, па и они који су већ били на Спомен-гробљу, поново дођу“, то се неће десити. Представници и удружења жртава Јасеновца нису му дали за право – комеморацију су одржали Координација јеврејских општина и Српско народно веће, 15. априла, док ће хрватски антифашисти то учинити у недељу, 24. априла.

... да су Хрвати опседнути Србима

Председник Асоцијације избеглица Срба из Хрватске Милојко Будимир изјавио је да је прича хрватског руководства о деусташизацији друштва декларативна.

Будимир је нагласио да се хрватска "опседнутост српским фактором" најбоље огледа у непримереном писму које је хрватски председник Колинда Грабар Китаровић упутила генералном секретару УН Бан Ки Муну, поводом ослобађајуће пресуде Хашког трибунала Војиславу Шешељу. Он сматра да је писмо вероватно упућено са намером да се појача притисак према Србији у вези са преговарачким поглављем 23.

Будимир је додао да је за потезе хрватског државног врха у посЛедње време тешко наћи нормалне речи и нагласио да су реаговања на ослобађајућу пресуду лидера радикала, па сад и званично писмо Бан Ки Муну у најмању руку иронична, посебно ако се зна да Загреб ништа не чини да би процесуирао одговорне за злочине над Србима у рату деведесетих.

"То је непримерено, цинично...уопште тешко је наћи адекватне речи. Посебно смо осетљиви ми Срби из Хрватске на чињеницу да је Хашки трибунал после првостепене пресуде Анти Готовини на 26, а Младену Маркачу на 18 година њих двојицу ослободио", рекао је Будимир.

Према његовим речима, Срби нису имали коме да пишу него су своју тугу и људско разочарање усмерили на молитву, давајући помен својим жртвама у црквама и на парастосима.

"Ево и сада у петак ћемо се окупити у Цркви Светог Марка у Београду да одамо помен западнославонским Србима. Као људи смо разочарани што за њихову смрт нико није одговарао, али нико не пише генералном секретару, а имамо јачу основу него Грабар Китаровић", рекао је Будимир. Он је констатовао да је Хрватској, која се очигледно "није снашла у Европи" и својим грађанима није донела никакав бољитак који је обећавала, неопходно да се стално враћа на "српско питање и фактор" иако га је она у протеклом веку "готово заокружила".

Док је код нас модеран аутошовинизам, Американци од корпорација захтевају „економски патриотизам”

Имају ли народи заиста лидере какве заслужују? Толико су вас пута тиме реторички лупили по глави да сте можда и сами поверовали. Можда сте већ усвојили аксиом по којем смо сами криви за све што нам се десило: распад земље, рат, санкције, бомбе, сиромаштво, транзицију, поделе... Можда вам је, као многима на јавној сцени, просто непријатно што нисте грађани неке боље, срећније, богатије и демократскије државе. Колумниста „Политике” Зоран Ћирјаковић сковао је реч „аутошовинисти” за оне који су незадовољство, фрустрацију и бес окренули ка унутра, па српским грешкама правдају свако насиље и неправду које су нам нанете.

Можда сте, као репер Марчело, који је толико жељан „упристојења” да му се гади да у Европу крене са домаћим „простачинама сељачинама”, а камоли да тамо стигне као „упростачена јефтина радна снага”.

Можда сте као моја колегиница чији је утисак године да је све „грозно, грозно и ужасно безнадежно”, јер смо постали „гомила депресивних, премлаћених, анемичних зомбија” који само слежу раменима јер су нам „сву крв попили”.

Или сте као моје колегинице из београдског дневног листа који је апсолутни шампион државних давања по продатом примерку? Она је пре два дана приметила да су предаторство, похлепа и гажење преко мртвих, „и то не само фигуративно”, главне, основне и најважније особине естаблишмента у Србији. Ако добро разумем, ово „не само фигуративно” ваљда значи да припадници нашег естаблишмента дословно газе по мртвима, што свакако треба пријавити тужилаштву. Макар и ратном, ако госпођа Кандић тамо већ није претекла „Данас”.

Ако сте депресивни што су избори а ви живите у Србији, ако не знате да ли више презирете народ или елиту, ако сте на ивици самобичевања, имам један предлог. Почните помније да пратите изборе у другим земљама, посебно америчку председничку кампању, најузбудљивију коју памтим. Има сличности, али и огромних разлика, које нису на нашу штету, па нема основе ни за какав самопрезир и самобичевање. Напротив.

Када ће Србија решити проблем јужне покрајине, питање је за студенте богословије, а нашу државу у свету данас препознају по најдужем реду на пасошкој контроли

Академик и песник Матија Бећковић не говори много, али готово све каже и са мало речи. Тако је било и у интервјуу за Курир, у којем је на питања о политици, друштву и култури давао кратке одговоре, у којима је хируршки прецизно анализирао стање у Србији.

Ускоро излазимо на биралишта. Шта можемо да очекујемо после избора?

- И овог пута неизвесност је огромна. Биће да ће мо и после ових избора очекивати оно исто што смо очекивали и пре њих.

Да сте политичар, са којим слоганом бисте изашли?

- „Коначно прави! Вредело је чекати“.

Каква нам је власт?

- Незаменљива.

По чему ћете памтити одлазећег министра културе?

- По томе што је жртвовао политику да би се посветио култури.

Свакодневно слушамо о реформама. Да ли ви видите да се нешто реформише? Шта?

- Цена хлеба је реформисана на време.

Да ли ћемо пропасти, било је питање које вам је деведесетих често постављала песникиња Десанка Максимовић. Можете ли данас да дате одговор?

- Нећемо! Док је нама зубара и вештачких вилица!

Ко су пријатељи Србије?

- Пилоти који су нас бомбардовали, а више неће јер су у пензији.

А непријатељи? Или смо сами себи највећи непријатељи?

- Они који су добили мање кеша него што су рачунали кад су их послали да нас поправљају. Радо би нам показали прави пут, али за веће паре. Овако нас мрзе што морају да се с нама гњаве, а немају озбиљније финансијске мотивације.

Еврофанатици критикују власт у Србији због, како тврде, превелике блискости с Русијом. Како ви то видите?

- Русија је ближе Америци од Србије. Аљаска је копча, час руска, час америчка.

Евроскептици, са друге стране, кажу да ће Србија изгубити сопствени идентитет ако уђе у ЕУ. Делите ли и ви тај страх?

Француско-немачка телевизија Арте у документарцу о успону европске деснице истиче да су најјезивији и визуално најживописнији примери десног екстремизма управо они хрватски

„Треба престати са политизацијом Јасеновца”, виђење је којим су званичници Хрватске описивали узаврелу ситуацију у тој земљи пошто су представници Јевреја и Српског народног већа најавили бојкот комеморације жртвама страдалим у злогласном логору Јасеновац.

Иницијатива „Културњаци 2016” је у недељу у центру Загреба симболичним гестом указала на „помрачење свести и савести” хрватског друштва, упозоравајући да се одвија „реусташизација друштва”. Из Сплита су пак истог дана стигле другачије поруке. На обележавању 25. годишњице оснивања девете дивизије Хрватских оружаних снага (ХОС), председник удружења Марко Скејо апеловао да се поздрав „За дом спремни”, као службени знак ХОС-а – заштити законом. Стогодишњи сан о хрватској слободи, каже он, накратко се остварио 1941. оснивањем НДХ. Сплитски говор је завршио речима „За дом”, а на шта су припадници девете дивизије ХОС-а узвратили: „Спремни!”

„Постоје они који умањују јасеновачке жртве и они који их преувеличавају. Треба стати са политизовањем Јасеновца. Хрватска је израсла на коренима Домовинског рата и антифашизма који је утемељен у нашем уставу”, казала председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић. Она је додала да је „НДХ била најмање независна” и да је „најмање штитила интересе хрватског народа”, док је „усташки режим био злочиначки режим”. Китаровићева јуче није успела да увери представнике Координације јеврејских општина да 22. априла дођу у Јасеновац, који су истовремено најавили своју комеморацију 15. априла.

Од шест тржишта региона - албанског, босанског, косовског, македонског, црногорског и српског, наше је имало најмањи раст БДП-а у прошлој години - 0,8 одсто, док је просек окружења био 2,1 одсто, показује јуче објављени редовни економски извештај Светске банке. Па ипак, ако се узму у обзир велике поплаве које су задесиле нашу земљу годину дана раније, и то је позитиван резултат. Регион је, како процењују у Светској банци, у 2015. успео да смањи и број сиромашних грађана за 140.000, што је пад стопе сиромаштва од два одсто. Србија је и ту имала скроман учинак са 0,5 одсто мање сиромашних него у 2014. Упркос томе, у Светској банци примећују низ позитивних помака у нашој земљи за које верују да ће ускоро бити преточене и у већи привредни раст и у већу запослености и у мање сиромашних.

Како је истакла Елен Голдстин, регионална директорка Светске банке, у Србији је приватни сектор три пута више допринео привредном расту од јавног сектора, што је "за земљу са толико великим јавним сектором веома важно". Она је као позитивно истакла и смањење фискалног дефицита Србије за три одсто.

Први човек Светске банке у Србији Тони Верхеијен оценио је да је велико питање да ли ће се наћи решење за 11 преосталих великих фирми, којима заштита од поверилаца истиче 31. маја. Он је истакао да не очекује да ће се тај рок померати, те да би то и технички било тешко извести с обзиром на предстојеће изборе.

- За свако од тих 11 предузећа потребан је посебан модел. Тиме се Влада Србије бави сама, а нас када питају за савет, ми га дамо - рекао је Верхеијен. 
Говорећи о осталим фирмама, он је додао да се за аеродром “Никола Тесла” ради на концесији, план је да после избора у Телеком уђе мањински акционар, на чему ради и комерцијални огранак Светске банке - ИФЦ, док припреме за приватизацију Комерцијалне банке теку редовно.

Мост преко Ибра, који је подигао Миломир Главчић, Канађанин српског порекла, постао је и прави симбол добрих односа и између две државе. Од отварања моста све су учесталије посете канадских званичника Краљеву, а град на Ибру потписао је прошле године повељу о пријатељству и сарадњи са Нијагаром Фолс. Ускоро ће постати и почасни члан Канадско-српског пословног удружења, а у току су „Дани Канаде у Краљеву”. Одржан је скуп представника канадске државе и привреде са краљевачким привредницима, затим је  у овдашњем музеју отворена изложба „Канадске медицинске мисије у Србији 1914–1918”, изложба уметника Гија Ланжевина у градској галерији, а у краљевачкој библиотеци је одржана радионица са основцима на тему „Са децом око света – Канада”.

Разговарали смо током ове манифестације са Филипом Пинингтоном, амбасадором Канаде у Србији.

Робна размена између ове две државе била је прошле године око 110 милиона долара. Може ли се тај обим размене повећати?

Постоје две врсте трговине, то је размена добара, што је основно, и размена услуга – и ту Канада има богату понуду за Србију. Удаљеност наших држава упућује нас на већу размену услуга и више мањих пројеката. А што се ваше земље тиче, неопходно је подробније истражити потенцијал и могућности канадског тржишта, преко којег се, посредством низа споразума, стиже и до тржишта САД. У пословној сарадњи Канаде и Србије нема већих препрека, осим што је неопходно радити на даљем усклађивању регулативе и стабилности пословања у правном погледу. Ево, данас смо дознали да је Краљево, уосталом као и Србија, добро место за инвестирање, посебно у инжењерству, пољопривреди и хидроенергији, у чему је Канада у светском врху.

Канада је чланица НАТО-а, признала је Косово, да ли се може рећи да су односи са Србијом, ипак, у успону?

Први федерални буџет владе премијера Џастина Трудоа и министра финансија Била Морноа предвиђа дефицит од 29,4 милијарде долара током ове године, 29 милијарди у идућој, и не предвиђа суфицит пре следећих избора.

Нове бенефиције за децу почињу од јула, и то до 6.400 долара годишње за дете млађе од шест година и 5.400 за децу старости од шест до осамнаест година. Ове бенефиције се у потпуности укидају за породице са приходима изнад 190 хиљада долара.

Уводе се промене у осигурању којима ће се олакшати да се запослени квалификују за бенефиције, а прошириће се њихов обим за раднике у 12 најугроженијих региона. Такође, од јануара наредне године ће бити уведени још већи резови за премије осигурања.

За инфраструктуру се планира издвајање 120 милијарди у наредних десет година, са тежиштем на јавном превозу, водоводу, канализацији и стамбеном збрињавању.

У следећих пет година се за староседелачко становништво планирају средства у износу од 8,4 милијарде долара, и то понајвише за потребе унапређивања основног и средњег образовања у резерватима, за обезбеђивање пијаће воде и стамбеног збрињавања, као и за службе за добробит деце и породице.

Планирано је и повећање студентских стипендија за педесет одсто, и то до три хиљаде долара за студенте из сиромашнијих породица и 1.200, из породица са средњим примањима.

Уметност и култура добијају 1,9 милијарди долара, од чега CBC/Радио Канада добијају 675 милиона долара за модернизацију за дигитално доба.

Што се тиче сениора, гарантовани додатак на приход иде до 947 долара годишње.

Новине

Ако негде постоји Дан мрмота, онда стварно треба увести и Дан лицемера. Кандидујем 31. март, дан када је у Хагу изречена ослобађајућа пресуда Војиславу Шешељу. Јер одавно се толико лицемера на јавној сцени није огласило у истом дану.

Мој апсолутни фаворит је Ненад Чанак. Мислим да смо сви били пренеражени када је претходног дана пресуђено да Чанак тобоже није крив за пребијање несрећног Павла Лешановића код кафане „Тако је суђено”. Запамтила сам име Чанкове судије, зове се Тамара Куцурац. Само дан касније, међутим, и Чанак се шокирао: сви унесрећени „заслужују правду”, завапили су Чанак и његова Лига социјалдемократа против ослобађања Шешеља.

Са жаљењем признајем да ми се ни председник Србије није учинио мање лицемеран. Ни да је древни Буда у питању, не бих поверовала да је судбина бившег саборца оставила Томислава Николића тако ледено равнодушним како је прекјуче изјавио. У тој наводној равнодушности као да је било и презира: ако је Хаг мера Србина, онда у Хагу ослобођени Шешељ канда и није неки Србин?

Али зато се Томислав Орешковић показао као потпуно бестидан. Градио се да је револтиран исти тај председник хрватске владе који прошлог викенда ни гласа протеста није пустио док је осјечка публика на утакмици Хрватске и Израела скандирала усташки поклич „За дом спремни”. Није нашао за сходно ни да напусти стадион док су се око њега разливале усташке пароле.  

Мало ме разочарала и Гордана Чомић. На РТС-у се изговарала да се у владавини права судске пресуде не коментаришу. Нетачно, у слободном друштву се све слободно коментарише, једино није пристојно да са позиције извршне власти критикујеш одлуке судске власти. Ту госпођа Чомић може да буде мирна, јер нико из Демократске странке или војвођанске власти није критиковао што је Чанак ослобођен кривице за дело које је јавно признао.